Prethodni članak
Na današnji dan je rođen Zoran Đinđić
Objavljeno 01/08/2020
Premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić bi na današnji dan proslavio rođendan, a njegove ideje i reči će bez obzira na to što nije među nama zauvek ostati upamćene.
Budući da je važio za sjajnog govornika, neki njegovi citati su ušli u istoriju i redovno se ponavljaju po društvenim mrežama – svojataju ih oni koji su tada bili protiv njega, oni koji su bili sa njim, i oni koji nisu imali baš nikave veze sa njim. Međutim, ako bismo morali da odaberemo samo jedan citat koji u današnjoj atmosferi treba baš svaki čovek da zapamti, to bi bile sledeće reči:
„Ništa nije tako opasno i tako otrovno kao pesimizam. Intelektualno preobučen pesimzam pojavljuje se kao cinizam, ironija, različite vrste nihilizma, u smislu ‘svi su oni isti’, ‘ništa se ovde ne može promeniti’, ‘ovaj narod nije ni zaslužio bolje’ i slično. U svakom čoveku postoje nada i strah. Pitanje je samo u tome da li ćete podsticati jedno ili drugo. Ljudi najiskrenije žele da Srbija ponovo postane nešto pozitivno, nešto vredno i uspešno. Ali, ako ih vlast svakodnevno ubija u pojam, ako im sugeriše da treba da budu srećni što ovde ne besni rat i što su živi, naravno da će strah od rizika da povremeno preplavi nadu i želju za promenama“.
Možda je najbolji pokazatelj toga gde smo bili i gde smo danas činjenica da ova izjava zvuči kao da je izgovorena juče, a zapravo je iz davne 1996. godine.
Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.
Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Njegova vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, piše Danas.
Većini nas je dan njegovog atentata do detalja ostao urezan u pamćenje – većina ljudi se seća tačno gde su bili i šta su radili kada su čuli da je izvršen atentan na tadašnjeg preijera. Najveći deo Srbije je bio duboko potrešen ovom vešću mada je, priča se, bilo u onih koji su se tog dana napili od sreće. Danas se različite strane otimaju oko toga koga bi Đinđić, da je živ, podržao, s kim bi se slagao, čiju bi politiku odobravao. Ali to je sve potpuno nebitno. Bitno je samo da se setimo čoveka koji je bio dosta dobar dokaz da zaista ne moraju svi da budu isti i da nada može da pobedi strah.
Delegacija DS na grobu Đinđića
Delegacija Demokratske stranke (DS) obišla je danas grob ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, na njegov rođendan.
Delegaciju koju je predvodio zamenik predsednika DS Dragoslav Šumarac činili su najbliži stranački saradnici i ministri iz Vlade koju je Đinđić vodio.
„Demokratska stranka je danas, više nego ikada, svesna svoje obaveze prema građanima da sledi viziju koju je Đinđić imao: da od Srbije napravimo građansku, evropsku, demokratsku, modernu, razvijenu i pravednu zemlju“, navodi se u saopštenju DS.
Naglašeno je da DS ostaje na tom putu od kojeg „nema prava da odustane“, a datumi poput današnjeg, su „opomena i podsetnik da se za te ideale moraju boriti snažnije i jače nego ikada“.
Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke i prvi demokratski premijer Srbije, rođen je na današnji dan 1952. godine. Ubijen je 12. marta 2003. godine.
Milorad Pavić o Zoranu Đinđiću
15. mart 2003.
Rak srpskog društva – izolacionizam, zatvaranje u sopstveni atar, ponovo je na delu. Metastaze tog raka uvek su ubistva: Karađorđa početkom XIX veka, kraljevskog para Obrenović početkom XX veka, dr Zorana Đinđića početkom XXI veka. Ubice su uvek imale isti cilj: da spreče otvaranje Srbije ka Evropi i svetu.
Zoranu Đinđiću Bog je dao sve sem duga života. Bio je hrabar, mudar i lep čovek. Imao je nepogrešivu viziju budućnosti. Bio je pravi čovek na pravome mestu u najtežem času. Imao je neugasivu energiju. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi. I po struci i po vokaciji i po daru filosof na čelu države.
Pragmatičan državnik u najboljem značenju reči, naučio nas je Zoran Đinđić da guslanje o akciji nije isto što i akcija. Živeo je i radio brže od ostalih. Ostvario je veze sa svetom kao da je 50 godina a ne dve godine bio na čelu jedne vlade.
Kako da kažem da je bio moj prijatelj, kad je bio prijatelj svih nas, jer nema porodice u Srbiji za koju nije nešto lično učinio Zoran Đinđić. Živeo je za svakoga od nas i za našu decu. A Srbija se odužila oduzimajući njegovoj deci oca. Zoran Đinđić je platio sopstvenom krvlju što nije hteo da prolije tuđu. To mogu samo najveći i najjači. Hvala mu, gde čuo i gde ne čuo.
Covek koga je ubilo zlo koje radi protiv Srbije.
Posle tebe, potop. Večna slava i hvala.
Nista nije uradio za Sebiju. Imao je plan i viziju, imali su i drugi, zao mi je sto nismo to videli. Prisao bi isto kao i ovi njegovi.
Nas narod je lako razumeti. Ne prastaju ti uspeh i volete dok si kao i oni. AV su kovali u zvezde a sada je los. Tako ce biti sa svima, takav smo narod.
Jedno je lepo pricati kao on, a drugo nesto dovesti u delo. Sve u svemu, svako vreme ima svog lidera. Trebutno je to Av, videcemo ko ce doci posle i sve tako u krug. Zajednicko im je to, da svu svi demagozi koji vole Srbiju i sve se na tome zavrsava.
Politiku treba iskoreniti, dati ljudim da se bace drzavnim pitanjima putem Javnog izbora za svaku funkciju u svakom gradu. Izmedju sebe biraju „ministra“. I sve bi funkcionisalo. Glasas coveka koga znas, poznajes, i verujes u njeg. Ovako glasam AV a on mi postavi nekog koga niko ne zna i koji sam ne bi imao 100 glasova u gradu odakle je. Los je to sistem, koji i najorima daje sansu da se nesto pitaju i odlucuju
A bagru koja ga je ubila neki u Srbiji proglašavaju herojima.
Koja budala još vodi računa o onom stranom elementu koji je bio preteča ovih novokomponovanih sendvičara? Stvarno ste počeli da pišete svakakve gluposti, uozbiljite se.
Tvojim ubistvom smo se vratili sto godinaunazad…
Srbija se stidi što je dopustila da te izgubi. Stidi se svaki razuman čovek. Ovi stručnjaci što su bili u tvojoj vladi, trebali su 12.03.2003. svi do jednog da se povuku sa političke scene. Radio si i za njih, da su oni bili jači, ti ne bi ostao jedini kao meta. Stranka koju si vodio ugasila se zato što su svi predsednici tebe citirali, a potpuno pogrešno delali. Posle nepunih dvadeset godina narod se vratio jednoumlju, diktaturi, svemu onome što si ti uspeo da za kratko vreme promeniš. Da te je imao neki osvešćen, evropski narod, uzdigao bi te u visine. Ovaj tvoj te je sahranio. Nadao sam se da će neko dobiti snagu da nastavi tvojim putem, ali pokazalo se da si ti bio poslednja šansa pružena ovom narodu, koju je isti prokockao. Počivaj u miru, neka ti je laka zemlja.
Koja gomila gluposti. Čoveka niti je ubila Srbija, niti srpski narod, već oni koje je prozreo, javno „popljuvao“ i okrenuo im leđa. Dovoljno je poslušati Đinđićev govor u Banja Luci i sve će biti jasno. Ja se divim ljudima, koji toliki idealisti da su ubeđeni da se išta na ovim prostorima može desiti, a da nije pod patronatom velikih sila.