Nevreme za vikend uobičajena letnja oluja

Meštani, Ivanjice, Čačka, Kraljeva, Kosjerića još se nisu oporavili ni okrečili kuće od prethodnog nevremena i poplava, a stiglo ih je prošlog vikenda novo. Posle olujnog vetra, grada i pljuskova ostalo je počupano drveće, uništeni zasadi malina i kupina, poplavljene bašte i plastenici.

Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda ističe da je reč o uobičajenim letnjim olujama, mada građani, kako kaže, to zovu uragan.

Objašnjava da se pojam uragan vezuje za tropske ciklone koji se u Americi zovu „hurricane“ ili u Indijskom okeanu cikloni, u Aziji tajfuni… Navodi da tamo stvarno postoje uraganske brzine, negde više od 110 kilometara na čas, ali dostižu i više od 300 kilometara na čas.

Međutim, dodaje da je za naše podneblje vrlo retka pojava da se takve brzine javljaju.

Takođe, navodi Todorović, ne postoje instrumenti postavljeni na odgovarajuće mesto da bi mogli svaki taj vetar precizno da zabeležimo, da ga kategorišemo kao uraganski.

„Normalno, postoji pri tim gmljavinskim oblacima izuzetno jak vetar, pre svega olujni, ali na momente može da bude u nekim situacijama taj granični slučaj uraganski„, rekao je Todorović za RTS.

Naveo je i da nemamo tako gustu mernu mrežu mernih instrumenata za vetar i da možemo na osnovu štete koju napravio vetar, a tako se radi u svetu, da se odredi njegova brzina.

Posredno se izvrši procena na osnovu štete, koja je to bila brzina vetra da može da obori stablo, podigne krov, ponese auto.

„U ovom slučaju, na osnovu priloga koji sam video na televiziji, pojače drvo koje je iz korena iščupano i taj vetar je mahovit, on u nekoliko sekundi dostigne tu neku maksimalnu brzinu od stotinak kilometara na čas. Procenjujem da je u ovom slučaju vetar na momente dostigao oko 100 kilometara na čas“, smatra meteorolog.

Ukazao je da se narandžasti meteoalarm odnosio pre svega na količinu padavina, i da je u četvrtak petak i subotu, bila lokalno između 20 i 40 litara po kvadratnom metru. S tim, kako objašnjava, da kada se uzmu sva tri dana, nije bilo u svakom mestu, negde je prošlo s par kapi.

„Tako da kad se saberu ta tri dana, na primer u Kraljevu je pala u dva navrata neka slična količina 30-40 litara, pa kad se sabere to je oko 60 litara po kvadratnom metru. U ostalim mestima manje. Znači u jednom danu od pljuskova maksimalno je bilo oko 40 ali i to je dovoljno da budu određene posledice s obzirom na posledice konviguracije terena“, smatra Todorović.