Milanović: Hrvati i Srbi su najbliži (VIDEO)

– Ovih šestoro ljudi koji su stradali u Gruborima niko ne može da vrati. Ratovi su gotovi i mislim da je vreme za normalno u nama, za ono normalno što postoji u svakom čoveku, dobro, pitomo, ako hoćete i naivno. Teško je u modernoj Evropi naći dve sličnije nacije. Ako zanemarimo Srbe i Crnogorce, Hrvati i Srbi su dve najsličnije nacije sa najvećim brojem dodira – rekao je Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, koji je prilikom odavanja počasti srpskim žrtvama u Gruborima citirao Aleksu Šantića, ali je i istakao koliko je Dositej Obradović bio značajan za razvoj srpske i hrvatske nacije.

U mestu Grubore, gde je 1995. godine ubijeno šestoro Srba od strane antiterorističke organizacije Lučko, a za koju niko nije odgovarao, Milanović je održao potresan, prijateljski, pomirljivi, dobrosusedski govor, ističući svu važnost Srba na tlu Hrvatske, njihovu budućnost u toj državi, osvrćući se na ubistvo Srba koje, kako on tvrdi, zemlja koju predstavlja nije zaboravila. Bile su to reči pravog političara, za razliku od nekih njegovih kolega koji političke protivnike i neistomišljenike, odnosno građane koje predstavlja, svakodnevno satanizuje, linčuje i gazi.

Milanović je shvatio da su ratovi prošlost i da ih treba ostaviti iza sebe.

– Živeo sam u Sinju kod Dalmatinske Zagore odakle je moj otac i za koju sam uvek mislio da je zabačena, ali to je ništa za ovo ovde u Gruborima, gde je trebalo živeti i preživeti stolećima. Okupilo se nas dvadesetak, do 30, kako ne bismo kršili ovde mere. Milanovića iz Sinjske krajine, kod Zagreba, iz Kanade u koju su došli preko Beograda, u koju su došli posle partizanskog rata 1945. godine kao mnogi Dalmatinci. I tamo je bilo nekoliko starih ljudi, 95 godina, 90 godina, 85 godina… I na tren, osećajući da za dva dana treba da dođem ovamo po prvi put zamislio sam da li bi neko mogao da ubije te ljude, meni drage – Milana, Antu, Anđu? Kakvi su to ljudi? U ime koje pravde proklete, nebeske, kosmičke ili privatne deluju? I to je najveća šteta, mada ta reč zvuči previše pravnički – rekao je Milanović pred spaljenom kućom i grobom nastradalih Srba i nastavio: Ovo drugo, šteta hrvatskoj državi, koja je moja država, u kojoj živim i koju predstavljam, takođe je velika i o njoj bi trebalo nešto reći. Ona je nagrdila hrvatsku reputaciju, koja do tada nije bila loša. Reputaciju države koja je napadnuta. Ona je kompromitovala i ugled hrvatske policije, koja se čitavog rata borila i izlagala se pogibijama na junački i primeren način. To je specijalna policija. Nakon ovoga ništa više nije isto – moralni užas i šteta koja je naneta.

A onda je prvi čovek svih građana Hrvatske pomenuo i našeg prosvetitelja Dositeja Obradovića.

– Ovde je pre puno godina, u prelazu iz 18. u 19. vek čini mi se radio jedan od najvećih srpskih prosvetitelja Dositej Obradović. Radio je ovde sa decom kao učitelj, putovao je mnogo po Dalmaciji i jedan je od austrijskih Srba koji su konceptualno, umno, prethodili srpskoj renesansi i nastanku srpske nacije ovakve kakvu danas poznajemo. Jedna od njegovih najpoznatijih dela su „Savjeti zdravog razuma“, štivo kom bi se često trebalo vraćati jer je pisano u vreme kada su Srbi i Hrvati tek „pupali“ kao neki proletni pupoljci na stablu novih evropskih nacija i pred kojima se pružala dobra perspektiva.

Ipak, danas odnosi dve nacije, priznaje Milanović, nisu kao što bi trebalo da budu.

– Međutim, posle više od 200 godina kasnije ti odnosi su jako loši i mislim da mogu ići samo na bolje. Ratovi su gotovi i mislim da je vreme za normalno u nama, za ono normalno što postoji u svakom čoveku, dobro, pitomo, ako hoćete i naivno. Dosta je bilo onoga što je obeležavalo odnose dvaju naroda ili nacija, jer je nacija nešto drugačiji pojam. Teško je u modernoj Evropi naći dve sličnije nacije. Ako zanemarimo Srbe i Crnogorce, Hrvati i Srbi su dve najsličnije sa najvećim brojem dodira. To nisu ni Česi i Slovaci, nisu ni Šveđani i Norvežani, to smo mi Hrvati, ako tako mogu da kažem, i Srbi, naši susedi.