Апелација одлучује о пресуди за убиство новинара Славка Ћурувије

21 годину после убиства Славка Ћурувије, његова породица, пријатељи, сарадници и јавност очекују да се потврди првостепена пресуда донета у априлу прошле године, да се закључи овај дуготрајни, тежак процес, а злочинци адекватно казне.

Славко Ћурувија (фото: Славко Ћурувија фондација / Предраг Митић)

Сутра у Апелационом суду (Немањина 9) почиње одлучивање о првостепеној пресуди за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије, односно о жалбама које су на пресуду поднели адвокати одбране и тужилац. Јавна седница ће трајати три дана, 7, 8. и 9. јула, са почетком у 10 сати, а због великог интересовања јавности одржаће се у Великој судници, која има више од 200 места.

Након 21 године од убиства Славка Ћурувије, његова породица, пријатељи, сарадници и медијска јавност очекују да се потврди првостепена пресуда донета у априлу прошле године, да се закључи овај дуготрајни, тежак процес, а злочинци адекватно казне.

Пресудом су за убиство, као организатори, осуђени бивши начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић и тадашњи начелник београдског центра РДБ-а Милан Радоњић на по 30 година затвора, док су бивши главни обавештајни инспектор Друге управе РДБ-а Ратко Ромић и бивши резервни припадник РДБ-а Мирослав Курак осуђени на по 20 година затвора.

Очекују и да се Радоњић и Ромић, који су од 2017. у кућном притвору, врате у затвор, а да полиција почне активно да тражи Курака, који је у бекству, и приведе га правди. У затвору је једино Марковић, који служи казну од 40 година, али за друге злочине које је починио.

Неочекивани потез тужиоца

О засад јединој пресуди у случају убиства новинара, неизмерно значајној за слободу медија и безбедност новинара, али и за цело друштво, одлучиваће петочлано судско веће коме председава Милимир Лукић, заменик председника Посебног одељења за организовани криминал Апелационог суда.

За судију известиоца одређена је Бојана Пауновић која ће на јавној седници обавестити судско веће о пресуди којом су четворица некадашњих руководилаца и припадника Државне безбедности осуђена на укупно 100 година затвора. Други чланови судског већа су судије Драган Ћесаровић, Нада Зец и Сретко Јанковић.

Почетак одлучивања Апелационог суда у овом процесу прати велика стрепња, али и велика очекивања од судија у чијим је рукама одлука да ли ће убице угледног и храброг новинара коначно бити кажњене.

Стрепње су потакнуте чудним и неочекиваним поступком тужиоца да се жали на пресуду и да тражи њено укидање иако је њоме потврђена његова оптужница, а умешани у убиство кажњени високим казнама. Тим пре што је пресуда донета чак 20 година након убиства, и то против истакнутих и тада веома моћних припадника тајне службе чији се снажан утицај и данас може утврдити.

На шта се тачно жалио заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић и са којим аргументима је тражио да се она укине, након што се тешком муком до ње дошло, сазнаћемо током тродневне јавне седнице на Апелацији, када ће добити прилику да изнесе своју жалбу. И одбрана ће на јавној седници износити своје аргументе за укидање пресуде.

Тужиочев потез је оштро критикован у јавности протеклих дана, а адвокат деце Славка Ћурувије Слободан Ружић констатовао је да је „првостепена пресуда донета у овом предмету највише што се могло добити две деценије након убиства“. Адвокат Ружић је због овог тужиочевог хазардерског поступка, за који каже да је „скандалозан“, јавно затражио његово разрешење, као и разрешење шефа Тужилаштва за организовани криминал.

Критике и апеле да се првостепена пресуда потврди изрекли су ових дана многи истакнути представници медијске јавности, пре свега Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.

Он је у интервјуу за Цензоловку упозорио да би „враћање на ново суђење и нови доказни поступак био парадокс – да се доказује већ доказано“. „У ствари би смисао тога био да на слободи остану сви првостепено осуђени.“ Матић је оценио да би се враћањем на почетак, суђење убицама „претворило у фарсу“.

Вељко Лалић, главни и одговорни уредник Недељника, оценио је да би враћање суђења на почетак „био доказ да се суђење води ради суђења и међународне јавности, а не како би се осудиле убице водећег новинара“, док је Љиљана Смајловић, новинарка тадашњег Ћурувијиног Европљанина, рекла да би поништавање пресуде и враћање на почетак било „изигравање правде“.

Комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић је за Цензоловку истакла да је пресуда убицама Ћурувије једна од најзначајнијих за безбедност новинара у протеклим деценијама и упозорила да је важно да се брзо дође до правоснажне пресуде.

Удружење новинара Србије издало је саопштење у коме истиче да очекује да Апелациони суд потврди првостепену пресуду и тражи да државни органи што пре приведу правди Мирослава Курака. УНС такође тражи да „сви првостепено осуђени за ово тешко убиство и подмукли напад на слободу штампе буду хитно притворени“.

Опструкције у борби против мрачних структура РДБ-а

Велика стрепња да би првостепена пресуда могла бити укинута и да би се због тога сав напор да се до ње дође могао претворити у још једну узалудну борбу против мрачних, криминализованих структура у службама државне безбедности, иницирана је и бројним опструкцијама током првостепеног суђења.

Првостепена пресуда донета је 5. априла 2019. године, након четири године суђења, 90 рочишта и саслушавања око 100 сведока. Током процеса били су видљиви велики притисци, сведоци су мењали исказе, добијали изненадну амнезију, суд је два пута одбијао да уважи кључне доказе и оба пута је Апелациони суд, после жалби тужиоца, враћао те кључне доказе у поступак.

Колико су снажни били ти притисци и колико је тешко било довести поступак до краја, вероватно најсликовитије говори исказ Милорада Улемека Легије који је одбио да сведочи пред судом због „страха за своју безбедност и безбедност своје породице“. Иначе, Легијино сведочење о улози Радета Марковића у убиству Ћурувије било је важно за покретање тужилачке истраге и хапшење Радоњића и Ромића.

Несумњиво је да ће судије Апелационог суда бити под огромним притисцима током одлучивања и јавност од њих очекује да им одоле. Не може се са сигурношћу рећи колико ће дуго трајати одлучивање Апелације. Адвокат Слободан Ружић очекује да њихова пресуда буде донета најкасније до краја године. Како би пресуда могла да изгледа, појаснио је Ружић за Цензоловку:

Апелација може да одбије жалбе странака и потврди пресуду, може да усвоји жалбу тужиоца у погледу захтева да се изрекну веће казне окривљенима, може да пресуду преиначи, што може бити и ослобађање оптужених, а може и да усвоји жалбе одбране и тужиоца тако што ће укинути пресуду и предмет вратити првостепеном суду да се нешто још уради.

Уколико Апелациони суд потврди или преиначи пресуду, она истог тренутка постаје правоснажна и њено извршење се не одлаже.

Извор: Цензоловка  Ауторка: Тамара Спаић

___________________________________________________________________________