Crna Gora i korona: Kad srpske nekretnine na primorju samuju

Objavljeno 29/07/2020

Desetak dana pre nego što je u martu u Srbiju uvedeno vanredno stanje zbog korona virusa, Darinka Dušej je iz Budve došla za Beograd da poseti ćerke.

Nekoliko dana kasnije, Crna Gora je zatvorila granicu sa Srbijom i uvela zabranu ulaska srpskim državljanima zbog visoke stope prisustva virusa među stanovništvom.

Tako je Darinka umesto planiranih nekoliko dana u Beogradu ostala mesecima, a osim granice, toliko dugo je zatvorena i njena kuća u Crnoj Gori.

Njen slučaj svakako nije usamljen, iako nema zvaničnog podatka koliko srpskih državljana poseduje nekretnine u Crnoj Gori.

Nekretnina ne obezbeđuje ulazak u Crnu Goru

Na pitanje BBC-ja na srpskom doktorki Vesni Miranović iz Ministarstva zdravlja Crne Gore da li državljani Srbije koji poseduju nekretninu mogu i da dođu i borav u njoj, odgovor je jasan – ne.

„Državljani Srbije, bez obzira na to da li su vlasnici nekretnina u Crnoj Gori ili ne, ne mogu iz Srbije da dođu u Crnu Goru.

„I ne samo oni, već i državljani drugih država, ukoliko pristupaju crnogorskoj granici iz Srbije“, piše Miranović u odgovoru.

Propisani epidemiološki uslovi ne prepoznaju svojinu nad nekretninama kao kriterijum za ulazak u Crnu Goru, već su bazirani isključivo na aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u Srbiji, dodaje ona.

Pogledajte kakva su iskustva epidemiologa iz Crne Gore i Severne Makedonije sa korona virusom

Porast broja zaraženih na Balkanu: Iskustva Crne Gore i Severne Makedonije

Kako održavati stan i plaćati račune na daljinu

Kako sada stvari stoje – Darinka Dušej i njena porodica iz Beograda budvansko more izgleda neće videti ovog leta.

„Brinem da li je sve u redu s kućom, jer nemam nikog ko bi brinuo i njoj“, kaže Darinka.

Ni Snežana Stevanović neće moći da obiđe stan koji je nasledila na crnogorskoj obali.

Ona za BBC na srpskom kaže da razume komplikovanu epidemiološku situaciju, ali istovremeno oseća bes i tugu.

Bes – jer su, kaže, kako joj se čini stvari pomalo ispolitizovane, a tugu – jer prvi put posle mnogo godina ne može da obiđe stan.

„Nije stvar samo u emocijama, već i u konkretnim stvarima poput plaćanja računa, održavanja stana“, kaže Snežana.

Njen stan sada provetravaju komšije, a šalje im i novac za račune, koji bi inače zaradila izdavanjem stana.

U letnjim mesecima ona izdaje smeštaj turistima, a od onog što zaradi plaća račune, održavanje i porez. Tako stan koji poseduje na neki način sam sebe održava, kaže Snežana.

Ove godine će zbog toga njen budžet ostati tanji.

Ni kuću u Reževićima više od osam meseci nije obišla Beograđanka Dejana Pavlović i zbog toga je zabrinuta.

Pored toga, do novembra da plati neophodne poreze, inače će joj se računati kamata na dnevnom nivou.

„Plaćanje računa iz inostranstva, odnosno iz Srbije zahteva dodatni trošak“, kaže Pavlović za BBC na srpskom.

I na džep Darinke Dušej će uticati ovogodišnje okolnosti, jer se u njega neće sliti novac koji zarađuje od izdavanja dela kuće sezonskim radnicima.

Pokušali smo da saznamo koliko je još ljudi iz Srbije u sličnoj situaciji, ali odgovor na pitanje upućeno Sekretarijatu za nepokretnosti Crne Gore o tome koliko državljana Srbije poseduje nekretnine u toj državi nije stigao do objavljivanja teksta.

Prema podacima koje je ranije objavila Centralna banka Crne Gore, državljani Srbije samo prošle godine kupili su nekretnine u vrednosti od 24,6 miliona evra, čime su se našli na drugom mestu po vrednosti kupljenih nepokretnosti, odmah iza državljana Rusije.

Na trećem mestu – sa nekretninama vrednim 12,7 miliona evra – bili su turski državljani.

Kako državljani Srbije ipak mogu u Crnu Goru

Državljanima Srbije ulazak u Crnu Goru moguć je putem generalne avijacije, odnosno ako putuju nekomercijalnim i povremenim vazdušnim saobraćajem i ako imaju rezervisan hotel i negativan PCR test ne stariji od 48 sati, navodi dr Miranović.

Osim toga, državljani Srbije mogu bez ikakvih uslova ući u Crnu Goru ako dolaze iz zemalja Evropske unije i ostalih zemalja koje se nalaze na „zelenoj listi“ Instituta za javno zdravlje Crne Gore, ukoliko su u toj zemlji proveli najmanje dve nedelje.

Srpski državljani koji dolaze iz zemalja sa „žute liste“ Instituta za javno zdravlje Crne Gore, mogu ući u Crnu Goru uz rezultate jednog od testova, pod uslovom da su u toj zemlji proveli najmanje dve nedelje.

Koje države su na kojoj listi:

Zelena lista: Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Njemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švetska, Alžir, Andora, Australija, Bahami, Barbados, Brunej, Fidži, Filipini, Gruzija, Indonezija, Island, Jamajka, Japan, Jordan, Južna Koreja, Kambodža, Kina, Kostarika, Kuba, Liban, Lihtenštajn, Madagaskar, Malezija, Maroko, Mauricijus, Mongolija, Mozambik, Nikaragva, Norveška, Novi Zeland, Palestina, Papua Nova Gvineja, Paragvaj, Sejšeli, Senegal, Švajcarska, Tadžikistan, Tajland, Trinidad i Tobago, Tunis, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo, Urugvaj, Uzbekistan, Venecuela, Vijetnam i Zambija
Žuta lista: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kanada, Kosovo, Izrael i Singapur

Izvor: Vlada Crne Gore

Granice su otvorene i za državljanima Srbije koji imaju stalni ili privremeni boravak u Crnoj Gori, ali im se propisuje 14-dnevni karantin ili samoizolacija.

„PCR test u tom slučaju nije potreban. Zdravstveno sanitarna inspekcija pri ulasku u Crnu Goru procenjuje da li lice koje je srpski državljanin sa stalnim ili privremenim boravkom u Crnoj Gori ima uslova za samoizolaciju. Ukoliko ne postoje uslovi za samoizolaciju, izdaje se rešenje o 14-o dnevnom karantinu“, kaže Miranović za BBC na srpskom.

Karantinima su, dodaje, u Crnoj Gori, uglavnom, proglašeni hotelski smeštajni kapaciteti koji ispunjavaju stroge uslove koje propisuju epidemiolozi.

Kako da ne izgorite od rada od kuće

Od početka pandemije, mnogi su kancelarijski posao zamenili radom od kuće.

Kako je navedeno na sajtu Vlade Crne Gore, samoizolacija podrazumijeva boravak u porodičnom smeštaju ili drugom objektu uz ograničenje kretanja i praćenje zdravstvenog stanja kojem je samoizolacija određena, kao i svih članova njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.

Zdravstveno stanje prati nadležna epidemiološka služba u skladu sa rešenjem Sanitarne inspekcije, navodi se na sajtu Vlade Crne Gore.

Sagovornice BBC-ja na srpskom nadala su se da će početak letnje sezone značiti i mogućnost odlaska iz Srbije u Crnu Goru, ali s obzirom na to kako se razvijala situacija sa pandemijom korona virusa, na ovaj put sada mogu samo državljani Srbije koji imaju privremeni ili stalni boravak u Crnoj Gori.

Nijedna od njih ovakav dokument nema.

Pozivi za otvaranje granica

Iako su neki očekivali da će granice biti otvorene s početkom turističke sezone u Crnoj Gori i otvaranjem plaža u maju, to se nije dogodilo, a na crnogorskom primorju trenutno nema mnogo gostiju.

Prema podacima od 10. jula, u Crnoj Gori zabeležen je pad turističkih poseta za 92 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Tim povodom nedavno se oglasio i predsednik opštine Herceg Novi Stevan Katić, koji je pozvao Vladu Crne Gore i Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti da odrede datume otvaranja granica sa Srbijom i Rusijom, kako bi se spasio ostatak turističke sezone.

„Crna Gora doživljava krah turističke sezone, koji bi značajno moglo ublažiti otvaranje granica sa Srbijom i Rusijom, zbog čega pozivam državne organe da razmotre svoje odluke i pod određenim uslovima dozvole ulazak građana iz tih zemalja“, naveo je Katić u saopštenju objavljenom na sajtu te opštine.

On je pozvao Vladu i NKT da odrede datume otvaranja granica sa tim državama, iz kojih dolazi najveći broj turista, uz jasne epidemiološke standarde koje je potrebno ispuniti da bi njihovi državljani ušli u Crnu Goru.

„Važno je poboljšati odnose sa zemljama koje su naši najznačajniji turistički partneri, a to su, pre svega, Srbija, Bosna i Hercegovina i Rusija.

„Turisti iz tih zemalja tradicionalno ostvaruju najveći broj noćenja i crnogorska državna vlast toga mora biti svesna. U ovakvoj situaciji ne sme biti prostora za donošenje politički motivisanih odluka i podizanje tenzija“, naveo je Katić.