Korona virus i nova normalnost: Hoće li nas epidemija naučiti da bolje putujemo po svetu

Kad je Arnakuluk Klajst saopštila ćerki da je njihov odmor otkazan zbog korona virusa, ova sedmogodišnjakinja bila je veoma nesrećna.

Klajstovi su jedna od bezbroj porodica koje su morale da reorganizuju odmor u jeku pandemije.

„Ova godina trebalo je da bude godina za velike planove što se tiče putovanja – skijanje u Francuskoj u aprilu i poseta mojoj sestru u Americi na leto, ali svi su sada otpali“, kaže Arnakuluk.

„Deca su bila razočarana.“

• Život posle karantina: Da li je ovo „nova normalnost“
• Šta će biti sa našim putovanjima u doba pandemije
• „Korona virus je politička, a ne zdravstvena kriza“

U međuvremenu, milioni ljudi koji žive od turizma imaju mnogo veće brige – kako da uopšte prežive.

Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija (UNVTO) predviđa da će ove godine biti od 850 miliona do 1,1 milijardu međunarodnih turista manje.

Gubitak prihoda od globalnog turizma procenjuje se na između 910 milijardi i 1,2 biliona dolara.

Postoje li, dakle, neke nove ideje za putovanja ili za to kako ćemo ići na odmor koje bi mogle da izmene lični opis turizma? I mogu li one da pomognu ljudima koji rade u ovoj oblasti da se održe na površini?

Putuj domaće

Pošto su mnoge vlade odlučile da izoluju strane goste a karantinska ograničenja će se nastaviti u nekom obliku u doglednoj budućnosti, lokalna odredišta sada deluju kao primamljiva opcija.

Arnakuluk i njen dečko išli su pre nekoliko godina na kratko putovanje na farmu ovaca na južnom Grenlandu. Odlučili su da povedu decu tamo ovog jula, umesto na međunarodna putovanja koja su ranije isplanirali.

„Način života tamo umnogome se razlikuje od ovog našeg u Nuuku, to je sjajno mesto da se na njemu provede leto“, kaže ona.

„Svakako smo mislili da jednog dana odvedemo decu tamo. Sada otkako imamo ovu situaciju ovde, pomislili smo da je krajnje vreme da to uradimo.“

Nijedno njihovo dete nije još bilo na bilo kakvoj farmi, ali dvoje starije dece njenog dečka bolje razumeju taj koncept.

Doktorka Hejli Stejnton, blogerka za putovanja i predavačica turističkog menadžmenta u višem obrazovanju u Velikoj Britaniji, misli da su ljudi sada skloniji ruralnim odmorima „pošto su bili u zatvorenom i počeli su više da cene otvorene prostore u prirodi.“

Ali postoji jedna ograda za sve veći broj ljudi koji istražuju domaće seoske predele.

• Kako izolacija zbog korona virusa menja naše životne navike
• Kada ljubav ne može preko državne granice

„U zemljama kao što su SAD, Indija i Australija, koje su ogromne i imaju raznolika odredišta i atrakcije, podsticati ljude da idu na domaća putovanja verovatno ne predstavlja veliki problem“, kaže ona.

„Ali u manjim zemljama kao što je Velika Britanija, ljudi će dolaziti u velikim brojevima na odredišta koja na to nisu navikla.“

„Uzmite na primer Čedar gordž na jugu Engleske, oni imaju turiste svake godine, ali ne u ovolikoj meri. Uz trenutni priliv ljudi, svi putevi su zatrpani kolima, oni nemaju kapaciteta da se izbore sa tim.“

„Kad su u pitanju putovanja, imate dva tabora“, kaže Noel Salazar, savetnik za UNVTO i profesor antropologije na Katoličkom univerzitetu u Leuvenu, u Belgiji.

„Imate ljude koji se nadaju da će se sve ovo uskoro završiti i da ćemo moći da se vratimo svemu po starom i imate ljude koji ovo doživljavaju kao priliku za refleksiju i promenu.“

Istražujte više

„Šta ako izmenimo čitavu ideju putovanja?“, kaže Dajanita Sing, umetnica i fotografkinja uz Nju Delhija, koja je često putovala zbog posla i odmora sve do izbijanja pandemije.

„Recimo da želim da provedem narednu nedelju u Veneciji i znam da ne mogu da odem tamo, ali mogu kod kuće da napravim vlastiti Venecijanski festival sa sve filmovima, foto albumima i muzikom.“

„Ispunite sebe iskustvom tog mesta. Obavite što više istraživanja. Možda nećete moći da idete sada, ali kad konačno stignete tamo, bićete tokom boravka mnogo obavešteniji o samom mestu.“

Džastin Frensis, generalni direktor Risponsibl travela u Velikoj Britaniji, slaže se s tim da naša putovanja počinju kod kuće.

„Iako je spisak deset najpopularnijih destinacija na Trip advajzeru u određenoj meri koristan, prosto možete da proširite vaše istraživanje“, kaže on.

„Otkrićete druga autentična iskustva i stvari koje su usko povezane sa lokalnim zajednicama, posle čega ćete se osećati dobro jer ćete imati iskustvo sa pravog pravcatog putovanja a znaćete da vaš novac ide lokalnim restoranima, lokalnim vodičima, lokalnim hotelima i lokalnim zanatskim radnjama.“

„Starati se da naš novac odlazi u ruke meštana zaista je važno; turizam postaje održiviji kad finansijski podržavamo lokalne zajednice.“

Doktorka Hejli Stejnton kaže da bismo iz izolacije mogli da izađemo samouvereniji povodom organizovanja naših putovanja bez tuđe pomoći.

• Zemlja zove Branku: Putnica koja sama osvaja svet
• „Život u kolicima nije piknik“
• Kako na more usred korona virusa

„Ljudima su već neko vreme dosadili tradicionalni paket aranžmani, zato je alternativni turizam u porastu“, kaže ona.

„Takvi tipovi turizma samo će još više dolaziti do izražaja.“

„Tokom izolacije ljudi su se više navikli na tehnologiju. Ljudi su skloniji da sami obave istraživanje za sebe, da elemente svog odmora rezervišu odvojeno. Definitivno se krećemo ka kulturi u kojoj ćemo sami rezervisati šta nam se dopada.“

Platite unapred

Uz očekivanu recesiju i pretnju od nezaposlenosti, ljudima koji se suočavaju sa finansijskom neizvesnošću neće biti prioritet da planiraju odmor.

Kejveri Nambisan je lekarka za lokalnu zajednicu u Karnataki, u jugozapadnoj Indiji. Ljudi koji joj najčešće dolaze u kliniku nemaju novca za putovanja.

„Imaju taman toliko da sastave kraj s krajem“, kaže ona.

„Na primer, žena koja mi dolazi u kuću da mi dvaput nedeljno pomaže oko čišćenja radi veoma naporno. Dala sam joj malo gotovine da je podstaknem da uradi nešto lepo za sebe. Uzela je dan slobodno i samo otišla do lokalnog hrama.“

Noel Salazar se plaši da će nejednakosti koje su postojale i pre pandemije sada samo još više doći do izražaja.

„Videćete da će ljudi sa najviše resursa, naravno, krenuti na putovanja prvi, a oni koji su već ionako imali problema s odlaskom na odmor i izvođenjem porodice u restoran, imaće još više poteškoća.“

Džastin Frensis kaže da je ovo korak unazad što se tiče „demokratizacije putovanja“. On smatra da se neravnotežom između onih koji mogu da priušte putovanja i onima ko ne mogu treba aktivno baviti.

Njegova kompanija daje jedan odsto od svoje zarade na finansiranje dnevnih izleta za mlade ljude i decu širom sveta koji to ne mogu sebi da priušte.

„Mislim da je jedna od fascinantnijih stvari u vezi sa Kovidom promovisanje duha zajednice među ljudima, upoznavanje ljudi malo bolje i pomoć jedni drugima gde god je to moguće“, kaže on.

Mnogi ljudi koji rade u turizmu takođe će se susresti sa finansijskim poteškoćama kako industrija bude nailazila na probleme.

Vlade i turistička tela uvode mere koje će pomoći zemljama da se izbore sa ekonomskim posledicama i podržavaju zaposlene i vlasnike kompanija.

U Japanu, vlada pokreće kampanju i ponudu sa popustima kako bi podstakla domaća putovanja, dok su u Grčkoj, gde je turizam glavni izvor prihoda, vlasti uvele niz poreskih olakšica kao meru podrške ovom sektoru.

Mnoge regije takođe se otvaraju za strane posetioce i nadaju se da će rezervacije početi da se množe.

Pitajte domaćine

Duh zajednice trebalo bi proširiti i na ljude koji žive baš na mestima koja turisti posećuju, kaže Džastin.

„Moramo da počnemo da ispitujemo lokalne stanovnike kakvu vrstu turizma bi oni želeli da vide na mestima koja nazivaju svojim domom“, kaže on.

„Ima mnogo destinacija koje smatraju da je upravo turizam deo problema, što se tiče životne sredine, naročito kad su u pitanju avio saobraćaj i klimatske promene.“

„Ukoliko ne budemo mogli da nađemo način da smanjimo naš otisak ugljenika, suočićemo se sa posledicama – izbijaće poplave, južna Evropa će postati pretopla na vrhuncu leta, druga mesta će postati nepredvidivija u pogledu poplava, kiša i nepredvidivog vremena.“

Doktorka Hejli Stejnton kaže da je ona optimistična.

„Ljudi su doživeli da se životinje vrate u određene oblasti u kojima nisu bile dugo vremena. Zagađenje se smanjilo, tako da je održivost takođe mnogo više na pameti ljudi, i iz turističke perspektive ali i perspektive turističkih organizacija i drugih aktera.“

Što se tiče Arnakulukine ćerke, biće to prvi put da će ona iskusiti život na farmi ovaca.

„Teško joj je da uopšte stekne predstavu o farmi ovaca, ali mislim da kad se jednom bude našla tamo, biće joj zabavno“, kaže Arnakuluk.

„Želimo da deca vide farmere, ovce, konje, krave, da iskuse čitavu tu kulturu.“

„Postavili smo ih za sto zajedno sa mapom, objasnili smo im da tamo nema puteva kao u gradovima na Grenlandu, tako da ćemo prvo tamo putovati avionom, a potom do odredišta doploviti brodom. Ona su uzbuđena.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk