Korona virus: Zašto su lame ključne za imunoterapiju

Lama Fifi koja pase na Univerzitetu u Redingu ni ne sluti da je deo važnog istraživanja, za koje naučnici misle da bi moglo da preokrene borbu sa korona virusom.

Istraživači sa britanskog Instituta Rozalin Frenklin pri Univerzitetu u Redingu proučavaju Fifina antitela, u pokušaju da razviju imunoterapiju za korona virus.

Očekuje se da „koktel sa antitelima“ uđe u klinička ispitivanja kroz nekoliko meseci.

• Korona virus: Da li se prenosi vazduhom i zašto je to važno
• Korona virus: Najveći broj zaraženih u svetu u jednom danu, u Srbiji još 11 preminulih
• Zoološki vrt morao da otpusti čuvare, oni su se vratili kao dobrovoljci

Podaci o toku istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu published in Nature Structural and Molecular Biology.

Studija podrazumeva veštačku proizvodnju antitela kakva ima lama, koja su relativno mala i mnogo jednostavnija po strukturi nego antitela koja se stvaraju kod ljudi.

Ključ zagonetke korona virusa

Direktor Instituta Rozalin Frenklin, profesor Džejms Nejsmit koji je na čelu naučnog tima, kaže da je tehnika koju naučnici promenjuju slična pokušaju narezivanja ključa za bravu.

„Antitela lame su ključ koji se ne odgovara bravi u potpunosti – može da prođe kroz bravu, ali ne može da je otključa“, kaže ovaj naučnik.

„Zbog toga na osnovu ovog ključa pokušavamo da narežemo onaj koji bi odgovarao ljudima“.

Antitela su odgovor imunog sistema koji se stalno prilagođava novim pretnjama i predstavljaju molekule koji neutrališu viruse i bakterije koji napadaju organizam.

„Ako se ponovo zarazite“, objašnjava profesor Najsmit, „vaša antitela pronalaze virus i uništavaju ga“.

Teparija antitelima jača imuni sistem obolele osobe tako što ubacuje antitela koja su već spremna na borbu protiv virusa.

Postoje nedvosmisleni dokazi da krv sa antitelima, uzeta od ljudi koji su preležali korona virus, daje dobre rezultate u terapiji.

Međutim, antitela napravljena po uzoru na lame omogućila bi laboratorijsku proizvodnju odgovarajućih antitela.

Deo antitela lame, napravljen u laboratoriji, naziva se nanotelo, objašnjava profesor Smit.

„Laboratorijski proizvodimo nanotela koja ubijaju korona virus izuzetno efikasno, bolje nego bilo koji drugi metod koji nam je poznat“, dodaje naučnik.

„Ona potpuno neutrališu virus“.

Nanotela uništavaju virus tako što se kače na specifičan protein koji se nalazi na krunici, van kapsule virusa. Na taj način, virus je demobilisan i ne može da se zakači za ljudske ćelije.

„U suštini, u laboratoriji rekreirano uslove u kakvim bi se antitela i virus našli u ljudskom organizmu“, dodaje profesor Najsmit.

„Takođe, ovakve uslove možemo da stvorimo vrlo brzo, pa ako se virus iznenada bude promenio, mi ćemo moći da napravimo odgovarajuća nanotela u laboratoriji“.

Naučnici planiraju da započnu ispitivanja na životinjama ovog leta, da bi pre kraja godine mogli da uđu u klinička ispitivanja.

Pratite Viktoriju na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk