Prethodni članak
Dve decenije od ubistva predsednika Srbije
Пише: Светислав Љ. Марковић
ИВАН СТАМБОЛИЋ, правник, политичар, председник СР Србије, рођен је у Брезови, код Ивањице 5. новембра 1936. године. Његов отац Миодраг (1908–1995, завршио пољопривредну школу, предратни задругар, првоборац, народни посланик, председник Моравичког среза) и мајка Милунка (1906–1998, рођена сестра Петра Стамболића, узорна домаћица и мајка, помагач сиромашних и болесних) имали су пет синова: Вукашина (1927–2013, завршио филозофски факултет, председник Савеза студената Југославије, народни посланик, члан ЦК СК Србије), Драшка (1932–1993, примерни пољопривредник, одборник и председник Месне заједнице Брезова), Милоша (1934, завршио књижевност, главни уредник и генерални директор Нолита), Ивана и Милуна (1948, архитекта, пројектант неколико објеката и споменика).
Основну школу похађао је у Брезови, а ниже разреде гимназије у Ужицу и Ивањици (1951/52), па завршио индустријску школу у Раковици код Београда. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, студирајући уз рад. Као квалификовани радник радио је у Фабрици резног алата и ЦЕР-у у Чачку, затим у Индустрији мотора и трактора у Раковици. Више пута биран је за народног посланика. Обављао је одговорне дужности: директор Дома омладине у изградњи у Београду, генерални директор Здруженог предузећа „Техногас“ у Београду (1965–1975), председник Привредне коморе Београда (1975–1976), секретар Извршног комитета Председништва СК Србије (1976–1978), председник Извршног већа Скупштине Србије (1978–1982), председник Градског комитета СК Београда (1982–1984), председник ЦК СК Србије (1984–1986), председник Председништва СР Србије (1986–1987). Са ове последње дужности смењен је у децембру 1987. године. Потом је био председник Југословенске банке за међународно економску сарадњу – ЈУБМЕС (1988–1997). На ову дужност поднео је оставку и отишао у пензију.
Отет је 25. августа 2000. за време рекреације у парку Кошутњак у Београду. Истог дана је убијен и закопан у јаму у шуми на Фрушкој гори. Посмртни остаци пронађени су 27. марта 2003, а сахрањени 8. априла 2003. у породичној гробници на Топчидерском гробљу у Београду. Правоснажна пресуда, по којој је као инспиратор и налогодавац наведен Слободан Милошевић, а као озвршиоци осуђени припадници Јединице за специјалне операције, донета је 2007. На иницијативу његових пријатеља и поштовалаца, у Кошутњаку му је подигнута спомен-чесма.
Објавио је више чланака, расправа и књига. Аутор је књига: Пословна функција у удруженом раду (Институт за политичке студије Факултета политичких наука, Београд, 1978), Директор у самоуправљању (Рад, Београд, 1978), Савез комуниста Србије у борби за друштвено-економске преображаје и развој социјалистичке самоуправне демократије (Комунист, Београд, 1986), Расправе о СР Србији 1979–1987. (Глобус, Загреб – Дело, Љубљана, 1988), Пут у беспуће – одговори Ивана Стамболића на питања Слободана Инића (Радио Б92, Београд, 1995), Корен зла (Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2002), Жртве: Иван Стамболић Славку Ћурувији (Наука и друштво Србије, Београд, 2006).
Моравички округ је дао четири председника Србије (некада је то био председник Скупштине, а потом председник Председништва). Били су то: Петар Стамболић (Брезова, 1912 – Београд, 2007), председник Скупштине (1953–1957), Милош Минић (Прељина, 1914 – Београд, 2003), председник Скупштине (1967–1969), Добривоје Видић (Чачак, 1918 – Београд, 1992), председник Председништва (1978–1982) и Иван Стамболић, председник Председништва (1986–1987). Иван је био најмлађи међу њима и са најтрагичнијим крајем.
Одликован је Орденом рада са сребрним венцем и Орденом братства и јединства са златним венцем. Са супругом Катарином имао је сина Вељка и кћерке Тијану и Бојану (која је под неразјашњеним околностима настардала у саобраћајној несрећи 1988. године).
О њему су написане књиге: Истрага је у току… случај Ивана Стамболића, Радио Б92 и Одбор за ослобађање Ивана Стамболића, Београд, 2001; Латинка Перовић: Случај Иван Стамболић, Хелсиншки одбор за људска права у Србији и Одбор за ослобађање Ивана Стамболића, Београд, 2001; Миливоје Поповић: Белешке о Ивану Стамболићу и о догађајима и људима пре и после Осме седнице (из дневника 1983–1990), Прометеј, Нови Сад, 2004; Латинка Перовић: Доминантна и нежељена елита, Дан граф и РТВ, Београд, 2015.
___________________________________________________________________________________
Komunisticka olos i njegovi repovi sada vladaju Srbistanom…
Ivaj covek jeste bio komunista, ali je bio demokrata.
Zato su ga i ubili.
Da nisu, promenio bi Srbiju jos mnogo pre, a Slobo bi samo figurirao ne bi odlucivao. Najgore od svega je,sto sada tog Sloba pljuju svi oni koji su se kleli u njega. Srbin je jednostavan, on ide tamo gde mu ne bolje, a ne gde je pravedno ili ispravno.
Komunista i demokrata istovremeno znaci da je u pitanju sizofrenicar, jer su komunizam i demokratija nespojive, iako su i jedna i druga vladavina rulje.
komunizam i demokratija nespojivi?
daleko bilo sta ljudi pisu….
Severna Koreja je demokratska drzava, je li tako? Svi demokratski glasaju za jednog kandidata i to je direktna demokratija, da direktnija ne moze biti. Ko ne glasa direktno demokratski ide u zatvor.
Zaboravio autor texta da sepeomene ko je skinuo Duska Radovica sa Studia B. I zasto?
Jednom komunjara — uvek komunjara!
Njihova mera je Goli otok, bilo kao zatočenika, bilo kao prevaspitanog informbirovca.
Tragično je to kako je završio Ivan Stambolić i svako normalan će osuditi ovakav zločin, ali ne sećam se da se Stambilić koji je u to vreme bio na funkciji predsednika CK SK Srbije, koja je po mnogo čemu imala veću težinu nego funkvika predsednika predsedništva SR Srbije, digao glas protiv zločina počinjenog nad Đorđem Martinovićem, već se ćutanjem pruidružio zataškavanju čitavog slučaja u kome su učestvovali svi oni koji su najednom devedesete postali veliki Srbi, od Miloševića, preko Gračanina do Škrebića. Ali da se podsetimo:
Đorđe Martinović (1928— 6. septembar 2000, Čitluk kod Kruševca) bio je Srbin sa Kosova i Metohije kog su 1985. mučili Albanci nabijanjem na kolac na čijem je vrhu bila polulitarska staklena flaša. Rukovodstvo komunističke Jugoslavije bilo je ujedinjeno u zataškavanju slučaja koji je, protivno brojnim lekarskim nalazima, obeležen kao samopovređivanje u pokušaju prikrivanja etničkih tenzija u tadašnjoj SAP Kosovo.
Skupština SFR Jugoslavije raspravljala je o „slučaju Đorđa Martinovića“ osam puta bez rezultata. U Skupštini SR Srbije, rasprava je šest puta odlagana, jer su rukovodioci tvrdili da, prema Ustavu SAP Kosovo, Skupština Srbije nema nadležnost nad slučajem. Pokrajinsko rukovodstvo, kojim su dominirali etnički Albanci, podržavalo je tezu o samopovređivanju tokom autoerotskog akta. General Milan Daljević iz Uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, tvrdio je da JNA nema nikakve veze sa slučajem. General Petar Gračanin, koji je na mestu sekretara unutrašnjih poslova zamenio Dolanca, je zahtevao da se predmet Đorđa Martinovića zaključi.[2] Prema pisanju Glasa iz 2000, savezni javni tužilac Miloš Bakić odlikovan je visokim odlikovanjem, između ostalog i zbog načina vođenja istrage u slučaju Đorđa Martinovića.
danas je jednopartijski sistem samo na papiru višepartijski.Komunizam je zlatno doba šnajder u fabrici od plate gradi kućui i ide na letovanje a danas lekari žive na rate.Onaj ko je krao državne narodne pare išao na robiju a danas lopovi napreduju smucaju se sa funkcije na funkcije.Prokleti narod zamlaćen lažima sa tv.
E to što si ti gradio kuću od plate i kredita za koji ti je rata bila manja od cene paklice cigara, sad plaćaju naša deca. Dok su Broz i društvo otvarali fabrike koje su proizvodile gubitke (Obrovac, Feni, Feronikal…) a njijove dugove pokrivala cela zemlja vas su ubedili da ste sve što imate, posao, platu, stan…, dobili zahvaljujići njihovoj dobroj volji. Šta ti misliš rođače koliko će Beloruse kada njihov ljubljeni i nezamenjivi vođa udari u ledinu da košta to što im je sada benzin jeftiniji od vode, a uvoze naftu. Neko tu razliku u proizvodnoj i nerealnoj prodajnoj ceni plaća i plaćaće. Samo džaba to tebi i sličnima tebi objašnjavati kada uprkos tome što ste sprcali tolike godine u guzicu i dalje verujete u bajke i dobre kominidtičke vile, a uz sve to nećete mozak da uključite bar na sekund.
SOCIJALIZAM – život u kavezu (zoološki vrt):
Jeste da si u kavezu, ali imaš krov nad glavom, redovne obroke, veterinara, i zaštićen si od nasilnika.
DEMOKRATIJA – život u slobodi (šuma):
Slobodan si, ali imaš neuslovan, vlažan smeštaj, hraniš se samo ako se dooobro potrudiš, nema veterinara, živiš u strahu i samo gledaš da te neko ne pojede.
yu komunisti likvidirali su ivana,sa porukom kako ce proci svaki srbin ako se usudi da vlada srbijom.vise od 30god.srbijom rukovode yu emigranti komunisti-talibani,od drzave su nam napravili nedodziji (niciju zemlju) srbi iz srbije dobrica cosic,ivan i cika avram, bezuspesno sa najboljim namerama pokusali su da srbiju vrate u normalne tokove.poslednji rezirani izbori od strane kvinte,sa parama gradana srbije,na vlast su doveli 3 hrvata:av iz capurica,ivicu iz solca konovala i plivaca iz krajine.nedaju srbima da vladaju svojom zemljom. nedaju gradaninu da se kandiduje.postoji li drzava u kojoj je premijer iz dusmanske drzave,a franjo promenio ime u vanja da se kauri nebi setili,i on je ministar srpske omladine.kazni ih boze za zlocine protiv covecnosti,kazni i zatri njino seme i pleme za vijek i vjekov
Da li će tebe da kazni Bog što si nepismen?
Ivan Stambolic covek Zapadne Srbije,Moravice,Ivanjice,Cacka,humanista,politicar,bankar..covek srbijanskog kova koji je brinuo o Srbiji a ne o radnim mestima na Studiju B, i prevaspitavanjem Duska Radovica,velikog novinara i pisca..
Neko iz Druzbe te je pigresno informisao o relacijama Duska Radovica i Ivice Stambolica.
Usput,raspitaj se kod prijatelja iz Druzbe kako je slucajno nastradala Bojana,Ivanova kcerka u Budvi..
Mozda ti se druzbenik vratio u Budvu i prima doobru poslnicku penziju..
Pozdrav iz Cacka..