Prvi slučaj korona virusa u Srbiji je zabeležen 6. marta, a država je sedam dana kasnije oformila Krizni štab za suzbijanje epidemije.

Tek oko pet meseci kasnije, 27. jula, Vlada Srbije objavila je zaključak o formiranju Kriznog štaba i spisak ljudi koji ga čine.

Dok su imena pojedinih doktora, poput Predraga Kona, Darije Kisić Tepavčević i Branimira Nestorovića u međuvremenu postala poznata javnosti, iz zaključka se vidi da u Kriznom štabu sedi 31 član.

Osim njih postoji i 14 „dodatno angažovanih stručnih lica“, među kojima su i dvojica gradonačelnika i zamenik direktora vladine Kancelarije za Kosovo.

Krajem jula, 350 lekara potpisalo je peticiju kojom se traži smena Kriznog štaba i formiranje novog. Oko mesec dana pre toga pojavile su se sumnje u tačnost zvaničnih podataka o zaraženim i preminulim od Kovida-19.

• Sve krize Kriznog štaba
• Šta bi lekari koji traže smenu Kriznog štaba uradili drugačije
• „Proveo sam 20 godina pripremajući se za pandemiju korona virusa“

Kriznim štabom rukovode premijerka Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, v.d. direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

Mesto u štabu su našli medicinski stručnjaci, ali i ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević, Nebojša Stefanović, Slavica Đukić Dejanović, Vladan Vukosavljević, Vanja Udovičić i Mladen Šarčević.

Na listi su i neki pomoćnici ministara, državni sekretari, gradonačelnici.

Neki od članova Kriznog štaba pojavljuju se na konferencijama za novinare, u medijskim izveštajima, gostuju na televizijama, dok ima i onih koji su pred kamerama malo ređe.

Pred vama su kratke biografije članova Kriznog štaba medicinske struke.

Predrag Kon: Od Armije, preko SARS-a i „O, sole mio“

Rođen je u Beogradu 1955. godine. Kao dete je nekoliko godina živeo u Vašingtonu, gde je radio njegov otac. Engleski zato govori kao srpski, prenosi Danas.

Ovaj list piše i da je Kon imao dve velike pasije – muziku i medicinu.

Porodica se vraća u Srbiju i Kon 1981. godine završava Medicinski fakultet u Beogradu.

Epidemiologiju je specijalizirao deset godina kasnije na Vojnomedicinskoj akademiji.

U ovoj ustanovi je radio narednih 15 godina, piše Istinomer.

Radio je i kao ratni epidemiolog.

Tokom 1991. i 1992. godine, radio je „u Krajini i zapadnom Sremu kao referent saniteta za preventivnu medicinsku zaštitu“, stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji. Do 1995. godine bio je načelnik Odeljenja za medicinsku informatiku u 1. Armiji.

U Gradski zavod za javno zdravlje dolazi 2001. godine kao načelnik Sektora za imunizaciju i u ovoj ustanovi ostaje do 2014. godine.

Kon je tri godine bio koordinator projekta „Jačanje nadzora nad zaraznim bolestima u Srbiji“ Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu
• Sve o korona virusu – u malim dozama
• Korona virus: Kolike su šanse da ću umreti ako se zarazim

U vreme epidemije SARS-a 2003. godine postavljen je za šefa tima epidemiologa.

Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine. Pet godina je bio predsednik posebne lekarske grupe u toku pandemije gripa u Srbiji.

Kon je načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd.

Takođe je i savetnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti.

Nosilac je Medalje za vojne zasluge i Povelje Srpskog lekarskog društva.

Kon je stric pevača i kompozitora Marka Kona, koji je Srbiju predstavljao na Evrosongu 2009. godine.

Muzike se, pišu mediji, nije odrekao, pa su poznate njegove izvedbe na gitari, a voli i solo pevanje.

O njegovom izvođenju arije „O, sole mio“ pisalo se i u medijima.

Kon je na spisku članova Kriznog štaba (sva imena članova i dodatno angažovanih stručnjaka pogledajte na kraju teksta).

Znate li šta je imunitet?

Izjave koje treba zapamtiti:

„Epidemija korona virusa trajaće sigurno šest nedelja, ali ako u tom periodu ostanemo u izolaciji, sprečićemo dalje širenje zaraze i nagli porast obolelih, i samim tim, pobedićemo“.

„Sama epidemija ne može da se završi. Ona može samo da se razvuče i da se ta kriva spljošti“.

O tačnosti podataka o broju zaraženih i preminulih:

„Pričati o tome da neko zavarava narod, nemam ništa protiv, to neka istražuje dalje i neka objašnjava onaj ko je to izneo […] Ja stojim iza onoga što sam ja govorio i zvaničnih podataka, svaki lekar pojedinačno stoji iza svoje prijave“.

Reakcije na peticiju lekara koji traže smenu Kriznog štaba:

„Ta peticija lekara koje ja poštujem, mislim da ljudi nemaju dovoljno informacija, a veruju u neke informacije i verziju nekog svog viđenja. Tu je 19 anesteziologa, ali nalaze se ljudi koji su na prvoj liniji. Obično kažem, odmah ustupam svoje mesto, ali pošto sam postavljen zaključkom Vlade, očekujem da me i Vlada razreši“.

Darija Kisić Tepavčević: Batut i lapsus

Rođena je 1975. godine u Sarajevu, a radi kao vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Stručna oblast joj je epidemiologija.

Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001. godine, gde je i magistrirala i doktorirala u oblasti izučavanja multiple skleroze, stoji u njenoj zvaničnoj biografiji.

Zamenica je direktorke Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.

Na sajtu Oceni profesora, studenti su joj dali – 3.75.

Za razliku od Kona, Kisić Tepavčević je na listi dodatno angažovanih stručnih lica koji učestvuju u radu Kriznog štaba.

Tokom epidemije pominje se i njena izjava o tome kako je prvi slučaj korona virusa zabeležen u Srbiji 1. marta, nekoliko dana pre nego što je Srpska napredna stranka organizovala masovno skupljanje potpisa.

Kisić Tepavčević je izjavila da je u pitanju – lapsus i da je prvi slučaj zabeležen 6. marta, dva dana nakon što se završilo prikupljanje potpisa za parlamentarne izbore.

Zašto je testiranje važno?

Izjave koje treba zapamtiti:

„Bez obzira na povećano testiranje, samoizolacija nema zamenu, ona je ključna. Nema veze da se svako jutro testiramo, a posle da se krećemo i na kraju dana sve se promeni. Posebno će se akcenat staviti na testiranje zdravstvenih radnika i porodica onih koji imaju infekciju.“

„Tragamo za virusom, ne smemo dozvolimo da od onog ko ima infekciju, pređe na neku drugu, slabu osobu. Moramo da zaustavimo lanac prenošenja infekcije“.

„Kolika god virus bio nepoznanica, znamo kako da sprečimo inficiranje. Ako se neki član vaše porodice ne ponaša po preporukama, sami ste krivi što ste oboleli. Niko ne treba da se okrivi, ali svako je odgovoran za sebe“.

Reakcije na peticiju lekara koji traže smenu Kriznog štaba:

„Ne mogu u ime drugih, ali u svoje lično ime mogu da kažem da poznajem neke koji su na tom spisku. Nema tu ništa spektakularno, to je stručna i prijateljska razmena mišljenja. Navikli smo mi lekari da imamo različita mišljenja, mi i ja stručnim skupovima takođe razmenjujemo različita mišljenja… Nema tu ništa previše zanimljivo za vas… U svakom slučaju, treba da budemo ujedinjeni protiv kovida, jer drugačije ne možemo da uspemo“.

Goran Stevanović: „Srpski doktor Haus“

Rođen je 1972. godine u Beogradu.

Direktor je Klinike za infektivne i tropske bolesti i načelnik Odeljenja za kliničku farmakoterapiju, stoji na sajtu ove ustanove.

Na Klinici je zaposlen od 2000. godine, piše u biografiji koju je dostavio uz doktorat.

Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, a diplomirao je na Medicinskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9.42.

Magistrirao je u oblasti izučavanja imunologije, a prvu godinu specijalističkih studija je završio u oblasti infektologije.

Doktorirao je 2012. godine sa tezom „Klinički značaj vanplućne tuberkuloze u diferencijalnoj dijagnozi nejasnog febrilnog stanja“. Mentor mu je bio doktor Mijomir Pelemiš, koji je takođe član Kriznog štaba.

• Dobre vesti sa Oksforda: Vakcina protiv korone izazvala reakciju imunog sistema
• Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
• Korona virus: Oni prave zaštitne vizire za srpske lekare pomoću 3D štampača

Zašto ga mediji upoređuju sa glavnim likom serije Doktor Haus – lekarom koji rešava naizgled nerešive slučajeve?

„Jedna mlada Beograđanka stigla je kod nas nakon što ju je mesec dana mučila povišena temperatura, a lekari nisu znali šta joj je“, rekao je Stevanović za Blic 2016. godine.

„Počeli smo od analize na bakterijske i gljivične izazivače i dobili negativne rezultate. Zatim smo izvršili pretragu imunoloških, pa malignih bolesti, ali rezultati nam nisu dali odgovor.

„Posle dva meseca svih raspoloživih testova, došli smo do poslednje opcije koju Klinički centar može da ponudi – pozitronske emisione tomografije, metode kojom se snima celo telo i pokazuje gde se nešto dešava i odakle dalje da krenete.

„Čak i kad su nalazi negativni, uvek u njima nađete nešto što će vas uputi dalje. Pokazalo se da su u pitanju pluća. Otkrili smo sarkoidozu, iako su raniji testovi na tu bolest bili negativni.“

Zbog ovog i još nekoliko primera, Blic je Stevanovića nazvao doktorom kod koga dolaze ljudi za koje „niko ne zna šta im je“.

Od početka epidemije poznat je kao neko ko upozorava na najgore scenarije i moli roditelje da ostanu sa decom kod kuće.

Sekretar je Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju.

Od 2003. godine radi kao asistent na predmetu Infektivne bolesti na Medicinskom fakultetu.

Na čelu je Komisije za unapređenje kvaliteta rada Kliničkog centra Srbije.

Pogledajte i video o porastu broja zaraženih na Balkanu i iskustvima Crne Gore i Severne Makedonije

Izjave koje treba zapamtiti:

„Moramo da se sklonimo sa ulica i javnih mesta koliko je god moguće.

„Ja imam troje dece, povilene ako su u kući po ceo dan. Deca nisu ugrožena kao deca, ne oboljevaju od teške kliničke slike, ali deca su vrlo efikasan rasadnik infekcija.

„Deca apsolutno mogu biti prenosnici zaraze i zato se i na njih odnose mere zabrane i ograničenja jer deci ne možete objasniti razloge socijalne distance kao preventivnu meru protiv širenja korona virusa.“

„Količina virusa zavisi od poštovanja mera i vremena izlaganja. I nije svejedno da li ste sa nekim proveli pola sata, dva sata ili celo veče i da li ste se izljubili, izgrlili, iščestitali. Zavisi i od izvora infekcije da li je sa izraženim ili neizraženim simptomima. U ovakvoj situaciji kada imamo veliki broj zaraženih mi treba da se ponašamo kao da je svako zarazan.“

Branislav Tiodorović: Stručnjak sa lokala

Rođen je u Vranju, a diplomirao na Medicinskom fakultetu 1976. godine.

Radi kao direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu, a u njegovoj biografiji stoji i da je profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Objavio je devet knjiga.

Tokom 1990-tih bio je direktor Kliničkog centra Niš, piše Danas.

Jedan je do retkih stručnjaka koji su u Kriznom štabu, a da ne radi u Beogradu.

Izjave koje treba zapamtiti:

„Ako se budemo pridržavali svega, očekujem da ćemo uspeti da što više spustimo eksponencijalnu krivu i razvučemo distribuciju obolelih, a da oko Uskrsa imamo pik, što je moguće s obzirom na broj građana koji je došao iz inostranstva“.

O tačnosti podataka o broju zaraženih i preminulih:

„Ja sam još u martu rekao da moramo saopštavati sve podatke, sve ono što imamo – jasno i precizno“.

Branimir Nestorović: Politika i pedijatrija

Rođen je 1954. godine u Beogradu.

Radi kao načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju na Univerzitetskoj dečijoj klinici. Zaposlen je od 1979. godine.

• „Alkohol gde stavite, tu korona virus ne raste“ – koliko su tačne izjave političara i lekara iz Srbije
• Može li test pljuvačke da okonča pandemiju
• Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus

Redovni profesor je i na Medicinskom fakultetu u Beogradu na katedri za pedijatriju od 2002. godine.

Živeo je u Obrenovcu, gde završio gimnaziju, piše u zvaničnoj biografiji.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1979. godine, a doktorirao 1985. na temi Polenska alergija kod dece.

Specijalizovao se za pedijatriju, pulmologiju i alergologiju.

Ima privatnu ordinaciju, a bio je pomoćnik ministra obrazovanja u vreme Miloševića, rekao je u emisiji Govornica na RTV Marš iz Valjeva.

Dodao je i da je bio član SPO i Demokratske stranke.

Izjave koje treba zapamtiti:

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“.

„Evo da kažem za žene. Estrogeni definitivno štite žene, one imaju blage oblike i ne umiru od ovog virusa“.

„Dakle, žene, slobodno u šoping u Italiju, jer čujem da će tamo sada biti veliki popusti, zato što niko živ sad neće da ide tamo. Samo pripremite muževe za to mentalno“.

„Beograd je potencijalno problem i ponovo bih apelovao na građane da poštuju mere. Mi smo u trećoj sedmici epidemije, za sada se držimo dobro sa osamdesetak ljudi dnevno, što nije veliki broj“.

„Sad više ne mora da se nosi maska, sad smo se vratili na metar“.

Verica Jovanović: Direktorka i profesorka

Rođena je 1966. u Kruševcu.

Diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1991. godine, gde je 2001. završila i specijalizaciju u oblasti socijalne medicine, piše u njenoj zvaničnoj biografiji.

Kao stipendista Vlade Italije završila je master program Menadžment u zdravstvenim ustanovama u Rimu na institutu Intituto Superiore di Sanita 2003.

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu završila je doktorske studije 2017. godine, a kako navodi, od 2013. ima zvanje primarijusa, dodeljeno odlukom Ministarstva zdravlja.

Zaposlena je u Institutu za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“. Vršilac je dužnosti direktorke Instituta i šefica Kancelarije za skrining raka.

• Korona virus, samoća i usamljenost: Najteže je onima koji nisu birali da budu sami
• Nema „oduzimanja dece zbog nevakcinisanja“, a Institut Batut ne deli besplatno opremu za zaštitu od Kovida-19
• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“

Članica je Srpskog lekarskog društva, Sekcije socijalne medicine i Lekarske komore Srbije, kao i Udruženja za javno zdravlje Srbije.

Docentkinja je na sajtu Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum, navodi se na sajtu tog fakulteta, a u njenoj zvaničnoj biografiji piše i da je predavač po pozivu na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Izjave koje treba zapamtiti:

„Deca će nositi maske ako im propišu lekari, a u vrtićima je najveća mera – distanca provetravanje prostorija i higijena ruku.“

„Virusa će biti i u septembru, jer ne možemo očekivati da ga nema, cilj je da tada dođemo do jednocifrenog broja u novoobolelima na dnevnom nivou, a potrebno je da se svi pridržavaju propisanih mera jer je to obaveza svih nas.“

Vladimir Petrović: Jedan od najboljih studenata

Rođen u Karlovcu 1973. godine.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1997, specijalizovao epidemiologiju 2003, magistrirao 2004, a doktorirao 2008. godine, navodi u biografiji, piše Istinomer.

Kao student više puta je nagrađivan – 1996. godine dobio je nagradu od Ministarstva prosvete kao jedan od 20 najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, piše Blic.

Zaposlen je na Institutu za javno zdravlje Vojvodine od avgusta 1999, a od juna 2010. je na čelu Instituta.

Vanredni je profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, šef Katedre za epidemiologiju.

Mijomir Pelemiš: Ništa od kolektivnog imuniteta

Rođen 1949. godine u Šeheru, u Bosni i Hercegovini.

U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu završio sa odličnim uspehom, kao i srednju medicinsku školu u Tuzli.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1976. godine, sa prosečnom ocenom 8,3.

U Institutu za infektivne i tropske bolesti radi od 1978. godine, a načelnik je odeljenja za kliničku farmakoterapiju od njegovog osnivanja, oktobra 1995. godine.

Bio je Direktor Klinike za Infektivne i tropske bolesti od 2001. do 2010. godine i od 2014. do 2015. godine.

Od oktobra 2004. redovni je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i profesor i rukovodilac predmeta na Medicinskom fakultetu Univerziteta Istočno Sarajevo u Foči u Bosni i Hercegovini.

• Od „laktanja“ do „Vuhanskog rukovanja“ – naučite nove svetske pozdrave
• Trudnoća u epidemiji: „Polako me već hvata panika“
• Imate korona virus snove? Niste jedini

Kako se navodi u biografiji, osnovao je Jugoslovensko udruženje za antimikrobnu hemoterapiju (sada Srpsko udruženje za antimikrobnu hemoterapiju) 2002. godine, čiji je predsednik od osnivanja, a takođe je i član Internacionalnog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju.

Izjave koje treba zapamtiti:

„Sticanje kolektivnog imuniteta nije rešenje, već pojava vakcine, ukoliko korona virus sam ne iščezne. Sticanje kolektivnog imuniteta je rizik, jer nije moguće oceniti kako će se virus manifestovati kod svakog pojedinca.“

Reakcije na peticiju za smenu Kriznog štaba:

„Pozivam sve njih koji imaju neku novu ideju. Ja čujem da oni govore o merama koje mi već sprovodimo da se pridržavamo.“

Srđa Janković: Bez skidanja maske, molim

Rođen je 1972. u Beogradu.

Završio je Petu beogradsku gimnaziju 1991. godine. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2002. godine.

Na istom fakultetu je u januaru 2009. odbranio magistarsku tezu.

Kako je navedeno u zvaničnoj biografiji, specijalizaciju iz imunologije stekao 2015. godine, a dokotorsku disertaciju na Medicinskom fakultetu u Beogradu odbranio 2016. godine.

Od 2007. godine zaposlen u imunološkoj laboratoriji Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Njegova glavna interesovanja u naučno-istraživačkom radu obuhvataju primarne i sekundarne imunodeficijencije, maligna oboljenja dečje dobi, funkcionalna ispitivanja imunskog sistema, ali i naučno-filozofska razmatranja evolucije života na zemlji (i potencijalno drugde).

Od 2006. autor i voditelj naučne emisije „Solaris“ na programu Radio Beograd 2.

Izjave koje treba zapamtiti:

„Obećavam da ću skinuti masku kada budemo imali nula slučajeva. Neću baš da čekam 28 dana“.

O tačnosti podataka o broju zaraženih i preminulih:

„Nije svaka preminula osoba s pozitivnim nalazom na Kovid-19 samim tim i preminula usled Kovida-19 […] Osobe koje preminu od svoje osnovne bolesti, nezavisno od toga što su inficirane virusom, ne ubrajaju se u žrtve Kovida-19″.

Možda će vas zanimati i to zašto dodirujemo lice

Sanja Radojević Škodrić: Profesorka sa visokom ocenom

Korukorodilac je Kriznog štaba, a od 2017. godine je v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Kako je navedeno u zvaničnoj biografiji, doktorka je medicinskih nauka i profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na predmetu Patologija.

U zvanje asistenta pripravnika izabrana je 2000. godine, asistenta 2004. i 2008, a docenta 2012. godine.

Prethodno je bila zaposlena u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta, a direktorka od 2015. do novembra 2017. godine.

Bila je i predsednica Republičke stručne komisije za patologiju Ministarstva zdravlja.

Članica je Evropskog udruženja uropatologa, Evropskog udruženja patologa, Udruženja patologa i citologa Srbije i Srpskog lekarskog društva.

U oceni studenata dobila je visokih 4,17.

Zoran Gojković: Od Loznice, preko Engleske do Novog Sada

Rođen 1972. godine u Loznici.

Osnovnu školu, srednju medicinsku i medicinski fakultet završio je u Novom Sadu 1996. godine, navodi se u zvaničnoj biografiji na sajtu Pokrajinskog sekretarijata.

Specijalizaciju iz ortopedske hirurgije i traumatologije započeo je na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine, a specijalistički ispit položio 2003. godine.

Doktorirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu iz oblasti artroplastičnih procedura.

Kao specijalista, načelnik je operativnog odeljenja Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCV.

Srpski naučnik iz Njujorka objašnjava zašto su važni testovi na antitela korona virusa

Tokom karijere usavršavao se u Engleskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Turskoj.

• Korona virus: Da li od mutacija postaje zarazniji
• Korona virus: Saveti za lečenje uglavnom beskorisni, a mogu biti i štetni

Od 2001. godine zaposlen je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, prvo kao saradnik u nastavi, potom kao asistent, a danas je u zvanju profesora na predmetu Hirurgija.

Pokrajinski je sekretar za zdravstvo od 2016. godine.

Korukovodi Kriznim štabom.

Izjave koje treba zapamtiti:

Izjavio je u maju da je stopa mortaliteta u Srbiji „više hiljada posto manja od zemalja EU“.

Sastav Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19

Korukovodioci:

• Ana Brnabić, predsednica Vlade
• Zlatibor Lončar, ministar zdravlja
• Sanja Radojević Škodrić, v.d. direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
• Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo

Članovi:

• Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije
• Verica Jovanović, v.d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut
• Branislav Nestorović, dečiji pulmolog
• Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine
• Mijomir Pelemiš, bivši načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije;
• Branislav Tiodorović, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu
• Predrag Kon, Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu
• Snežana Jovanović, direktorka Službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije
• Tanja Jovanović, prodekanka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
• Zoran Radojičić, gradonačelnik grada Beograda
• Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
• Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova
• Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku
• Zorana Mihajović, potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture
• Aleksandar Vulin, ministar odbrane
• Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja
• Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta
• Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde
• Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije
• Željko Petrović, brigadni general, načelnik Uprave za obuku i doktrinu Vojske Srbije
• Miloš Popović, šef kabineta predsednika Vlade
• Tamara Stojčević, zamenik generalnog sekretara Vlade
• Petar Janjić, pomoćnik generalnog sekretara Vlade
• Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde
• Željko Ćurguz, Republički sekretarijat za zakonodavstvo

Dodatno angažovana stručna lica koja učestvuju u radu Kriznog štaba:

• Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut
• Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada
• Darko Bulatović, gradonačelnik Niša
• Dušan Kozarev, zamenik direktora Kancelarije za KiM
• Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja
• Nenad Dolovac, Ministarstvo poljoprivrede
• Svetlana Filipović, Institut Torlak
• Srđa Janković, imunolog u klinici Tiršova
• Vesna Mijucić, Institut za transfuziju krvi
• Mišo Kolarević, Veterinarski zavod Kraljevo
• Dragana Despot, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju
• Miodrag Stojanović, direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu
• Biljana Zekavica, načelnica socijalne inspekcije u Ministartvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
• Tatjana Pekmezović, prodekanka Medicinskog fakulteta

*Tekst je ažuriran 30. jula

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji progres
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk