Privreda se zadužuje, građani povukli kočnicu

Virus korona i ekonomske nedaće koje je izazvao potpuno različito deluju na zaduživanje građana i privrede. Prvi su povukli kočnicu na nove zajmove, a drugi su je otkočili. To pokazuju novi podaci Narodne banke Srbije o obimu kredita za prvih šest meseci.

U drugom kvartalu, koji se podudara sa vremenom pojave virusa, banke su stanovništvu odobrile novih kredita u vrednosti 75 milijardi dinara. U odnosu na isti period prošle godine, to je upola manje, tačno za 52,6 odsto, odnosno za 40,7 odsto po isključenju efekta kredita refinansiranih kod iste banke. Кod novoodobrenih kredita gotovinski zajmovi činili su 47 odsto svih, a stambeni 23 odsto.

U masi svih zajmova odobrenih stanovništvu vidi se povećanje zaduživanja za 50,7 milijardi dinara, a u NBS napominju da je to delom rezultat moratorijuma na otplatu kredita. Drugim rečima, pauza u otplati kredita knjigovodstveno je povećala masu kredita, jer oni nisu vraćeni, pa nije smanjen iznos duga.

Centralna banka navodi da je u ovoj godini ukupno kreditiranje u ekspanziji sa čak dvocifrenom stopom rasta. Prvi kvartal, pre početka korone, bio je odličan, računaju se i pomenuti efekti moratorijuma od aprila, a pozitivan doprinos od maja pružaju i krediti preduzećima iz garantne šeme. Ukupni domaći krediti u junu zabeležili su međugodišnji rast od 13,9 odsto, pri čemu je struktura kredita ostala povoljna sa stanovišta doprinosa rastu ekonomske aktivnosti, piše Politika.

Da su ekonomske nedaće izazvane koronom naterale privredu na zaduživanje, vidi se iz podataka o rastu u drugom kvartalu. Tada su krediti privredi povećani za 45,3 milijarde dinara, a njihov međugodišnji rast ubrzan je sa 14,5 odsto u martu na 15,9 odsto u junu. Posmatrano po namenama, investicioni krediti su dominantna kategorija kredita privredi, sa učešćem od 44,4 odsto u junu, a njihov iznos je tokom drugog kvartala povećan za 13 milijardi dinara. Slede ih krediti za obrtna sredstva, čije učešće u ukupnim kreditima privredi u uslovima rastuće potrebe za likvidnim sredstvima poslednjih meseci raste i u junu je iznosilo 40,7 odsto, piše Politika.

„Stanje kredita povećano je na računima preduzeća svih delatnosti, a najviše kod preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama i saobraćaja. Obim novoodobrenih kredita privredi u drugom kvartalu iznosio je 218,3 milijarde dinara, pri čemu je više od 50 odsto ovog iznosa odobreno u junu zahvaljujući kreditima iz garantne šeme. U odnosu na isti period prošle godine, ovaj iznos je manji za 24,2 odsto, odnosno za 21,1 odsto ako isključimo kredite refinansirane kod iste banke. Najveći deo novih kredita privredi u drugom kvartalu odnosio se na kredite za obrtna sredstva – 130,5 milijardi dinara, pri čemu je delu tržišta koje čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća odobreno 70 odsto ovih kredita. Taj deo tržišta koristio je i 75 odsto novih investicionih kredita u drugom kvartalu”, navode u NBS.

Rezultati julske ankete centralne banke o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su, u skladu sa očekivanjima iznetim u aprilskoj anketi, pooštrile standarde po kojima su odobravale kredite privredi i stanovništvu tokom drugog kvartala što znači nakon pojave virusa. Razlog je rizik u uslovima neizvesnosti izazvane pandemijom kovida 19, koja je bila prisutna u odgovorima kod većine banaka. S druge strane, konkurencija u sektoru i dinarski izvori finansiranja prepoznati su kao faktori koji su delovali u smeru ublažavanja standarda, što je velikim delom rezultat smanjenja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Banke ocenjuju da je tražnja privrede za kreditima povećana u drugom kvartalu, i to za kreditima za obrtna sredstva i restrukturiranje postojećih obaveza. Istovremeno, tražnja stanovništva za kreditima smanjena je u istom periodu, što se može dovesti u vezu i s preduzetim merama za zdravstvenu zaštitu stanovništva.