Sedam najvažnijih saznanja o koronavirusu

Prošlo je više od sedam meseci pandemije Covida-19, nove zarazne bolesti uzrokovane koronavirusom SARS-Cov-2. Kada se krajem 2019. godine pojavio u kineskom gradu Wuhanu, koronavirus je do sada zarazio 20,8 miliona ljudi širom sveta, od kojih je preminulo 750.000. Kada se SARS-Cov-2 pojavio, stručnjaci su mnoge preporuke iznosili na osnovu znanja o sličnim respiratornim virusima. Međutim, novi koronavirus „iznenadio je svojim neočekivanim ponašanjem“, a u međuvremenu naučnici su prikupili mnoga saznanja o njemu. Na osnovu članaka objavljenih u Scientific Americanu i New Scientistu prenosimo šta su naučnici do sada saznali o koronavirusu.

1. Koronavirusom se mogu zaraziti svi

Prve žrtve pandemije bile su uglavnom starije ili osobe narušenog zdravlja. Starost i hronične bolesti (gojaznost, dijabetes, rak, kardiovaskularna oboljenja itd.) i dalje su činioci koji povećavaju rizik od ozbiljnog oblika Covida-19 koji dovode do smrtnih ishoda. Međutim, sada znamo da bolest može da ubije i mlade i zdrave ljude: koronavirusom mogu da se zaraze svi, čak i bebe u materici. Ključno je pitanje kako nečije telo reaguje na virus.

Čini se da je odgovor na to složena uzajamna interakcija virusa i pojedinca koja zavisi od količine unesenih čestica koronavirusa, ali i čovekove dobi i opšteg zdravstvenog stanja.

– Ima puno, puno mladih ljudi koji se zaraze. Razbole se. Osećaju se užasno nedeljama i nedeljama – upozorava dr. Anthony Fauci, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti (NIAID).

2. Bolest se može pojaviti bilo gde

Prvi slučajevi Covida-19 bili su povezani s velikom pijacom Huanan u Wuhanu gde su se, među ostalim, u kavezima nalazile i razne divlje životinje. Među prvim žarištima koronavirusa bili su kruzeri, poput Diamond Princess koji je nedeljama bio usidren u japanskoj luci Yokohama. Kada se bolest pojavila u Italiji, žarišta su postale bolnice i domovi za starije. U Južnoj Koreji i Iranu, pak, zaraza je prvo počela da se širi tokom verskih obreda.

Kod nas su žarišta zaraze ovog leta postali noćni klubovi i svadbe. Epidemiolozi zbog toga upozoravaju da nijedna zemlja ni kultura nije imuna na koronavirus čije širenje pospešuju mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi koji su u bliskom kontaktu.

3. Virus se uglavnom širi kapljično

Velika većina zaraze koronavirusom događa se bliskim međuljudskim kontaktima. Virus SARS-CoV-2 se pretežno širi kapljicama raspršenim u vazduhu dok zaražena osoba kašlje, peva ili razgovara. Najvećim delom te kapljice (veće od 10 mikrometara) padnu na zemlju na udaljenosti do dva metra od zaražene osobe. Međutim, nedavna istraživanja ukazuju na mogućnost širenja putem sitnih respiratornih čestica (manje od pet mikrometara) koje zaražena osoba izbaci iz usta prilikom disanja ili govora. Te se lagane čestice u vazduhu isuše pa virus tako u aerosoliranom obliku ostaje u vazduhu duže vreme. Neko zatim može da udahne te sitne čestice poput dima cigarete.

U velikim, dobro provetrenim prostorima ili na otvorenom, cirkulacija vazduha će da „razredi“ te čestice, čime se u velikoj meri smanjuje svaki rizik. Međutim, to se menja u manjim zatvorenim prostorijama, poput restorana, kancelarija, trgovina, automobila, javnog prevoza i slično. Danas znamo i da kontaminirane površine nisu glavna opasnost u širenju zaraze. Međutim, površine i dalje treba da se dezinfikuju, a savet čestog pranja ili dezinfekcije i dalje je „zlata vredan“.

4. Maske su delotvorne

Kada je početkom godine počela pandemija, stručnjaci su bili zabrinuti da bi masovno kupovanje maski moglo da pogorša nedostatak zaštitne opreme za zdravstvene i ostale radnike na prvoj liniji borbe s koronavirusom. U međuvremenu, objavljeno je mnoštvo studija koje govore u prilog nošenju maski pa je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) početkom juna pozvala vlade da podstaknu ljude da ih nose.

Najsveobuhvatnije istraživanje dosad, analiza 172 studije u 16 zemalja, što je u junu objavio medicinski časopis Lancet, obuhvatila je 25.000 ljudi i pokazala da nošenje maske uz higijenu ruku i držanje fizičke distance značajno može da smanji rizik od zaraze koronavirusom. Na primer, nošenjem maski uz držanje razmaka od jednog metra rizik zaraze smanjuje za 85 posto. Dakle, maske mogu znatno da smanje količinu virusa koju ljudi izbacuju u vazduh dok govore. Nadalje, maske štite ljude koji ih nose, ne savršeno, ali dovoljno da umanje rizik prenosa bolesti.

5. Koronavirus šire i ljudi bez simptoma

Provera temperature i savet bolesnim ljudima da ostanu kod kuće može da zaustavi širenje simptomatskih slučajeva bolesti. Međutim, najveći izazov za zaustavljanje širenja Covida-19 je činjenica da mnogi ljudi nesvesno šire bolest jer nemaju simptome ili se oni još nisi ispoljili. Smatra se da tako zaražena osoba može da širi koronavirus dva-tri dana pre nego što se pojave prvi simptomi.

Poseban problem su asimptomatski slučajevi, odnosno ljudi koji su zaraženi koronavirusom, a uopšte ne pokazuju simptome. To je i ključni razlog zašto je toliko važno nositi masku u javnom prevozu ili trgovinama.

– Istraživanja pokazuju da 25 do 45 posto zaraženih ljudi verovatno nema nikakve simptome – rekao je Anthony Fauci.

6. Covid-19 nije sezonska bolest

Respiratorni virusi dosad su pokazivali tendenciju da se manifestuju u različitim sezonskim periodima. Na primer, grip je sezonska respiratorna bolest koja svoj vrhunac doživljava zimi, pa su se mnogi stručnjaci nadali da će širenje Covida-19 pokazati sličan obrazac i biti usporen na severnoj hemisferi tokom proleća i leta. Međutim, to se nije dogodilo. Sada znamo da toplo vreme ne zaustavlja virus i da, bez obzira na godišnje doba, njegovo širenje u najvećoj meri zavisi od ponašanja ljudi, odnosno o poštovanju higijenskih i mera socijalne distance.

– Nema naznaka da je koronavirus sezonski. Ako držite pritisak nad njim, broj zaraženih pada. Ako smanjujete pritisak, broj zaraženih raste. Stoga evropskim zemljama kažemo, nastavite da održavate pritisak na virus – izjavio je na brifingu za novinare početkom nedelje Mike Ryan, izvršni direktor programa za hitne situacije Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

7. Dezinformacije ubijaju

Kada je u aprilu američki predsednik Donald Trumpna konferenciji za novinare predložio ubrizgavanje dezinficijensa u organizam, izazvao je međunarodnu osudu. Međutim,  neki su njegov savet i poslušali pa su mediji izvestili o ljudima koji su se otrovali. Da dezinformacije ubijaju pokazuje i studija koja je nedavno objavljena u American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. Prema toj studiji oko 5.800 ljudi širom sveta je hospitalizovano jer su verovali u lažne informacije na društvenim mrežama. Još gore, najmanje 800 ljudi umrlo je zbog dezinformacija o koronavirusu.

Mnogi su preminuli nakon što su pili metanol ili sredstva za čišćenje na bazi alkohola pogrešno verujući da ti proizvodi štite, odnosno leče od virusa. Mnoge žrtve slušale su savete koji su ličili verodostojnim zdravstvenim savetima – poput toga da se konzumiraju velike količine belog luka i gutaju velike količine vitamina kao način sprečavanja zaraze, navode autori studije. Drugi su konzumirali napitke poput kravljeg urina. SZO je upozorio da se epidemija lažnih vesti odnosno „infodemija“ povezana s Covidom-19 širi jednako brzo kao i sam virus, a teorije zavere, glasine i stigmatizacija u društvu obolelih doprineli su smrti i teškim povredama ljudi.