Solidarnost čačanskih prosvetara
Neki ih zovu „zadrtim“, drugi smatraju da su „ekstremni“. Mnogi su se čudili kada je ministar prosvete u januaru, u jeku štrajka u školama najavio da će posetiti čačansku OŠ „Milica Pavlović“, komentarišući da ide u „osinje gnezdo“. Oni sebe vide kao dobre nastavnike, koji cene profesiju kojom se bave. Prosvetni radnici iz Moravičkog okruga tokom prethodna četiri meseca pokazali su jedinstvo i doslednost, a u školama u ovoj školskoj upravi zabeležen je najbolji odziv od početka štrajka. Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika, u ovom trenutku protestuju zaposleni u 40, od 55 škola Moravičkog okruga, a samo u Čačku štrajkuju 24 škole.
Čačak godinama unazad slovi za jedan od najjačih sindikalnih centara u Srbiji, što mnogi povezuju sa činjenicom da je aktuelni predsednik Unije Dragan Matijević upravo profesor Gimnazije u tom gradu. Međutim, upućeni kažu da je „ključ“ uspeha sindikalne borbe u Sindikatu obrazovanja Čačka, koji je jedan od osnivača Unije.
– Vrlo smo homogeni i radimo dugo, skoro 19 godina. Naš sindikat ima veliku moć na lokalnom nivou, a razlog je što se trudimo da izbacimo politiku iz obrazovanja. Struka i politika ne smeju da se mešaju. Sve što radimo je za dobrobit obrazovanja Srbije. Sa lokalnom samoupravom dobro sarađujemo, oni izvršavaju svoje obaveze na vreme i sa njima nemamo problema. Naš protest je usmeren prema Republici i Ministarstvu prosvete – kaže za Danas Radovan Kuvekalović, predsednik Sindikata obrazovanja Čačka.
Ovaj grad specifičan je i po tome što je mnogo direktora škola odbilo da posluša naredbu Ministarstva i zaposlenima koji protestuju obračuna smanjenje plate shodno vremenu provedenom u nastavi. Zbog toga su mnogi čačanski nastavnici ostali bez zarade, koja im je isplaćena tek kada su „svojim“ direktorima dali „zeleno svetlo“ da dostave podatke školskoj upravi.
Kao razlog ove solidarnosti Kuvekalović navodi da su u 90 odsto slučajeva direktori škola bivši sindikalci, koji dobro poznaju profesiju, ali i probleme sa kojima se prosvetni radnici svakodnevno sreću.
Na pitanje otkud tolika solidarnost među čačanskim prosvetarima, Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, kaže da to govori o etosu, međuljudskim odnosima, ali i kvalitetu, jer su škole iz Moravičkog okruga po rezultatima najbolje u Srbiji.
– Možda će nekome delovati prepotentno, ali ovde štrajkuju najbolje škole i najbolji nastavnici. Oni su svesni da je podučavanje visokostručan posao, cene svoj poziv i zato se i bune. Solidarnost koju pominjete govori o međuljudskim odnosima. Direktori su prvi među jednakima u svojim kolektivima, naš cilj nije da podilazimo zaposlenima, ali se zaboravlja da dobri međuljudski odnosi mnogo utiču na kvalitet rada. Škole u kojima postoje klanovi, podele i gde ljudi međusobno ne govore, postižu lošije rezultate. Učenje i podučavanje moraju da počivaju na ljubavi, poštovanju i poverenju, što je Društvo direktora škola poručilo ministru, povodom njegove odluke da direktori obračunaju smanjenje plata zaposlenima koji štrajkuju – ukazuje Ružičić, koji je predsednik UO Društva direktora Srbije.
On navodi da je takva odluka pogubna po obrazovanje u celini i dodaje da je licemerno što se Ministarstvo setilo da su direktori poslodavci samo kada treba da kažnjavaju svoje zaposlene. Time je prosvetna vlast od direktora napravila „dželate“. Od direktora se, dodaje, traži da beleže kada zaposleni ne rade puno radno vreme, ali im nije dato pravo da beleže subote i nedelje kada nastavnici dolaze u školu i pripremaju svoje đake za takmičenja.
Danas nastavak pregovora
Pregovori dva sindikata obrazovanja sa ministrom prosvete Srđanom Verbićem nastavljaju se danas. „Unija sindikata prosvetnih radnika i Sindikat radnika u prosveti Srbije insistiraće da Ministarstvo najpre ponudi potpisivanje kolektivnog ugovora i da vrati nastavnicima oteti novac. To je jedini način da nastavimo pregovore. Bude li posle uskršnjeg raspusta došlo do radikalizacije štrajka, školska godina se neće moći smatrati regularnom, poručuju iz ova dva sindikata.
V. Andrić, Danas
Naravno da je veliki broj čačanskih direktora na strani SOČ-a kad ih je taj isti SOČ i postavio. Javna je tajna da su u Čačku imali i svog načelnika. Biće veoma zanimljivo da pratimo i kakav će biti uspeh čačanskih učenika na prijemnim ispitima na fakultetima. Poslednje pitanje je kakav je uspeh do sada zabeležio SOČ u svojoj sindikalnoj borbi, osim što su nastavnici imali više privatnih časova, jer deca u školi nisu mogla da predju predvidjeno gradivo. Mada nije to ni tako malo, zar ne?
Poručujem nastavnicima Čačka da se umire i vrate svoim redovnim obavezama dok mi roditelji nismo krenuli u pretresanje pojedinih sučajeva vođa sindikalne borbe po školama (ovde ne mislim na predsednike sindikata, nego na one koji štrajkačima upravljaju iz senke). Naplaćujete časove svojim vlastitim đacima…sram vas bilo…
Sve dok ima takvih roditelja, kao što ste Vi, da plaćaju deci casove, imaće i nastavnika koji ce drzati privatne casove. Svaka roba nadje kupca! Štrajk podržavam, jer hoću da se moje dete školuje i da jednog dana od svog obrazovanja može pristojno da živi. Da živi u Srbiji!!!!
Roditelj neka se lepo potpise i poruci sta ima….i da ne preti..
Slavko, potpisujem sve napisano. Zašto bi se direktori Čačanskih škola protivili štrajkovima kada je većina njih stigla u fotelje na talasima štrajkova koje su predvodoli, a ostali učili na njihovom primeru. Znaju da je podrška štrajkačima način da opstanu. Kada se hvale rezultatima treba da znaju da to nisu njihovi rezultati, nego rezultati nas roditelja koji obavljamo posao umesto njih, pa naša deca ipak postižu rezultate, uprkos neradu u školama, koji se provlači već godinama.
Izbacili su decu iz škola koje su naše, a ne njihove. Oni su naši uposlenici koji troše naše pare, ne radeći ništa tamo gde primaju platu, a po kučama uzimaju dobre novce, opet nama jadnim roditeljima koji moramo da nadomestimo njihov nerad. I opet puca po nama koji nemamo plate ni koliko njihove, ali nemamo prema kome da štrajkujemo. Oni zloupotrebljavaju našu decu i daju loš primer. ne zaslužuju mesto koje zauzimaju. Mi roditelji treba da udjemo u škole, i držimo časove deci umesto njih. Ionako to radimo kod kuće. Ministarstvo treba sve da ih raspusti, a svoje službenike da vrati u škole da drže deci nastavu, ionako ih je previše u administraciji. Ostatak neka popune roditelji. Deca da se vrate sa ulice u klupe, gde im je mesto. Koji više časovi 30 min? Neka zbroje koliko su sati ukrali deci za ovih 21 godinu štrajkovanja.
Mene najviše boli to što štrajk ne važi kad nam vode decu na ekskurzije i rekreativne nastave, dobiju dnevnice, a čeka ih i plata. Ako je principijelno ona NE RADIM, a ovako je kao što je uvek i bilo. Trka za dinarom. Najfacinantnije mi je što sam prošle godine morala da platim „neobavezni“ djački dinar, da se škla okreči. Škola nije okrečena, a pare su negde otišle. Kad sam išla u inspekciju rekli su mi da ne moram da plati, a u školi razredni je rekao da dete neće ići na ekskurziju ako ne uplatim novac.
JEDINI PROSVETARI,KAKO IH POPULARNO ZOVEMO MOGU NESTO URADITI.NAPRED
Roditelj cacanski neka e lepo potpise i neka ne preti…..