Prethodni članak
Barselona – Čačak via Zrenjanin
Mnogo je ljudi koji svojim emocijama ili poslovima ili načinom svog života povezuju gradove. Dobro bi bilo da oni sa primerima dobre prakse koji postoje u nekom od njih upoznaju žitelje drugih gradova. Ovo je moj prilog tome.
U Zrenjaninu je održan prvi koncert ansambla „Nova Barselona“. To je ime koje je ovaj grad nosio u jednom periodu, u XIX veku, kada je u njemu živelo mnogo Katalonaca koje su splet okolnosti i potraga za poslom doveli u Banat. Ovaj ansambl je nastao sa idejom da nastavi i obogati značajnu muzičku tradiciju Zrenjanina. U njemu su zrenjaninski muzičari, profesori, studenti… Na listi njihovih ambicija je „razvoj i jačanje lokalnih kapaciteta, stvaranje stalne publike, edukacija dece, osnaživanje lokalnih muzičara, naročito studenata muzike kroz stalnu muzičku praksu“.
U atrijumu Narodnog muzeja sinoć su se predstavili svojim sugradjanima izvodeći dela Hajdna, Mocarta i Milana Aleksića, svog umetničkog direktora.
Uvek se radujem kad vidim da postoje ljudi koji ne odustaju od života, koji imaju entuzijazma, pameti, ideja… A sinoć je na sceni bilo takvih 25 muzičara, kompozitor, glumac… Još jedan razlog za radost: atrijum muzeja nije mogao da primi sve koji su hteli da slušaju koncert, na gradskom trgu je puno ljudi pratilo koncert preko videa… Dakle, nisu se vrtelu spotovi kvazi folk „diva’ ili jeftina pop muzika, već je ljudima ponudjen koncert klasične muzike i ljudi su to gledali i slušali. I još jedno lepo poglavlje: kompozitor Milan Aleksić, profesor novosadske Akademije umetnosti, Zrenjaninac, svojim sugradjanima je poklonio premijeru svog doktorskog rada…
Mina Đekić, koncert masjtor „Nove Barselone“
A Grad – opština, Kulturni centar – je prihvatio svoje umetnike i ponudio podršku i saradnju.
Čačak ima osnovnu i srednju muzičku školu, ima prelepu zgradu sa izvanrednom koncertnom salom, ima profesore, ima studente, ima kompozitore, ima publiku, ima Dom kulture… Nije teško zamisliti da ima svoj kamerni orkestar, svoj simfonijski orkestar.
Pre nekoliko godina osnovano je Gradsko pozorište. Gledala sam „Triptih o životu radničke klase“ i bila fascinirana talentom i energijom i kreativnošću malobrojne ekipe koja je učestvovala u stvaranju izvanredne predstave.
Vreme je da se kulturni život obogati formiranjem muzičke scene.
„Nova Barselona“ me je podstakla na razmišljanje o tome.
Za kraj i jedan detalj koji povezuje moja dva grada: koncert majstor „Nove Barselone“ je Mina Djekić, čačanska unuka, koja je leta provodila na Moravi.
Tekst i fotografije: Nada Vuković
_____________________________________________________________________
Gosodji NADA ,
Hvala za tekst, nadam s e da su ga PROCITALI i oni koji to trebaju da rade i u CACKU..