Odgovori na vršnjačko nasilje

Elementarno pravo deteta i učenika je da bude zaštićeno i bezbedno prilikom boravka u vrtiću ili školi koja je na drugoj strani odgovorna za bezbednost dece i učenika. Normativni okvir za ostvarivanje ovog prava u obrazovnom regulisan je članom 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji propisuje da je u ustanovi zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod deteta ili učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja čime se ustanova obavezuje na reagovanje i kada nasilje nije nastalo u njenom okviru, odnosno tokom aktivnosti koje ostvaruje (npr. ako se dođe do saznanja o postojanju nasilja u porodici u kojoj dete živi). Za nesprovođenje mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih, propisana je disciplinska odgovornost nadležnih.

– Vršnjačko nasilje nije uvek prekršaj ili krivično delo. O tome šta je prekršaj ili krivično delo odlučuje kazneno zakonodavstvo. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova na godišnjem nivou u školama i njihovom okruženju u Republici Srbiji, policija registruje oko 5.000 „bezbednosnih događaja“ od kojih najveći broj čine, gotovo njih 70 odsto, neprimerena ponašanja učenika koja imaju obeležja disciplinskog prestupa, kao što su svađe, vika pretnja, vređanje. Ovakvi prestupi zahtevaju pojačani vaspitni rad kako samih profesionalaca koji su zaposleni u vaspitno obrazovnom sistemu tako i mnogo veću uključenost roditelja, kao i službi socijalne i zdravstvene zaštite. Preostalu trećinu, koju možemo odrediti kao teže oblike “vršnjačkog nasilja”, policijski službenici registruju, i u tom smislu podnose krivične ili prekršajne prijave u zavisnosti da li se radi u krivičnom delu ili prekršaju ali samo u situcijama kada maloletna lica učinioci ovih dela ili prekršaja imaju navršenih 14 godina, s obzirom prema našim zakonima deca do navršenih 14 godina ne mogu biti krivično odgovorna. Za učinjeni prekršaj mogu se kazniti i roditelj, usvojitelj, staratelj, odnosno hranitelj deteta (osoba do navršenih 14 godina u smislu prekršajnog i krivičnog zakonodavstva) odnosno maloletnika (osobe od četrnaest do osamnaest godina) koji je učinio prekršaj, ako je učinjeni prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora nad detetom odnosno maloletnikom, a oni su bili u mogućnosti da takav nadzor vrše – navode profesor  dr Veronika Išpanović, dr Ivana Stevanović  i Biljana Lajović autorke publikacije O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova.

U slučaju kada se dogodi nasilje u školi ili prilikom neke aktivnosti koju organizuje škola roditelj treba odmah da se obrati: nastavniku, odnosno odeljenskom starešini; ukoliko nastavnik, odnosno odeljenski starešina ne preduzme odgovarajuće mere i aktivnosti, i nasilje se nastavi, roditelj se obraća timu za zaštitu od nasilja – (u timu osim ostalih treba da budu direktor, psiholog, pedagog); ako škola ne reaguje/ili reguje neodgovarajuće sledeći korak je da se obrati nadležnoj školskoj upravi; ukoliko i dalje nema odgovarajućeg postupanja, odnosno ukoliko je roditelj nezadovoljan preduzetim, i nema smanjenja nasilja roditelj ima na raspolaganju opštinsku/gradsku prosvetnu inspekciju; sledeći korak je obraćanje Republičkoj prosvetnoj inspekciji.

– Roditelj ne treba da „uzima pravdu u svoje ruke“, odnosno dolazi u školu i sam razgovara sa detetom koje se nasilno ponašalo prema njegovom detetu – to je obaveza zaposlenih koji treba da preduzmu sve raspoložive aktivnosti. Naročito je zabranjeno da se roditelj nasilno ponaša prema drugom detetu (viče, naziva ga pogrdnim imenima, fizički napadne…). Dešava se da deca nisu spremna da kažu roditeljima da se prema njima drugo dete/deca ponašaju nasilno. Ukoliko dete samo ne kaže, roditelj može da posumnja da njegovo dete trpi nasilje na osnovu nekih pokazatelja, na primer: dete ima neobjašnjve modrice, ogrebotine; „nestaje“ mu torba, stvari, patike; „gubi novac“; boji se da ide u školu; na mlađem uzrastu traži da neko ide sa njim; menja uobičajeni put kojim ide do škole; ne izlazi napolje da se igra i druži sa decom; teško uči; žali se da ne može da se usredsredi na učenje; dobija loše ocene; reaguje oštro, nervozno, razdražljivo; loše spava; gubi apetit; žali se na bolove (glavobolja, stomak); ima noćne more i drugo. Ovi znakovi nisu obavezno pokazatelj da dete trpi nasilje, ali roditelj treba da obrati pažnju, razgovara sa detetom, pokaže razumevanje za eventualne probleme koje dete ima – objašnjavaju autorke publikacije O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova.

Na drugoj strani veoma je bitno da roditelji čije dete se nasilno ponaša ne pribegavaju fizičkom kažnjavanju deteta i ne gube kontrolu nad svojim ponašanjem kada su ljuti jer tako šalju poruku detetu da se problemi rešavaju silom.

– Vikanje, korišćenje grubih reči, verbalno odbacivanje („Sramota me što si moje dete“, „Skloni se od mene“, „Beži mi s očiju“…) samo pojačavaju neodgovarajuća ponašanja deteta, pa se zbog toga može desiti da sledeći put koristi laž da bi izbeglo ovakvu reakciju. Roditelj treba da razgovara sa svojim detetom, da jasno kaže da to nisu ponašanja koja odobrava i koja će da toleriše, ne treba da minimalizuje i prihvati takvo ponašanje komentarišući: “to su igre“, „i mi smo se tako igrali pa šta nam fali“. Treba da pomogne detetu da uvidi da je time nanelo bol drugome, da sagleda posledice svog ponašanja. Da bi se pomoglo detetu da kontroliše svoje ponašanje i da se ne ponaša nasilno, potrebno je da se radi na razvijanju pozitivnih ponašanja.Treba ga pohvaliti kad uradi nešto dobro, kada se odgovorno ponaša; kazati mu otvoreno šta mislite bez napadanja, kritikovanja, ismevanja, vodeći računa o rečima i načinu razgovora, usmeriti se na pozitivne kapacitete deteta i to staviti u prvi plan; dogovoriti se zajedno o pravilima ponašanja koja će se poštovati, kao i o tome šta će da se radi ukoliko se pravila prekrše – zaključuju autorke publikacije O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova.

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________________________________________