Da na izborima postoji sportskim rečnikom „nerešen“ rezultat, raspodela glasova u Severnoj Makedoniji bila bi upravo takva.

Prema preliminarnim rezultatima Državne izborne komisije, Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) doskorašnjeg premijera Zorana Zaeva ima minimalnu prednost u odnosu na opozicionu stranku VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog.

„Svi učesnici na izborima su dobili poruku od glasača o tome kako su sprovodili svoju politiku.

Srećan sam što su građani prepoznali pravu vrednost i dali nam šansu da gradimo bolju budućnost Severne Makedonije“, poručio je Zaev koji se u izbornoj noći obratio gotovo dva časa posle ponoći.

Njegov politički rival Hristijan Mickoski nije se obratio javnosti u izbornoj noći do ranih jutarnjih sati, a iz njegove partije poručili su da su i oni izborni pobednici, te da ovaj rezultat znači „kraj za korumpiranu vlast Zorana Zaeva“.

Novinar „Nove Makedonije“ Aleksandar Srbinovski kaže za BBC na srpskom da su izbori pokazali dve ključne činjenice.

„Demokratija se vratila, izborne trke su normalnije nego ranije.

Demokratija je dobila, ali je država izgubila šansu da ima snažnu vlast koja čvrsto donosi odluke – nestabilna vlada teško može donositi odluke u krizama poput kriza sa korona virusom, što su pokazala i iskustva iz Evropske unije.“

• Bitka za makedonskog premijera usred pandemije
• Korona virus i nestabilne vlade u regionu
• Severna Makedonija: „NATO je u ovom trenutku bitniji od pregovora sa EU“

Vanredni parlamentarni izbori bili su najpre zakazani za 12. april, ali su odloženi zbog epidemije virusa korona.

Upravo zbog epidemije, u Severnoj Makedoniji je većina građana prvi put glasala u sredu umesto u nedelju, dok su u ponedeljak glasali zaraženi korona virusom, a u utorak stari i nemoćni.

Dodatnu neizvesnost u izbornu noć unela je činjenica da je sajt Državne izborne komisije sa rezultatima izbora bio uglavnom nedostupan zbog „napada spolja“, kako je objašnjeno u ovom telu.

Parlamentarni izbori u Severnoj Makedoniji

1. Socijaldemokratski savez Makedonije, Besa – 35,8 odsto, 46 mandata
2. VMRO-DPMNE – 34,5 odsto, 44 mandata
3. Demokratska unija za integraciju – 11,8 odsto, 16 mandata
4. Alijansa za Albance, Alternativa – 8,9 odsto, 12 mandata
5. Levica – 4 odsto, 1 mandat
6. Demokratska partija Albanaca – 1,6 odsto, 1 mandat

* prema privremenim podacima Državne izborne komisije, sa 97 odsto biračkih mesta

Ko ima prednost u formiranju vlade?

Pravilo da vlast u Severnoj Makedoniji formiraju najsnažnije partije iz makedonskog i albanskog etničkog bloka nije nešto što je obavezno primenjivano ni u ranijim izbornim ciklusima.

Ipak, čak i minimalna prednost od jednog ili dva poslanika više, daje šansu SDSM i Zoranu Zaevu da pokušaju da dogovore dovoljan broj glasova koji će im garantovati još jedan mandat.

„Koncept integracije pobedio je koncept izolacije, oni koji vuku napred pobedili su one koji hoće nazad, koncept jedinstva pobedio je koncept lažnih konflikata i podela.

Vreme je da svi mračni koncepti završe u prošlosti, a da se sve partije koje nude ovakve koncepte da reformišu i obnove“, rekao je Zaev koga su u izbornom štabu njegove stranke već predstavili kao mandatara nove vlade.

Situaciju nimalo ne olakšava ni izjednačena situacija u biračkom telu albanske zajednice gde su partije na trećem i četvrtom mestu po broju mandata ostvarile rezultat koji može da ih zadovolji, ali može biti i nedovoljan za formiranje većine.

Novinar Aleksandar Srbinovski kaže da su rezultati izbora takvi da donose veliku neizvesnost.

„I dobijaju i gube svi učesnici izbora.

Ko god da formira vladu, ta vlada će biti nestabilna i neće imati većinu da radi ono što je do sada radio Zoran Zaev, ili Nikola Gruevski pre njega.“

U igru za formiranje vlade mogu ući i „male“ partije sa jednim ili najviše dva mandata, ako ih uopšte i osvoje – Levica, Demokratska partija Albanaca i Integra.

Šta će presuditi?

Do magičnog broja 61 put makedonskih stranaka neće uopšte biti kratak – svima će biti potrebno mnogo matematike da se do njega dođe.

„Onaj koji objedini albanske stranke – taj će imati vlast“, smatra novinar Aleksandar Srbinovski.

Najteže pregovaračke uslove u predizbornoj kampanji postavila je stranka DUI koja je na različite načine deo vladajuće većine u Skoplju već osamnaest godina.

Ova stranka istakla je Nasera Ziberija za kandidata za prvog Albanca premijera Severne Makedonije.

„Albanac na mestu premijera nije logična politička odluka u ovakvoj situaciji.

Ustav predviđa da mandatar bude iz koalicije koja ima većinu, a ne verujem da će u tom procesu ni SDSM ni VMRO-DPMNE dozvoliti DUI da nametne svoj stav“, kaže Srbinovski.

U novom sazivu makedonskog Sobranja, biće i jedna potpuno nova politička snaga.

U skladu sa evropskim trendovima jačanja partija krajnje levice, partija Levica, koju predvodi 38-godišnji doktor prava Dimitar Apasiev, može naći svoje mesto u parlamentarnim klupama.

„Cilj Levice je da uđe u Sobranje i bude prepoznata, ali nema mnogo dodirnih tačaka ni sa jednom velikom strankom.

Recimo, oni ne podržavaju čak ni politiku članstva države u NATO“, kaže Srbinovski i ukazuje da će strankama biti teško da se izbore za podršku jednog ili dva poslanika ove stranke, iako bi upravo oni mogli biti odlučujući.

Šta će biti do tad?

Oliver Spaskovski postao je tehnički premijer Severne Makedonije kada je, u skladu sa modelom koji se primenjuje od vremena političkih nestabilnosti, 100 dana pre izbora vlada Zorana Zaeva skratila sebi mandat.

Kabinet Spaskovskog trebalo je da traje „samo“ do 12. aprila, za kada su bili zakazani vanredni izbori.

Mandat je tehničkim ministrima najpre produžila pandemija virusa korona, zbog koga je u zemlji nekoliko puta produžavano vanredno stanje.

Dugi i komplikovani pregovori o novoj vladi sada bi mogli da znače dodatno produžavanje mandata Olivera Spaskovskog i njegovih ministara.

„Tehnička vlada mogla bi još dugo da vlada i tako postane možda i najduža tehnička vlada u Severnoj Makedoniji, a nije da ih u prošlosti nije bilo.

Lokalni izbori su za dve godine i tada bi moglo ponovo da se ide na glasanje, da neka od velikih stranaka proba da izbori stabilniju vlast“, nagoveštava Aleksandar Srbinovski.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk