Antonije Đurić, svedok srpskog stradanja

РАПОРТ АНТОНИЈУ ЂУРИЋУ

Небо је у суботу, 15. августа, добило великог госта: представио се Господу Антоније Ђурић, новинар, књижевник, публициста, али и зачетник Равногорског покрета, следбеник идеје ђенерала Драже Михаиловића, христољубац и патриота, заклети истинозборац и сведок једне епохе.

Антоније Ђурић, хроничар српског подвижништва и страдања, проминуо је светом и отишао међу оне најбоље који су земљом ходали. Сузе које је пролио за отечеством, за српским мученицима и витезовима могле би напунити корито све три Мораве. За своја убеђење и своје идеале робијао је седам година у сремскомитровачком затвору кад и Стеван Мољевић, Коста Кумануди, Сава Банковић, Борислав Пекић; оставио јединствена сведочанства о српским страдањима и узлетима српског духа од почетка прошлога века до овога тренутка.

Ми, Равногорци, који смо се напајали родољубљем са његових извора, никада нећемо заборавити надахнуте беседе којима нас је храбрио, приче о српским витезовима којима нас је јунаштву учио и анегдоте о највећим духовницима којима нас је на веру, скромност и духовност упућивао. Иако велики националиста и страдалник, никада на зло и освету није позивао. Дубоко је веровао у победу истине над лажи, добра наад злом, Бога над нечастивим. Тако је живео, тако говорио, тако записивао.

Његов одлазак је веома велики губитак, како за нас Равногорце, тако за васколики српски род, за све Светосавце и родољубе широм земаљског шара.

Ово није последњи рапорт Антонију Ђурићу, већ само први од многих којима ћемо свету поручивати да смо следбеници његове идеје и његовог пута и да га нећемо, не смемо и не можемо заборавити.

Господ нека га помилује и подари Царство Небеско, тамо где праведници почивају.

Његови Равногорци