Vršnjačko nasilje u predškolskom uzrastu

Mada su mnogi psiholozi i pedagozi spremni da tvrde da je vršnjačko nasilje i nasilje uopšte oduvek pratilo ljudsko društvo čini se da ono u poslednje vreme ili doživljava stalni porast ili se o nasilju za razliku od prošlih vremena mnogo više i otvorenije govori.

– Iako porodicu definišemo kao sigurno okruženje i stabilnu ljudsku zajednicu, ona u posebnim slučajevima polako postaje izvor sve češće pojave sukoba i konflikata među supružnicima koji predstavljaju osnovu za pojavu nasilnog ponašanja dece. Takođe smo svedoci da agresivnost kod dece proverava na koji način može dobiti ono što želi. Kao karakteristika i osobina ličnosti, agresivnost se stabilizuje i učvršćuje već u četvrtoj godini. Kako se najveći deo ispoljavanja agresivnosti uči u interakciji sa odraslima kao i sa širim društvenim okruženjem, veoma je važno voditi računa o porukama i naredbama koje se u interakcijama detetu na ovom uzrastu šalju. Upravo oko četvrte godine nastaju neprijateljska osećanja čije uzroke možemo pronaći u društvenim teškoćama, naslaganjima i konfliktima koji postepeno prelaze u ljutnju. Tako su dečaci i devojčice na ovom uzrastu često u sukobu zbog težnje i želje za posedovanjem stvari koje neko drugo dete ima, zbog otimanja igračaka kao i ostalih privlačnih i zanimljivih stvari i predmeta. U razdoblju predškolskog uzrasta, tačnije oko šeste godine, dolazi do pojave hostilne agresije koja se manifestuje u svesnoj težnji da se naudi drugoj osobi – objašnjava Ana Vukobrat, jedna od učesnica rada na istraživanju Prepoznavanje nasilnog ponašanja i primarna preventiva koje je sprovela Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.

Iz iskustva psihologa i pedagoga proizilazi da upravo ovaj uzrast predstavlja kritični period za učenje kontrole agresije. Deca koja ne nauče da koriste razgovor i miran način za postizanje svojih ciljeva, ostvarenje svojih želja i htenja, kao i deca koja ne razviju adekvatnu društveno prihvatljivu strategiju za rešavanje konflikta i sukoba sa drugom decom, mogu da postanu povučena i da nauče da pribegavaju nasilnom ponašanju kao rešenju koje će ih dovesti do cilja i ostvarenja želja.

– Deca predškolskog uzrasta iz svojih prvih sukoba i konflikata izlaze sa naučenim i razvijenim socijalnim strategijama i metodama pomoću kojih rešavaju svoje socijalne konflikte i bore se za svoju poziciju u grupi. S obzirom na to da deca veći deo dana provode u vrtićima, vaspitači se svakodnevno susreću sa dečjim sukobima i konfliktima, te su oni prvi očevici agresivnosti kod dece. Suprotno od onoga što sama reč nagoveštava, konflikt je zapravo konstruktivan jer omogućava detetu da stekne psihološku otpornost i razvije kognitivno razmišljanje tako što će naučiti da pravi kompromise, pregovara i oprašta. Da bismo razlikovali konflikt od vršnjačkog nasilja, neophodno je da se pomenu tri osnovne karakteristike nasilja: učestalost, namera i prikriveno ponašanje -kaže Ana Vukobrat.

Često se može čuti da je nasilje među decom „normalna pojava“ sa kojom se raste i u skladu sa tim postoje očekivanja da će dečje nasilno ponašanje biti spontano prevaziđeno tokom razvoja. Međutim, da nasilje nije deo uobičajenog toka odrastanja, govore mnogi obrasci ponašanja koje dete može ispoljavati. Posledice počinjenog i proživljenog nasilnog ponašanja mogu biti ne samo neposredne nego i trajne – za čitav život.

Drugim rečima, nasilno ponašanje nije uobičajena pojava i treba intervenisati da bi se ona sprečila.

Projekat „Vršnjačko nasilje, prevencija, uzroci i posledice“ sufinansiran je kroz javni konkurs grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

____________________________________________________________________________