Broj nastradalih na Ibarskoj manji za trećinu

Tačno godinu dana nakon otvaranja auto-puta „Miloš Veliki“, u dužini od 103 kilometara od Obrenovca do Čačka rezultati su vidljivi: broj poginulih na Ibarskoj magistrali smanjen je za trećinu, a deonicu najopasnije crne tačke u Srbiji izbeglo je više od 4,5 miliona vozila.

Prilikom otvaranja nove saobraćajnice gotovo svi vozači u zapadnoj Srbiji isticali su bezbednosni značaj ovog auto-puta kao alternative ozloglašenoj Ibarskoj magistrali, najvećoj crnoj tački u zemlji. Godinu dana kasnije, preliminarni statistički podaci MUP-a pokazuju da su bili u pravu.

– Prema prvim analizama broj saobraćajnih nezgoda sa poginulima na Ibarskoj magistrali u prethodnih godinu dana smanjen je za 36 odsto dok je broj nezgoda sa povređenima niži za 25 odsto. Dakle, može se reći da je za trećinu smanjen broj poginulih, a za četvrtinu broj povređenih – poručuju u MUP-u.

Da je Ibarska magistrala u prethodnih godinu dana bila daleko rasterećenija pokazuje i broj vozila na auto-putu „Miloš Veliki“.

– Naplata putarine počela je da se naplaćuje od 1. septembra prošle godine. Auto-putem od Beograda do Čačka, u periodu od 1. septembra prošle godine do 18. avgusta ove godine prošlo je ukupno 4.459.773 vozila. U tom periodu ostvaren je prihod od naplate putarine u iznosu od 2.023.923.368,95 dinara – ističu u JP „Putevi Srbije“.

Na auto-putu je prošlog decembra otvorena još jedna deonica od Surčina do Obrenovca u dužini od 17,6 kilometara, što znači da je vozačima od Beograda do Čačka na raspolaganju 120,6 kilometara nove saobraćajnice. Ograničenje brzine na auto-putu 130 kilometara na sat pa tako se uz poštovanje saobraćajnih propisa može stići od Beograda do Čačka i za oko sat vremena.

Ipak, mnogi vozači teretnih vozila i dalje saobraćaju Ibarskoj magistralom jer ne žele da plaćaju putarinu na novom auto-putu. Takođe, neretko prave odmor od vožnje u nekom od ugostiteljskih objekata duž magistralnog puta. Na auto-putu ni godinu dana nakon otvaranja nema ni benzinske pumpe, a kamoli restorana ili kafića. Zbog toga je Ibarska magistrala i dalje veoma rizična za vožnju. U Agenciji za bezbednost saobraćaja upozoravaju na još jednu opasnost.

– Od izgradnje i puštanja u upotrebu auto-puta „Miloš Veliki“ došlo je do značajnog smanjenja obima saobraćaja na deonicama Ibarske magistrale, što učesnicima u saobraćaju stvara osećaj da je bezbedno da razvijaju veće brzine kretanja vozila te usled neprilagođene brzine kretanja i značajnih prekoračenja brizne, dolazi do saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama. Svesni smo da je reč o državnom putu IB reda, ali put dug oko 300 kilometara se pruža kroz nekoliko naselja te se značajan broj pešaka i drugih ranjivih učesnika u saobraćaju kreće ovim putem – naglašavaju u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Zbog toga pozivaju sve učesnike u saobraćaju da se ponašaju odgovorno, pogotovo na Ibarskoj magistrali.

– Apelujemo na vlasnike poljoprivrednog zemljišta da nakon obavljenih poljoprivrednih radova i poslova uklone blato sa točkova pre nego se uključe u javni saobraćaj, da adekvatno obeleže traktore da bi svi drugi učesnici u saobraćaju mogli na vreme da ih uoče i reaguju. Da prilikom učestvovanja u saobraćaju nose svetloodobojni prsluk i ne konzumiraju alkohol. Te da posebnu pažnju obrate prilikom prevoza lica i tereta na prikolicama. Apelujemo na pešake i bicikliste da nose svetloodbojne prsluke i svetliju odeću, pogotovo kada se kreću deonicama puta van naselja u večernjim i noćnim satima kako bi bili uočljivi drugim učesnicima u saobraćaju. Apelujemo na vozače bicikala da koriste zaštitnu opremu u vidu kaciga, kao i svetla na biciklima koja će vozačima omogućiti da ih na vreme uoče – ističu u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Na auto-putu „Miloš Veliki“ gradi se deonica od Preljine i Požege, a kako kažu u JP „Putevi Srbije“, očekivani završetak radova je 2022. godina, ukoliko vremenski i svi ostali uslovi dozvole.

– Radovi na toj deonici se izvode u kontinuitetu uzimajući u obzir i pandemiju Covida 19, svakako u skladu sa vremenskim i svih drugim uslovima. Na gradilištu je svakodnevno angažovano oko 100 radnika, ne računajući rukovaoce mašina i više od 30 različitih vrsta mehanizacije – poručuju u JP „Putevi Srbije“.