Alarmantno lišavanje poslovne sposobnosti u Srbiji

U Srbiji je više desetina hiljada ljudi lišeno poslovne sposobnosti, što znači da im se ne dozvoljava da donose osnovne odluke o svojim životima, a taj broj je u velikom porastu, kaže pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker.

Beker je rekla da postoji „zabrinjavajući trend rasta broja ljudi lišenih poslovne sposobnosti“ i navela da je prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u 2012. bilo skoro 29.000 osoba lišenih poslovne sposobnosti, 20 odsto više nego 2011, dok je u 2011. zabeležen rast od 33,9 odsto.
Ulazala je da podaci nisu kompletni budući da nisu uključeni mladi do 26 godina, kao ni slučajevi u kojima su roditelji produžili roditeljsko pravo, preneo je portal EurAktiv.

Kosana Beker

Beker je rekla da je razlog za lišavanje poslovne sposobnosti najčešće mentalni invaliditet ili psihosocijalna teškoća, što znači da je reč o diskriminaciji, jer se osobi uskraćuju prava na osnovu ličnih karakteristika.
Ovo je u suprotnosti sa Konvencijom UN o osobama sa invliditetom, koju je Srbija prihvatila, rekla je pomoćnica poverenice, a na skupu je ukazano i da je Evropska komisija prvi put ukazala na taj problem u Izveštaju o napretku prošle godine.
Kao još značajnije, Beker je istakla da se odluke donose proizvoljno, jer ne postoje precizni kriterijumi za to da li je određena odluka „razumna“ a rasuđivanje „normalno“.
Posledice lišavanja poslovne sposobnosti su dalekosežne, jer ta osoba više ne može da glasa, da dobije državljanstvo, da odlučuje gde će živeti ili da li će nastaviti trudnoću ili je prekinuti, navela je ona.
Predstavnica organizacije za zaštitu osoba sa teškoćama MDRI Dragana Ćirić Milovanović rekla je da Srbija ima jedan od najrestriktivnijih sistema u pogledu starateljstva jer predviđa lišavanje prava u odlučivanju u svim oblastima, a osobe su najčešće smeštene u institucije socijalne zaštite.
„Praksa čak vrlo retko koristi i one mogućnosti koje zakon pruža. To je pre svega delimično lišavanje poslovne sposobnosti, koje se primenjuje u beznačajno malom broju slučajeva“, kazala je ona.
Dodala je da i kad se primeni ta mogućnost ne navedu se oblasti u kojima osoba može samostalno da odlučuje, pa je time u praksi zapravo lišena poslovne sposobnosti u potpunosti.
MDRI se, kako je navela, zalaže da se osobama sa teškoćama omogući da odluke donose uz podršku, odnosno da se čuju njihove želje i da im se pruže saveti i predoče eventualne posledice, nakon čega bi oni imali pravo na poslednju reč.
Kao mogući razlog naglog povećanja broja osoba lišenih poslovne sposobnosti, ona je navela izveštaj Komiteta za prevenciju torture iz 2008. u kojem je neprecizno preporučeno da se reguliše status osoba koje su smeštene u institucije, pa je nakon toga bilo i slučajeva gotovo grupnog lišavanja poslovne sposobnosti.
Na skupu je bilo reči i o zloupotrebama medicinske dokumentacije radi interesa, pre svega preuzimanja imovine poput stanova, i navedeno je da takvih slučajeva ima, ali da u najvećem broju slučajeva lišavanje poslovne sposobnosti nije posledica zle namere, već praćenja ustaljene loše prakse i predrasuda.
Advokat Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Kristina Todorović rekla je da predlog za lišavanje poslovne sposobnosti često podnose porodice, ali i centri za socijalni rad i to u trenutku kada im se osobe obrate za novčanu pomoć a oni prepoznaju da imaju mentalne teškoće.
Navela je da predlog najčešće sadrži samo nekoliko rečenica, da je obrazloženje često neodređeno, poput „zbog bolesti“, kao i da se osobi postavlja privremeni staralac koji bi trebalo da vodi računa o toj osobi, ali da je on pasivan.
Todorović je dodala da je problem i u veštačenju, budući da se sa osobom o kojoj se odlučuje ne obavlja razgovor, već se često uzima samo dokumentacija iz zdravstvenih ustanova, koja je nekada stara i 10 godina.
Raspravu je organizovalo udruženje Peščanik.

____________________________________________________________________