Šljiva će biti dovoljno i za jelo i za rakiju

Ovogodišnji rod šljive biće šarenolik, imajući u vidu da su u pojedinim predelima prolećni mrazevi pričinili određenu štetu.

Sorta čačanska rana počela je da zri, a iako nije nekog velikog potencijala, rod je zadovoljavajući.

“Kada su u pitanju druge sorte šljive, koje još uvek nisu počele da sazrevaju, možemo reći da ima dosta razlika od podučja do područja. Proletos je mraz učinio svoje i tamo gde ga je bilo pričinio je oštećenja na određenom procentu zadasa voća, između ostalog i na šljivama, i tu je rod manji. Ipak, postoje područja gde je rod jako dobra”, izjavio je agenciji MNA direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Milan Lukić.

Prema njegovim rečima, svi koji su uspeli da zaštite svoje zasada od raznih bolesti i štetočina, pre kiša koje su padale gotovo dva meseca, mogu očekivati zadovoljavajući rod.

Lukić objašnjava da su na području naše zemlje prisutne sorte koje su kombinovanih svojstava, odnosno mogu se koristiti kako za svežu upotrebu, tako i za preradu i proizvodnju rakije.

“Jedna od takvih je čačanska lepotica koja je dosta zastupljena i ima dobar generativni potencijal, jako je dobre rodnosti, prvenstveno stona sorta, ali je deo proizvođača koristi za proizvodnju rakije”, naveo je on.

Pored nje, kaže Lukić, tu je čačanska rodna koja je itekako zastupljena, ali i stenlej i neke druge sorte kombinovanih svojstava.

“Mislim da ćemo ove godine, kao i svih prethodnih imati veoma veliku količinu šljiva koje se mogu koristiti i za proizvodnju rakije, a pored toga sve više je zasada i sve je veće interesovanje proizvođača za zasnivanje voćnjaka tipičnih autohtonih sorti koje su prvenstveno namenjene za proizvodnju rakije”, istakao je Lukić.

On kaže da raduje činjenica da se posljednjih nekoliko godina pojavio veliki broji vrlo ozbiljnih proizvođača rakije.

“Sve je veći broj proizvođača koji shvataju da je potrebno brendirati svoje proizvode, odnosno svoju rakiju i pokazati ono što je jedan od naših tipičnih proizvoda – srpska rakija. Pored standardnih sorti, čačanskih, koje su stvorene u našem Institutu kao što je čačanska rodna koja je jako dobra za proizvodnju rakije, tu su i crvena ranka i neke druge autohtone sorte. Postoje proizvođači koji su zainteresovani za zasnivanje zasada upravo tih sorti da bi nakon toga pravili odgovarajuće kupaže i naravno proizveli rakija vrhunskog kvaliteta”, naveo je Lukić.

Institut za voćarstvo krenuo je sa klonskom selekcijom i proizvodnjom sadnog materijala autohtonih sorti crvene ranke i dragačevke.

“Tako ćemo imati mogućnost da svima onima koji su zainteresovani za zasnivanje zasada, prvenstveno za proizvodnju rakije, izađemo u susret, a sve u cilju kako bi se napravile rakije vrhunskog kvaliteta”, izjavio je Lukić.

Iz čačanskog Instituta za voćarstvo do sada je priznato 17 sorti šljive. Među njima našle su se potpuno nove – petra i divna, vrlo pogodne za sadnju u našim uslovima.

“Tokom jeseni sledeće godine u prodaji ćemo imati dve nove sorte, mislim da su one kombinovanih sposobnosti i da se mogu koristiti i za proizvodnju rakije. Naše kolege uporedo rade i već do sada imamo prve i preliminarne rezultate kad je u pitanju i sušenje plodova tih sorti, ali isto tako i za proizvodnju rakije”, rekao je on.

Reč je o sortama poznog vremena zrenja.

Institut je stvorio još jednu sortu čije će komercijalno ime biti lana. Lana je rana šljiva, sazreva u drugoj dekadi jula i ima krupne plodove plavo-ljubičaste boje.

U Srbiji se šljiva uzgaja na više od 72.000 hektara, a 2018. godine ostvaren je prinos od oko 430.000 tona.