Čačak ponovo dobija Kulturno prosvetnu zajednicu
Nakon skoro dve decenije Čačak ponovo dobija Kulturno prosvetnu zajednicu (KPZ), čiji će cilj biti podsticanje i obnavljanje kulturnog stvaralaštva mladih na seoskom području.
Kulturno prosvetna zajednicu u Čačku postojala je od 1991. do 2002. godine kada je ugašena.
“Ideja da se rad KPZ obnovi rođena je na 32. Saboru frulaša kada je domaćin bio generalni sekretar Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Živorad Ajdačić. KPZ je od strane vlade proglašena ustanovom od nacionalnog značaja za kulturu Srbije. Nakon godinu dana uz svesrdnu podršku grada Čačka, direktora svih ustanova kulture, mi smo obnovili KPZ i ona je zvanično registrovana 01. septembra”, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Kulturno prosvetne zajednice Čačak, Zoran Rajičić.
On objašnjava da KPZ nije konkurencija niti je u ravni sa ustanovama kulture u gradu Čačku.
Nekada je gotovo svako selo imalo kulturno umetničko društvo, a danas se mogu nabrojati na prste jedne ruke.
“Ono gde je prostor za delovanje KPZ jeste amatersko stvaralaštvo. Naš cilj je da pre svega u seoskim sredinama podstaknemo i obnovimo kulturno stvaralaštvo mladih. Treba znati da u Čačku gotovo u nijednom selu više nemate kulturno-umetničko društvo. Ima nekoliko gradskih društava, pevačkih grupa, udruženja građana koja se bave određenim kulturnim delatnostima. Cilj KPZ Čačak je da se u tom segmentu profiliše i da to bude prostor njegovog delova”, naveo je Rajičić.
Rajičić podseća da je KPZ nekada organizovala takmičenje sela Srbije.
“Ona ga organizuje i sada, ali ne na teritoriji Čačka, to ne postoji već deset i više godina. Štampane su hronike sela, dodeljivane čitalačke značke, sprovođene akcije najdraži učitelj, dodeljivane zlatne značke KPZ, Vukove nagrade. Jedan od podsticajnih faktora koji je omogućio da ovako brzo i efikasno formiramo KPZ jeste i činjenica da je ove godine Sabor frulaša dobio izuzetnu Vukovu nagradu”, naglasio je on.
Pored obnove kulturno-umetničkih društava, kaže Rajičić, utvrdiće se u kakvom su stanju seoski domovi kulture, biblioteke.
“Tu nam predstoji značajan rad sa školama u seoskim sredinama, da krenemo od tih mladih, da organizujemo nekoliko akcija koje već imamo u planu. Između ostalog planiramo da organizujemo škole frule u seoskim sredinama, Milutin Gigi Jevđenijević je predložio da se zaštiti srpski jezik i ćirilica, gde će deca prikupljati stare reči koje ćemo beležiti”, zaključio je Rajičić.
Predsednik Skupštine Kulturno prosvetne zajednice Čačka je Milojko Kaloserović, a sekretar Sanja Urošević.
Poslednjih godina širom Srbije ponovo je počelo osnivanje ovakvih zajednica.
jel neko javio ovima da je Tito umReo jos u proslom veku
Milojko Kaloserović beše onaj pesnik, odlikovan od KPZ Srbije!?
U selima nema dece, zatvaraju se seoske škole, svi zbrisali. Ostala poneka baba i poneki starac – ne verujem da im je do igre.
Nije loše biti na čelu ovakvih organizacija, padne po neka kinta, a život će i onako, i onako, da prođe.
Crni Milojko, opet ti! Kad ti jednog dana odu tvoji naprdnjaci moraces teska srca da se vracas u vukojebinu iz koje si dosao u Cacak.
Ima li koja stara srpska reč, a da već nije zapisana!?
Na kraju je Miloje Stevanović napravio kapitalnu knjigu „Rečnik Dragačeva”.
Da se to ne sprema „Rečnik Prislonice”?
Šteta što je izašao rečnik pre formiranja KPZ. I Miloje trči pred rudu. Šta bi za njegov „Rečnik Dragačeva“ značilo da je upisano da je suizdavač i sl. knjige KPZ Čačka. A tu bi bila i obostrana korist. KPZ bi to upisala kao aktivnost – referencu da opravda postojanje. To je sinergizam!
Mnogo nazadnih zaslužnih članova treba negde udomiti pa ajde da otvaramo nešto što niti ima ikakvog smisla niti koristi. Naravno osim za nazadnu bratiju, koja će živeti na račun poreskih obveznika.
Stojane, vrati ovaj biser da se vidi kada se otvori stranica.
Muzi kravu narodnu dok ne lipše!