Zbogom „Uberu za hranu“ : Kuriri za dostavu formiraju zadrugu kako bi radili bez šefova

Tokom epidemije ne prestaju da rade napolju, čak i dok je većina njihovih mušterija bezbedna kod kuće. Međutim, uprkos njihovoj ključnoj ulozi u omogućavanju života pod izolacijom, kuriri za dostavu hrane u Brazilu kažu da zarađuju manje nego pre pandemije.

Zbog toga su u julu dva puta izašli na ulice, zahtevajući bolju platu i uslove od giganata kao što su Uber Itz (Uber Eats) i slične aplikacije za dostavu hrane.

Osokoljeni prvobitnim uspehom, lideri pokreta sada žele da idu korak dalje – žele da naprave njihovu aplikaciju „kako bi radili bez šefa“.

• Momci sa rančevima na biciklima: Vi kliknete, oni donesu hranu – a šta je između
• Red slanine, red sira, red luka: Domaća hrana malih proizvođača osvaja Srbiju preko Fejsbuka
• „Mnogi se neće vratiti na tezge“: Volonteri menjaju način prodaje hrane u Srbiji

„Vlasnici aplikacija žele da napune sebi džepove, ne žele da poboljšaju uslove rada kuririma“, kaže za BBC Eduarda Alberta, jedna od liderki protesta.

„Možda će i uraditi nešto da ispune naše uslove i da nas ućutkaju, ali jedino moguće poboljšanje je kroz samoupravu“, dodaje Alberta, apsolventkinja arhitekture iz Rio de Žaneira.

Međutim, mogu li kuriri zaista da vrše dostave ukoliko ne primaju narudžbe od onlajn giganata?

Obaranje aplikacija

Dve najskorije demonstracije protiv aplikacija – one od 1. i 25. jula – izazvale su ogromnu reakciju na internetu.

To je dovelo do toga da hešteg #BrequeDosApps (Zauzdavanje aplikacija) postane trendujuća tema na Tviteru.

Proteste predvodi grupa koja sebe naziva „Antifašistički kuriri“ (Entregadores Antifascistas), a pridružili su im se i dostavljači iz susednih zemalja, kao što su Argentina, Paragvaj i Urugvaj.

Pokret je dobio krila kada su kompanije doživele nagli skok narudžbina od mušterija koje ostaju kod kuće.

• Kako hrana sa srpskih pijaca stiže do vas u doba korone
• Hoće li švedski sto preživeti pandemiju
• Šta sa viškom hrane: Aplikacija pomaže gladnima u Srbiji

Analiza Mobilisa, finansijskog startapa, pokazala je da su Brazilci u junu trošili dvaput više na tri aplikacije za dostavu hrane – ajFud (iFood), Rapi (Rappi) i Uber Itz – u poređenju sa martom, kad je počela izolacija.

Aplikaciji Rapi, preko koje je moguće dostaviti i farmaceutske proizvode, prodaja se gotovo udvostručila.

Za to vreme je ajFud sa 170.000 kurira lider na tržištu aplikacija za dostavu hrane u Latinskoj Americi.

Slede ga kolumbijski Rapi i Uber, koji su veće kompanije, ali su prisutnije u drugim zemljama.

Ipak, 60 odsto kurira je u anketi iz aprila reklo da im se plata smanjila tokom pandemije, u poređenju sa periodom od pre.

Oni se žale da ih aplikacije teraju da rade više za manju platu, što je rezultat načina na koji radi njihov softver.

„Tehnologija nije neutralna. Aplikacije rade prema algoritmima od kojih na kraju koristi imaju kompanije“, kaže Rafael Groman, ekspert za digitalni rad koji podržava pokret.

Uz to, kuriri za dostavu ne dobijaju nikakve pogodnosti na koje imaju pravo prijavljeni radnici, kao što su plaćeni odmor i trinaesta plata u decembru – bonus koji se često isplaćuje prijavljenim radnicima u Latinskoj Americi.

Odbacivanje šefova

I tako lideri pokreta sada zagovaraju mogućnost potpunog odbacivanja ovih kompanija.

Alberta kaže da su se vodili razgovori za pridruživanje francuskom KupSajklu, federaciji 30 biciklističkih zadruga u Evropi i Kanadi koje dele jednu aplikaciju, što im smanjuje troškove.

Ali softver KupSajkla morao bi da postane kompatibilan sa brazilskim načinima plaćanja i specifičnim zahtevima dostave – na primer sa činjenicom da većina brazilskih kurira radi dostavu na motorima.

• FaceApp: Prebrojavanje bora, godina i lajkova
• Koliko je Fejsap (FaceApp) precizan
• Kako okupiti porodicu preko aplikacija za video poziv u doba korone

„Oni prihvataju samo bicikle iz ideologije ekoloških mera, što ja poštujem, ali to je deo evropske realnosti koja je veoma drugačija od brazilske“, kaže Alberta.

Mensakas je druga zadruga nastala u Barseloni 2017. godine, posle nezadovoljstva radnika aplikacijom za dostavu hrane Deliveru.

Problem s novcem

Te inicijative suočavaju se s teškom borbom kako bi dobile sredstva i opstale na izuzetno konkurentnom tržištu.

Pravljenje osnovne, a potpuno nove aplikacije verovatno bi koštalo oko 100.000 dolara.

Međutim, neki eksperti smatraju da ove zadruge mogu da se izbore za nišu za sebe, ukoliko iskoriste bavljenje ovih kompanija društvenom odgovornošću i pomoć nezavisnim dobavljačima.

Senjoritas kurijer je zadruga radnika sastavljena isključivo od žena i LGBT osoba.

„Ručak za 200 dinara“ – kako da jedete zdravo, a jeftino

Grupa vrši dostave biciklom u Sao Paulu i prima narudžbe preko Vocapa i Instagrama.

Aline Os, koja je osnovala grupu 2018. godine, kaže da Senjoritas ima mrežu klijenata koji su „privrženi našim vrednostima, kao što su veganski brendovi i brendovi koji cene žensku i crnu ekonomiju.“

Ali i Senjoritas mora da izađe na kraj sa finansijskim problemima da bi konačno postala zvanična zadruga.

Oni žele da sakupe oko 1.500 dolara preko kraudfandinga kako bi pokrili troškove kao što su plaćanje advokata i taksi za osnivanja firme.

U međuvremenu, Antifašistički kuriri mogu da računaju na dobrovoljnu pomoć advokata, ekonomista, dizajnera softvera i eksperata sa digitalnih platformi.

Zato što su aplikacija i zadruga praktično još u povoju, Alberta i drugi radnici osnovali su Despatronados – što znači, „bez šefa“ – kako bi primali narudžbe preko Vocapa i isporučivali ih u Riju.

„Isporučivali smo sve, od orašastih plodova do dokumenata koje treba da overi notar“, kaže ona.

Međutim, ne smeju da primaju narudžbe za hranu, jer dostave moraju da se zakažu unapred.

„Želimo da to radimo kako treba“

Paulo Lima, jedan od lidera Antifašističkih kurira u Sao Paulu, kaže da neće žaliti vreme za osnivanje zadruge „da bi to uradili kako treba, da bude kvalitetna.“

„Naravno, svesni smo vlastitih ograničenja. Možda ćemo početi da radimo u samo jednoj državi, ali ideja je da ovo postane nacionalna zadruga, čak i međunarodna, ako bude bilo moguće“, kaže on za BBC.

„U kontaktu smo sa ljudima u Argentini, Čileu, Meksiku, Kolumbiji. Videćemo šta će se desiti“, dodaje.

Kompanije su odbile da komentarišu zahteve radnika.

Brazilsko udruženje mobilnosti i tehnologije (Amobitek), koje ih predstavlja, kaže da se sve više ljudi pridružuje redovima dostavljača zbog pandemije, obarajući cenu rada.

„Suočeni sa scenarijom poput pandemije Kovida-19, fleksibilnost aplikacija bila je ključna za omogućavanje stotinama hiljada ljudi – među kojima su kuriri, restorani, trgovci i mala preduzeća – alternativu za sticanje prihoda i izdržavanje porodica“, navode iz Amobiteka u saopštenju.

Oni dodaju da kompanije tvrde da su „preduzele nekoliko akcija za pomoć našim partnerima kuririma“ tokom pandemije.

To, kažu, uključuje besplatnu podelu higijenskih proizvoda i ličnog zaštitnog materijala, kao i to što su odvojili novac za pomoć radnicima zaraženim Kovidom-19.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk