Prodaja goriva pala od 30 do 50 odsto

Znatno niži prihodi naftnih kompanija koje posluju u Srbiji definitivno će se odraziti i na priliv sredstava koje država od njih dobija kroz dažbine koje plaćaju, a zbog smanjene tražnje za benzinom one će biti prinuđene da razmisle i o cenovnoj politici, odnosno o pojeftinjenju goriva u maloprodaji, smatraju stručnjaci.

Prema podacima brokerske kuće Momentum, Naftna industrija Srbije je u prvom kvartalu ove godine poslovala sa gubitkom od 1,1 milijarde dinara i procenjuje se da će u drugom kvartalu gubitak biti znatno veći. U potpuno istoj situaciji se nalaze i sve druge naftne kompanije prisutne u Srbiji.

Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, ističe za Danas da je mala potražnja za „crnim zlatom“ uzrokovana pandemijom korona virusa, u prvom kvartalu ove godine dovela do loših poslovnih rezultata naftnih kompanija.

– Kada se situacija stabilizovala što se tiče potražnje za naftom zbog daleko manjih poslovnih i turističkih aktivnosti i činjenice da ljudi više borave kod kuće i manje putuju zbog pandemije, pojavio se novi problem a to je znatno manja potražnja za gorivom. U Srbiji se to odrazilo da su na nekim derivatima u maloprodaji kompanije beležile niže procente prodaje u iznosu od 30 do 50 odsto. Jednostavno veliki broj država ne dopušta građanima Srbije da uđu na njihovu teritoriju. Zbog toga naši ljudi u velikom broju ne idu na odmore a stranih turista koji bi prolazili kroz Srbiju do svojih destinacija i punili gorivo na benzinskim pumpama takođe nema. Sve se to odražava na znatno niže zarade naftnih kompanija od onih koje su očekivane – navodi Radosavljević.

On ističe da je neminovnost da će se to odraziti i na prihode koje država ubira od dažbina naftnim kompanijama.

– Definitivno će doći do pada akciznih, poreskih i svih drugih prihoda koje je država propisala a slivaju se u budžet. Kada je reč da li će zbog rapidno manje tražnje za gorivom u maloprodaji naftne kompanije biti prinuđene da smanjuju cene to zavisi od tržišta. Problem je u tome što u ovom trenutku manju potražnju ne uzrokuju manje platežne mogućnosti vozača već to što oni svoja vozila koriste znatno manje nego inače zbog epidemije korona virusa. U takvom slučaju smanjenje cene nije garant da će do povećanja prodaje goriva zaista i doći. Kompanije će biti prinuđene da smisle dodatne načine kako zainteresovati kupce na svojim benzinskim pumpama. Novi izazov za njih će  pak uslediti kada pod uticajem ekonomske krize koju će stvoriti epidemija korona virusa neki ljudi ostanu bez posla i bez sredstava da uopšte voze kola i kupuju benzin. To će biti treća krizna faza od početka godine s kojom će se suočiti kompanije koje posluju u naftnom sektoru – zaključuje naš sagovornik.