Privreda u vreme korone: Super-bogati žele da plaćaju veći porez – ali šta ih sprečava

Pandemija Kovida-19 nanela je veliku štetu globalnoj ekonomiji.

Naterala je vlade širom sveta da izdvoje frapantne količine novca za borbu protiv bolesti, kao i da zaštite ljude i poslovanja koji su finansijski ugroženi.

Ali ko će da plati račun?

• Privreda u doba korone – Srbija predstavila mere pomoći
• Srbija dobila budžet, šta je BDP
• Crna Gora posle korone: Kako oporaviti privredu

Sve su glasniji pozivi upućeni najbogatijima na svetu da zavuku ruke u džepove i novčanike.

Takvi zahtevi su sve samo ne novi, ali ovaj put se čini da imaju jaču podršku koja dolazi i od samih bogatih. Preciznije rečeno, iz ekskluzivnog kluba „super-bogatih“.

Grupa od 83 multimilionera objavila je otvoreno pismo ove nedelje, zatraživši od vlada širom sveta da nateraju njih i „ljude poput nas“ – kako su se izrazili – da plate veći porez i finansiraju globalni oporavak.

„Smesta. Obilato. Trajno“, napisali su oni. „Kako Kovid-19 sve više pogađa svet, milioneri poput nas mogli bi da odigraju ključnu ulogu u izlečenju našeg sveta.“

Među potpisnicima je i Moris Perl, američki bankar koji je nekada vodio BlekRok, jedan od najvećih investicionih fondova na svetu.

„Nije da ja nešto posebno želim da plaćam veći porez ili da imam čisto altruističke motive“, kaže Perl za BBC preko telefona iz Njujorka.

„Ljudi u svetu gladuju ili nemaju dovoljno novca da nastave sa životom.“

Od 2013. godine, Perl sarađuje sa Patriotskim milionerima, grupom koja lobira da super-bogati kao i američke vlasti rade više na borbi protiv nejednakosti u zemlji – uključujući pozive za nove takse bogatima.

„Ne želim da živim u svetu sa šačicom bogatih i mnogo, mnogo siromašnih. To nije svet u kom sam odrastao i to nije svet u kom želim da moji sinovi i unuci odrastu“, dodaje on.

A, opet, izgleda da je to lakše reći nego učiniti – zašto?

Za početak, „poreski velikodušni“ milioneri i milijarderi čini se da su više izuzetak nego pravilo u svetu super-bogatih.

Ali to nije sve.

Ko su „super-bogati“?

„Super-bogati“ je široka odrednica za imućne koji su u svetu finansija poznati kao „pojedinci sa ultra visokim neto bogatstvom“ (UHNWI).

Što će reći, oni sa ličnim bogatstvom od 30 miliona američkih dolara ili više.

• Kako će korona virus uticati na najskuplje gradove sveta
• Milijarderi – dobro ili loše za zajednicu
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala

To je veoma ekskluzivna grupa od malo više od 500.000 pojedinaca iz svih krajeva sveta, prema procenama iz 2019. godine koju je napravila Kredit Svis, švajcarska banka koja stoji iza cenjenog godišnjeg izveštaja o UHNWI.

Oni čine svega 0,003 odsto svetske populacije… ali poseduju 13 odsto bogatstva.

Samo da bismo vam predočili koliko je neravnopravna ova podela, treba da znate da većina odraslih u našem svetu – skoro tri milijarde ljudi – ima ličnog bogatstvo u vrednosti manjoj od 10.000 dolara.

A gde žive ovi super-bogati?

Najt Frenk, britanska konsultantska firma za nekretnine, procenjuje da je većina u Sjedinjenim Državama – 240.000 ili skoro polovina ove elite, a slede Kina (61.500), Nemačka (23.000) i Francuska (18.700).

Super-bogati sigurno plaćaju mnogo poreza, zar ne?

Hajde prvo da se pozabavimo time zašto je ovo važno: prosto rečeno, porez je važan izvor prihoda za svaku zemlju u svetu.

Najvažnije od svega, taj novac pomaže vladama da se bore protiv siromaštva i nejednakosti u obliku investicija u oblastima kao što su javno zdravlje i obrazovanje, kao i u nekim drugim.

Sistemi oporezovanja veoma su složeni i raznovrsni.

Opšte načelo je da bogatiji ljudi plaćaju više poreza za prihode – ono što neko zaradi svake godine od rada, udela i renti, na primer.

Ali to nije uvek slučaj sa porezom na njihovu bogatstvo – što je vrednost imovine koju posedujete, kao što su kuće i deonice.

Ogromna većina zemalja ne poseduje porez na bogatstvo.

A to je ona vrsta dodatnog oporezovanja koji grupa od 83 milionera potpisnika pisma želi da se uvede kako bi se pomoglo sa umanjenjem udarca pandemije Kovida-19 na privredu.

Ukoliko vam 5 odsto deluje kao premalo…

Generalno gledano, stope poreza na prihode za bogate su opale u poslednjih nekoliko decenija.

Bitlsi su 1966. godine pevali pesmu Džordža Harisona Taxman, a u tekstu su se žalili na 95 odsto stope poreza na bogate koju je uveo tadašnji britanski premijer Hauard Vilson.

Danas je ekvivalenta stopa 45 odsto.

Američka studija ekonomista Emanuela Saeza i Gabrijela Cukmana, sa Univerziteta u Kaliforniji, pokazala je 2017. godine da je 400 najbogatijih američkih porodica platilo poreznu stopu na prihode od 23 odsto, dok su najsiromašnije porodice u zemlji platile 24 odsto.

Kako to? Saez i Cukman ističu akumulaciju poreskih olakšica za bogate koju su tokom godina odobravali američki poslanici.

Kao posledica toga, jedan odsto s vrha proporcionalno doprinosi s manje poreza nego siromašne porodice.

• (Ne) plaćanje poreza i „nevidljive“ izmene Krivičnog zakona
• „Zašto sam sebi smanjio platu za milion dolara“

A zaista postoje zemlje u kojima bogati moraju da izdvoje mnogo više: u Švedskoj mogu da budu oporezovani čak 60 odsto.

Zar bogati ne uplaćuju više u budžet vlada?

Da, ali žrtva koju podnose siromašnije porodice je veća kad uzmemo u obzir da zarađuju mnogo manje.

Neki od super-bogatih se možda oslanjaju na knjigovodstvene resurse kako bi legalno smanjili porez, u nečem što je poznato kao shema za izbegavanje plaćanja poreza.

To može da podrazumeva pohranjivanje novca u poreske rajeve, zemlje ili regione koji nude veoma nizak ili nepostojeći porez, kao i finansijsku poverljivost.

Nekoliko međunarodnih agencija kritikovalo je ovaj model, jer smatraju da otvara mogućnost za sumnjiviju (pa čak i ilegalnu) praksu – kao što je obelodanjeno u zloglasnom skandalu sa Panamskim papirima, kada su pruženi dokazi o prevari i izbegavanju plaćanja poreza kod velikog broja imućnih pojedinaca.

Zašto onda vlade prosto ne oporezuju super-bogate više?

Jedan od razloga jeste taj da je tokom istorije porez bio politički osetljivo i polarizujuće pitanje – i bojno polje na kom su neki izbori dobijani ili gubljeni.

Postoji i izvesna zabrinutost da se previše pažnje posvećuje super-bogatima.

• Bogati su najveći krivci za klimatske promene, pokazuje istraživanje
• Kako da delujete „prebogato“ na internetu

„Uzimanje samo super-bogatih na zub nije rešenje za zemlje zato što njih nema mnogo“, kaže Helen Miler, zamenica direktora londonskog Instituta za fiskalne studije i ekspertkinja za poresku politiku.

„Ne kažem ‘ostavite ih na miru’, već da moramo da sprovedemo šire poreske reforme.“

Neki eksperti, međutim, procenjuju da bi se sa samo malo doterivanja načina na koji se super-bogati oporezuju postiglo mnogo toga.

Naširoko medijski propraćen plan po ovom pitanju iznela je prošle godine američka senatorka Elizabet Voren, koja je ovim pokušala da osigura nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore 2020. godine.

Ona je osmislila porez na bogatstvo koji bi započeo sa domaćinstvima sa imovinom od 50 miliona, a projektovano je da bi se tokom deset godina sakupilo 2,75 biliona dolara.

Voren je u međuvremenu ispala iz predsedničke trke, ali demokratski kandidat koji samo što nije potvrđen Džo Bajden takođe je najavio ambiciozne planove za oporezovanje super-bogatih – u zemlji koja ima najveću koncentraciju takvih.

Šta super-bogati misle o plaćanju većeg poreza?

Ankete sprovedene širom sveta pokazale su da ljudi u ogromnoj većini podržavaju povećanje poreza za bogate.

Među njima se nalaze i neki bogati.

Anketa koju je sproveo američki biznis info kanal CNBC prošlog decembra pokazala je da oko 60 odsto američkih milionera podržava porez na bogatstvo ljudi sa imovinom većom od 50 miliona dolara – mada je ta podrška opala na 52 odsto za sličan porez koji kreće od 10 miliona dolara.

Ema Agjemang je britanska novinarka koja izveštava o poreskim pitanjima za list Fajnenšel tajms. Ona kaže da su bogatiji ljudi počeli da prihvataju ono što izgleda kao neminovna promena ka uvođenju viših ili novih taksi.

„Većina naših čitalaca je znatno bogatija od proseka i oni nisu za porez na bogatstvo“, objašnjava ona.

„Ali oni misle da je neki oblik poreza na bogatstvo u ovom trenutku verovatniji nego ikada pre.“

Čest argument onih koji se protive povećanju poreza je da je nefer izdvajati super-bogate.

U martu prošle godine, američki milijarder i bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg nije krio stav protiv povećanja poreza.

„Potrebna nam je zdrava ekonomija i ne treba da nas bude sramota našeg sistema“, rekao je on.

„Ukoliko želite da vidite sistem koji nije kapitalistički, samo bacite pogled na ono što je bila verovatno najbogatija zemlja na svetu, a danas u njoj ljudi umiru od gladi. Zove se Venecuela.“

Nisu li super-bogati ionako velikodušni sa dobrotvornim prilozima?

Istina je da su neki od najbogatijih ljudi na planeti podržali mnoštvo dobrotvornih akcija.

• Da li je džentrifikacija zapravo dobra za siromašne
• Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe

Najistaknutije, osnivač Majkrosofta Bil Gejts i njegova žena pali su oko 50 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe od 1994. godine, za akcije kao što su istraživanje i razvoj vakcina.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve je više poziva da super-bogati plaćaju veći porez umesto da daju novac u dobrotvorne svrhe.

Kritičari ove vrste filantropije tvrde da su vlade, umesto dobrotvornih organizacija, najbolji kanali da se odluči šta je najbolja upotreba za ove resurse i kažu da donacije mogu da budu posebno uslovljene, kao što su specifične akcije koje preferira onaj ko novac daje.

A tu je i činjenica da dobrotvorne svrhe mogu legalno da se iskoriste kao način da se plaća manje poreza.

A šta je sa korporativnim porezom?

Od poslovnih kompanija širom sveta traži se da plaćaju porez na zaradu.

Ali korporativni porez je postao kontroverzno pitanje, budući da su brojne firme povezane sa super-bogatima platile malo ili nimalo poreza poslednjih godina zbog rupa u zakonu, poreskih olakšica i drugih povlastica.

Oksfam procenjuje da to što korporacije izbegavaju da plate porez košta siromašne zemlje najmanje 100 milijardi dolara godišnje u izgubljenim prihodima.

Taj novac bio bi dovoljan da obezbedi obrazovanje za 124 miliona dece ili spreči osam miliona smrti majki na porođaju ili novorođenčadi, prema podacima ove nevladine organizacije.

Amazon, gigant e-prodaje u vlasništvu Džefa Bezosa, najbogatijeg čoveka na svetu u savremenoj istoriji prema Forbsu, uplatio je, na primer, nula dolara za federalni porez na prihode u SAD 2018. godine.

• Zašto Srbija gubi milijarde zbog sive ekonomije – u 100 i 500 reči
• Forum u Davosu – borba za opšte dobro ili žurka za elitu

Istina, nije u tome usamljen: nekih 90 odsto drugih velikih kompanija, uključujući Starbaks, IBM i Netfliks, uradilo je isto te godine, okoristivši se paketom smanjenja poreza koji je odobrio predsednik Donald Tramp.

Amazon je saopštio da je uplatio 162 miliona dolara u federalni porez 2019. godine, sumu koja je manje od dva odsto godišnje zarade ove kompanije.

„Kompanije izvrću pravila koliko god mogu, ali nema ničeg ilegalnog u tome“, kaže ekspertkinja za porez Helen Miler.

„Ono što je potrebno jeste da se promene pravila“, zaključuje ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk