Vršnjačko nasilje nije samo fizičko

Mada vrlo često u javnosti preovlađuje stav da se vršnjačkom nasilju u Srbiji ne posvećuje dovoljna pažnja, a da ovaj problem izbije u prvi plan tek kada se dogodi neki eksces kao što je to bio svojevremeni napad dva maloletnika na pesnika Rašu Popova, ova tema je ipak sve prisutnija u stručnoj i laičkoj javnosti. Kao kada je reč o nizu sličnih problema i ova tema podstiče čitav niz polemika baziranih na  oprečnim stavovima. Na drugoj strani kada se govori o odnosu medija prema vršnjačkom nasilju nikako ne treba zanemariti činjenici da se o o ovom problemu najčešće izveštava na senzacionalistički način, pri čemu se najčešće ne poštuju prava deteta i ne uzima u obzir njegov interes.

Uprkos činjenici da se vršnjačko nasilje najčešće povezuje sa školom, u vidu treba imati činjenicu da je ovakav stav samo delimično tačan, budući da je nasilje čiji akteri su deca prisutno bukvalno na svakom mestu gde su prisutna deca sličnog uzrasta. Bilo da je reč o domovima za decu, u vrtićima, igralištima, parkovima, sportskim klubovima ili raznoraznim proslavama.

Pod Izrazom vršnjačko nasilje podrazumeva se nasilno ponašanje koje neko dete ili grupa dece primenjuje prema drugom detetu sa namerom da se tom detetu nanese neka vrsta patnje. Pogrešan je stav da se vršnjačko nasilje odnosi samo na fizičko nasilje, već se pod njim podrazumevaju verbalno i socijalno nasilje čije posledice nisu ništa manje nego kada je u pitanju fizičko.

– Bez obzira na termin koji se koristi, suština pojave jeste da u činu nasilja uvek postoji nesrazmera moći između onoga koji čini i onoga koji trpi nasilje. Pojedinac ili grupa koja čini nasilje je uvek u poziciji moći i tu moć zloupotrebljava da bi drugome nanela bol i patnju. Deca mogu biti uključena u vršnjačko nasilje bilo kao žrtve ili nasilnici, ili i kao žrtve i nasilnici. Takozvani „čisti nasilnici/zlostavljači“ imaju visok socijalni status, svi u školi ih znaju i svi ih se boje. Za razliku od njih, „čiste žrtve“ nikada ne zlostavljaju drugu decu nego su uvek u ulozi žrtve. Treća grupa su nasilnici/žrtve koji su zlostavljani a zatim pokušavaju, uglavnom neuspešno da zlostavljaju druge. Ova grupa ima najnepovoljniji ishod po mentalno zdravlje. Oni su socijalno stalno poraženi. Najčešće su pod jakim uticajem i vođstvom dominantnog nasilnika, a ostala deca prepoznaju niži socijalni položaj nasilnika/žrtve pa počinju i sami da ih zlostavljaju. Većina autora koja je istraživala vršnjačko nasilje u školama u Srbiji nalazi da je učestalost vršnjačkog nasilja u školama u Srbiji ista ili čak niža nego u drugim zemljama u svetu u kojima su sprovođena slična istraživanja. Imajući u vidu pomenuto Centar za prava deteta izradio je sveobuhvatnu analizu na temu odgovora na vršnjačko nasilje. Analiza daje jasan uvid u normativno-pravni okvir relevantan za ovu pojavu, pregled faktora koji doprinose nastanku pojave i ključnih posledica po dete, vršnjake, porodicu i društvo u celini, kao i pregled relevantnih mehanizama za odgovor na vršnjačko nasilje u vaspitno obrazovnom sistemu sa preporukama za unapređenje. Analiza je urađena u okviru projekta “Institucionalna podrška razvoju organizacije” koji Centar za prava deteta realizuje u partnerstvu sa organizacijom Save the Children – navode profesor  dr Veronika Išpanović, dr Ivana Stevanović  i Biljana Lajović autorke publikacije O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova koju je 2016. godine objavio Centar za prava deteta.

Pravo je deteta i učenika da bude zaštićeno i bezbedno dok boravi u vrtiću/školi koja je odgovorna za bezbednost dece i učenika.

– Normativni okvir za ostvarivanje ovog prava u obrazovnom sistemu čini Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 45.) prema kojem je u ustanovi zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih. Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta ili učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja čime se ustanova obavezuje na reagovanje i kada nasilje nije nastalo u njenom okviru, odnosno tokom aktivnosti koje ostvaruje (npr. ako se dođe do saznanja o postojanju nasilja u porodici u kojoj dete živi). Za nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih, propisana je disciplinska odgovornost nadležnih – zaključuju autorke publilacije O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova.          

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________________________________________