Светац који повезује манастир Тумане и Чачак

Вест да је Манастир Тумане хуманитарно помогао Чачанску болницу подстакла ме је да читаоцима презентирам биографију свеца који је гимназијско образовање започео у Чачку, а вечно почива у вероватно најпознатијем подунавском православном манастиру.

РАДОЈЕ АРСОВИЋ (отац Јефто (1851–1911), мајка Сава (1853–1912)), рођен је као пето дете својих родитеља у Кушићима 13/25. децембра 1893, а крштен у Миланџи 20. децембра 1893. године (крстио га свештеник Јован Поповић). Имао је браћу Миленка (ђенералштабни артиљеријски мајор, који је погинуо 1914) и Раденка (живео у Франкфурту и имао сина Миленка) и сестре Јелу Циврић, Радојку Рајичић (сахрањена у Слатини) и Иванку Кривокућа (живела у Чачку и Београду). Основну школу завршио је у суседној Миланџи. У школу се уписао 1902. године. У архиви школе постоје уписнице свих разреда које је Радоје завршио. Занимљиво да је у трећем разреду (1904/05) био добар ђак са само две четворке (из српског језика и веронауке). У завршном четвртом разреду (1905/06) био је одличан, а опет је имао две четворке (јестатвеница и пољопривреда), али овога пута остале оцене су биле петице. Учитељ му је био Божидар Нешковић. Чачанску Гимназију је уписао 1906. године. Из Извештаја о раду и ученичком напретку у школској 1907/08. години види се да је са одличним успехом завршио други разред (од 23 ученика три су била одлична). Разредни старешина био му је Драгутин Јанковић, професор српског и немачког језика. Тада је напустио Гимназију у Чачку. Студије је после Великог рата завршио у Паризу. Докторирао је филозофију на Сорбони у Паризу и права у Монпељеу.

Једно време је радио као службеник у нашој амбасади у Паризу. Због владике Николаја Велимировића напустио је дипломатију и дошао код њега у Охрид, па у Битољ, где је боравио до 1936. године. Потом је прешао у Жичу, где се замонашио поставши монах Јаков, и радио као уредник Хришћанског мисионара и штампар. /стручни словослагач био је Ивањичанин Драгољуб Зарић (монах Дионисије), који је ту дошао из Крагујевца./ Чланке и преводе верске садржине објављивао је у Малом мисионару (од 1932), Мисионару, Хришћанској заједници, потписујући се као Р. А., Р. Ј. А., Радоје Ј. Арсовић, Ј. А., Радоје Ј. Арс… Био је уредник Мисионара (1936–1938) и помоћник уредника Хришћанске заједнице (1935). Превео је на српски језик бројне чланке и књиге: Житја светих девојака (Крагујевац, 1936), Историја монаха у Египту (Београд, 1984), Богохранимом свјашченству посланије (Приштина, 1995).

Као искушеник и монах строго се подвизивао и одликовао се многобројним духовним даровима. У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости: предсказао је бомбардовање Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Помогао је обнову манастира Свете Тројице на Овчару. Умро је 15. фебруара 1946. године у селу Раброву, на путу за манастир Тумане. Сахрањен је 16. фебруара у манастиру Тумане код Голупца.

Двадесет првог октобра 2014. године пронађене су готово у целости сачуване његове свете мошти. У мају 2017. године у присуству више хиљада верника, а на основу одлуке Сабора Српске православне цркве канонизован је као преподобни Јаков Нови Тумански. Православни верници га славе 21. августа. О њему су написане две књиге: Јован Радосављевић: Жички монах отац Јаков Арсовић – духовни ученик Владике Николаја, Нови Сад, 2012. и Радоман Светковић, Слободан Обрадовић: Јаков Арсовић – смирени доктор наука, Духовни луг, Крагујевац, Лио, Горњи Милановац, 2010.

Јаков Арсовић, споменик у манастиру Тумане

______________________________________________________________________________________