Podrži me da ostanem u školi

На конкурсу Министарства просвете науке и технолошког развоја Републике Србије, Образовно-развојном центру „Међу нама“ из Београда одобрен је пројекат „Подржи ме да останем у школи“.

Циљ пројекта је подизање свести о важности проблема осипања броја ученика и раног напуштања школа, како би се релевантни појединци и групе значајније ангажовале на спречавању и превенцији осипања ученика у средњошколском образовном систему, нарочито ученика из осетљивих група.

Кроз реализацију пројекта говорило се и о разлозима који су до тога довели. Како би сагледали ситуацију и изазове са којима се сусрећу млади у средњој школи, током јуна месеца одржане су радионице за ученике и наставнике у средњим школама у Љигу, Горњем Милановцу, Чачку и Новом Пазару. Пројектом су обухваћене следеће школе:

Средња школа „1300 каплара“ из Љига, из Горњег Милановца Гимназија „Таковски устанак“,  Економска школа „Књаз Милош“  и Техничка школа „Јован Жујовић“, из Чачка Машинско саобраћајна, Угоститељско туристичка, Економска и Техничка школа и из Новог Пазара „Школа за дизајн текстила и коже и Угоститељска.

Разлози осипања ученика су по мишљењу како наставника, тако и ученика многобројни и зависе од различитих фактура. Мишљења су да је врло често разлог напуштања школе досада /досадно им је на часу/, немогућност наласка посла после завршене школе, неретко и социјални разлози, али и близина кафића и ресторана који „маме“ младог човека.

Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закони и 10/2019“) у члану 34. наводи да је у домену Националног просветног савета да даје предлоге за смањење стопе осипања и раног напуштања образовног система, као и предлоге мера за наставак образовања деце и ученика који су напустили систем. Исти закон у члану 30. наводи да је у надлежности Министарства да на свим нивоима образовања и васпитања спроводи мере превенције осипања ученика из образовног система.

Закон о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС, бр. 55/2013, 101/2017 и 27/2018 – др. Закон“) у члану 9. као једну од 15 ставки Развојног плана школе прописује „мере превенције осипања броја ученика“.

Дакле, законским мерама утврђене су одговорности различитих инстанци образовно-васпитног система у сузбијању и превенцији осипања ученика из средњих школа. Ипак, с обзиром да на нивоу система нису предложене специфичне мере за сузбијање и превенцију осипања, школе су принуђене да саме осмисле и спроведу мере које сматрају најбољима.

Бројне студије показују да особе које прекину школовање пре стицања средњошколске дипломе теже налазе посао, чешће прибегавају криминалу и лакше упадају у „зачарани круг“ социјалне искључености. Ученици који долазе из сиромашнијих средина и породица чешће напуштају школовање чиме смањују шансе да себи обезбеде боље услове за живот. Статистике показују да особе без средњошколског образовања тешко могу да зараде довољно за властито издржавање, имају троструко већу могућност да буду незапослене и двоструко веће изгледе да се нађу испод границе којом се дефинише сиромаштво.

Осим што увелико утиче на живот појединца, напуштање школовања има и изузетно негативан утицај на ширем социјалном плану. У друштву које се углавном темељи на знању и економији и које тражи све образованије раднике, особа ниског нивоа образовања представља велики социјални проблем због слабих изгледа да нађе посао који би јој обезбедио плату довољну за „пристојан“ живот.

Због тако озбиљних последица за појединца и друштво у целини, улажу се велики напори како би се ученици подстакли да у што већем броју стекну средње образовања.

Неки од предлога који су се могли чути за решавање овог проблема су различити, од едукације ученика, наставника, сарадња са канцеларијом за младе, саветовалиштима, до строге контроле продаје алкохола у кафићима и ресторанима малолетним лицима, али и иградње дома ученика који би помагао у срединама где ученици путују или станују у изнајмљеним становима.

____________________________________________________________________