Krompir uvozimo a domaći bacamo

Domaći proizvođači krompira iz Dragačeva, Nove Varoši, Ivanjice, Čačka… koji u trapovima imaju zalihe od hiljadu tona ovog povrća, najavljuju da će svu količinu baciti na smetlišta, jer njihov krompir nema ko da kupi, pošto je tržište preplavljeno onim iz uvoza, i to znatno lošijeg kvaliteta. Ratko Vukićević, predsednik UO Asocijacije „Plodovi Srbije“, kaže nam da je u ovoj godini uvezeno oko 6.000 tona krompira, najviše iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije, i to po cenama nižim od troškova proizvodnje.

Uvoznici kupuju krompir upakovan u vreće po 10 kilograma, za četiri do šest evrocenti po kilogramu, a kod nas je trenutna cena 20 dinara. Zalihe bi prodali i jeftinije, ali ne mogu da dođu do kupaca, koji su već pretrpani krompirom iz uvoza. Prema proceni Vukićevića, u Srbiji je lane ukupan rod bio oko 800.000 tona, a za domaću potrošnju dovoljno je oko pola miliona tona. Ostatak je namenjen za industrijsku preradu i izvoz. proizvođači dodaju i da je domaći krompir dosta kvalitetniji od onog koji se pojavljuje u trgovinama iz uvoza, jer uvozni ima visok sadržaj skroba, koji nije pogodan za jelo, već se radi o industrijskom krompiru.

– Naša Asocijacija zatražila je od Ministarstva trgovine da se domaće tržište zaštiti od jeftinog voća i povrća, jer to nisu proizvodne već dampinške cene. Nismo tražili da se zabrani uvoz, već da samo država može da odbrani svoju proizvodnju – kaže Vukićević, vlasnik i preduzeća „Agromobil“ u Guči, koje je jedno od najvećih proizvođača i izvoznika krompira u Srbiji. – Ako bismo pokušali da izvezemo krompir u Hrvatsku po jedan cent, njihova država bi odmah stavila zabranu, dok kod nas sve može i sve je dozvoljeno.

Tako je sa 20 hektara zasejanih njiva, Branko Gujaničić iz sela Akmačići, najveći proizvođač krompira u zlatarskom kraju, prošlog proleća bio primoran da baci 40 tona, a sada strepi kako da proda lanjski rod i unovči trud i znoj i vrati uloženo.

– U podrumima i magacinima je oko 100 tona krompira „agrija“, „aladin“, „dezire“. Manje količine naruče stari kupci, a cena je samo 20 dinara po kilogramu, iako je kvalitet izvanredan. Još je gore sa semenskim krompirom, jer ga niko i ne traži, seljaci na Javoru i Zlataru dižu ruke od setve – jada se Branko.

I Savu Žuniću, sa sinovima Dejanom i Savom, iz Seljašnice, najboljim krompirašima u Limskoj dolini i na visoravni Jabuke, rod zadaje glavobolje.

– Pre godinu dana smo bacili 60 tona, a jesenas nismo ni vadili krompir sa jedne parcele. U hladnjači imamo 50 tona, a kupci iz Novog Sada daju – 15 dinara. Uvoznički lobi sa jeftinijim krompirom od srpskih domaćina pravi prosjake. Nekad se iz zapadne Srbije i Bosne krompir izvozio u Hrvatsku, a sad otud stiže?! – ogorčeni su Savo i Dejan.

U besparici i nedostatku podrške, Žunići ne znaju šta da seju na zemlji koju su nekad kupovali. Za setvu hektara krompira, kažu, treba najmanje tri-četiri hiljade evra, dva džaka đubriva su 5.000 dinara i više i to za keš. S druge strane, propašće velike količine semenskog krompira iako su prošlog proleća kilogram „elite“ plaćali 130-170 dinara.

PREPAKIVANjE

Ratko Vukićević kaže da iako je Rusija zabranila uvoz iz zemalja EU, krompir ipak obilaznim putevima stiže na rusko tržište. Ova prodaja se obavlja preko posrednika iz Bosne, Belorusije, pa i Švajcarske, a i pojedine srpske firme dobijale su ponude od kompanija iz EU za reeksport. Čak je i njegova firma dobila ponudu za ovakav posao, ali je on to odbio, iako je, kako navodi, mogao dobro da zaradi. On napominje da je Mađarska, na svoje jabuke lepila srpsku etiketu i tako ih isporučivala Rusiji.