Korona virus: Ko će prvi dobiti vakcinu

Objavljeno 14/09/2020

Ako i kada naučnici uspeju da naprave vakcinu za korona virus, neće je biti dovoljno za sve.

Istraživačke laboratorije i farmaceutske kompanije trenutno rade na promeni pravila o vremenu koje je neophodno da se efikasna vakcina napravi, testira i proizvede.

Preduzimaju se do sada neprikosnoveni koraci kako bi se osigurala globalna raspodela vakcine. Ali postoji zabrinutost da će trku da se dođe do nje dobiti najbogatije zemlje, i to na štetu najugroženijih.

Ko će je, dakle, dobiti prvi, koliko će ona koštati i, u jednoj globalnoj krizi, kako da budemo sigurni da niko neće biti zaboravljen?

Da bi se vakcine protiv zaraznih bolesti napravile, testirale i proizvele obično su potrebne godine. Čak i tada, njihov uspeh nije zagarantovan.

Do danas, jedino je jedna ljudska zarazna bolest bila potpuno iskorenjena – velike boginje – a i za to je bilo potrebno 200 godina.

Što se tiče ostalih – od dečje paralize do tetanusa, malih boginja, zauški i tuberkuloze – živimo s njima ili bez njih zahvaljujući vakcinama.

Koliko brzo možemo da očekujemo vakcinu protiv korona virusa?

Ispitivanja koja se sprovode na hiljadama ljudi već su u toku kako bi se videlo koja vakcina može da nas zaštiti od Kovida-19, respiratorne bolesti koju izaziva korona virus.

Proces za koji je obično potrebno pet do 10 godina, od istraživanja do isporuke, sada je sveden na puke mesece.

U međuvremenu, proizvodnja je pojačana – uz investitore i proizvođače koji rizikuju milijarde dolara da bi bili spremni da proizvedu efikasnu vakcinu.

Rusija tvrdi da su probe vakcine Sputnjik-V pokazale znake imune reakcije kod pacijenata i ona će masovne vakcinacije započeti u oktobru.

Kina kaže da je napravila uspešnu vakcinu koja je dostupna njenom vojnom osoblju. Ali izražena je zabrinutost zbog brzine kojom su obe vakcine napravljene.

Nijedna se ne nalazi na spisku vakcina Svetske zdravstvene organizacije koje su stigle do treće faze kliničkih proba – faze koja podrazumeva masovnije testiranje na ljudima.

Neki od ovih vodećih kandidata nadaju se da će njihove vakcine biti odobrene do kraja godine – mada je SZO rekla da ne očekuje da će se široko rasprostranjena vakcinacija protiv Kovida-19 desiti pre sredine 2021. godine.

Britanski proizvođač lekova AstraZeneka, koji ima licencu za vakcinu Univerziteta u Oksfordu, pojačava globalni kapacitet za proizvodnju i pristao je da obezbedi 100 miliona doza samo za Veliku Britaniji i moguće dve milijarde doza globalno – ukoliko se vakcina pokaže uspešnom.

Kliničke probe su prošle nedelje bile privremeno obustavljene pošto je izražena sumnja da je jedan učesnik imao neželjenu reakciju u Velikoj Britaniji, ali su nastavljene posle nekoliko dana.

Fajzer i BioNTek, koji kažu da su uložili više od jedne milijarde dolara za svoj program Kovid-19 i pravljenje vakcine mRNA, očekuju da će biti u prilici da traže neku vrstu regulatornog odobrenja već u oktobru ove godine.

Ukoliko dođe do tog odobrenja, to će značiti proizvodnju i do 100 miliona doza do kraja 2020. godine i potencijalno više od 1,3 milijarde doza do kraja 2021. godine.

Postoji dvadesetak drugih farmaceutskih kompanija čije su kliničke probe takođe u toku.

Neće sve biti uspešne – obično je uspešno svega 10 odsto probi vakcina. Nada je da će globalna rešenost, novi savezi i zajednički cilj ovaj put povećati izglede.

Ali čak i ako samo jedna od ovih vakcini bude uspešna, deficit koji će momentalno uslediti je očigledan.

Sprečavanje vakcinaškog nacionalizma

Vlade se klade na nekoliko igrača istovremeno kako bi obezbedile potencijalne vakcine, sklapajući sporazume za milione doza sa više kandidate pre nego što je bilo šta zvanično odobreno ili potvrđeno.

Britanska vlada je, na primer, potpisala ugovore u nenavedenoj vrednosti za šest potencijalnih vakcina protiv korona virusa koje bi mogle da se pokažu uspešnim, ali i ne moraju.

SAD se nada da će imati 300 miliona doza pre januara iz svog investicionog programa za brzo dolaženje do uspešne vakcine. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) čak su savetovali savezne države da budu spremne za vakcinacije već 1. novembra.

Ali nisu sve zemlje u poziciji da to urade.

Organizacije kao što su Lekari bez granica, često u prvim borbenim redovima kad je u pitanju davanje vakcina, kažu da zaključivanje sporazuma unapred sa farmaceutskih kompanijama „stvara opasan trend vakcinaškog nacionalizma među bogatijim zemljama“.

To zauzvrat smanjuje dostupne globalne zalihe ugroženima u siromašnijim zemljama.

U prošlosti, cena vakcina koje spasavaju život otežala je zemljama da do kraja imunizuju decu od bolesti kao što je meningitis.

Doktorka Marianđela Simao, asistentkinja generalnog direktora SZO-a odgovorna za pristup lekovima i zdravstvenim proizvodima, kaže da moramo da budemo sigurni da je vakcinaški nacionalizam onemogućen.

„Izazov će biti osigurati ravnopravan pristup – da sve zemlje mogu da je dobiju, a ne samo one koje mogu da plate više.“

Postoji li globalna radna grupa za vakcine?

SZO radi sa grupom za reakciju na epidemije Cepi i Vakcinaškim savezom vlada i organizacija poznatim kao Gavi, kako bi pokušala da izjednači teren za igru za sve.

Najmanje 80 bogatih zemalja i ekonomija do sada je potpisalo globalni plan za vakcinaciju poznat kao Korvaks, koji želi da sakupi dve milijarde dolara do kraja 2020. godine kako bi pomogao da se lek kupi i ravnopravno raspodeli širom sveta. SAD, koje žele da napuste SZO, nisu jedna od njih.

Udruživši resurse u Kovaks, učesnice se nadaju da će garantovati da će i 92 zemlje sa nižim prosečnim prihodima, u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, takođe dobiti „brzi, fer i ravnopravan pristup“ vakcinama protiv Kovida -19.

Ova ustanova pomaže finansiranje širokog dijapazona ispitivanja vakcina, radi na njenom razvoju i podržava proizvođače u proširenju proizvodnje, gde god je to potrebno.

Pošto imaju širok portfolio ispitivanja vakcina dobijenih za program, nadaju se da će makar jedna biti uspešna kako bi mogli da isporuče dve milijarde doza bezbednih, efikasnih vakcina do kraja 2021. godine.

„Sa vakcinama za Kovid-19 želimo da stvari budu drugačije“, kaže generalni direktor Gavija Set Berkli.

„Ako samo najbogatije zemlje na svetu budu zaštićene, onda će međunarodna trgovina, poslovanje i društvo u celini nastaviti da budu teško pogođeni dok pandemija bude nastavljala da divlja širom planete.“

Koliko će ona da košta?

I dok se milijarde dolara ulažu u pravljenje vakcine, izdvajaju se dodatni milioni za kupovinu i nabavku vakcine.

Cene po dozi zavise od tipa vakcine, proizvođača i broja naručenih doza. Farmaceutske kompanije Moderna, na primer, navodno prodaje pristup potencijalnoj vakcini za između 32 i 37 dolara po dozi.

AstraZeneka je, s druge strane, rekla da će isporučivati vakcinu „po najnižoj ceni“ – iliti nekoliko dolara po dozi – tokom pandemije.

Serumski institut Indije (SSI), najveći proizvođač vakcine na svetu po količini, dobio je podršku u visini od 150 miliona dolara od Gavija i Fondacije Bila i Melinde Gejts da napravi i isporuči do 100 miliona doza uspešnih vakcina za Kovid-19 za Indiju i zemlje sa niskim i srednjim primanjima.

Oni kažu da će najviša cena biti 3 dolara po dozi.

Ali malo je verovatno da će pacijentima koji primaju vakcinu biti naplaćeno u većini slučajeva.

Pogledajte video o tome kako bi korona virus mogao da utiče na budućnost posla

Budućnost posla i korona virus

U Velikoj Britaniji, masovna distribucija obavljaće se preko Nacionalne zdravstvene službe (NHS). Studenti koji uče za lekare i medicinske sestre, zubari i veterinari, mogu da se obuče da pomognu postojećem osoblju NHS-a u masovnom davanju vakcine. Trenutno su u toku konsultacije.

Druge zemlje, kao što je Australija, najavile su da će ponuditi besplatne doze stanovništvu.

Ljudima koji dobijaju vakcine preko humanitarnih organizacija – važan šraf u mašineriji globalne distribucije – neće biti naplaćivano.

U SAD, iako će sama vakcina možda biti besplatna, zdravstveni radnici bi mogli da naplaćuju obično davanje – zbog čega će neosiguranim Amerikancima možda biti ispostavljen račun za vakcinaciju.

I ko je onda dobija prvi?

Iako će farmaceutske kompanije praviti vakcinu, one neće odlučivati ko će je prvi dobijati.

„Svaka organizacija ili zemlja će morati da odluče zasebno koga će imunizovati prvo i kako će to uraditi“, kaže za BBC ser Mene Pangalos, izvršni potpredsednik AstraZeneke.

Budući da će prvobitne zalihe biti ograničene, smanjenje broja smrti i zaštita zdravstvenog sistema najverovatnije će biti glavni prioriteti.

Gavijev plan je da zemlje potpisnice Kovaksa, bilo da imaju visoke ili niske prihode, dobiju dovoljno doza za 3 odsto svoje populacije – što bi moglo da bude dovoljno da pokrije zdravstvene i socijalne radnike.

Kako se bude proizvodilo više vakcina, preraspodela će se povećavati tako da pokrije 20 odsto populacije – ovaj put stavljajući naglasak na sve starije od 65 godina i druge ugrožene grupe.

Pošto su pokriveni svi iz 20 odsto, vakcina će se dalje deliti prema drugim kriterijumima, kao što su ugroženost same zemlje i neposredna opasnost od Kovida-19.

Zemlje imaju do 18. septembra da se pridruže programu i obave isplate unapred do 9. oktobra. Pregovori su i dalje u toku za mnoge druge elemente procesa raspodele.

„Jedina izvesnost je da je neće biti dovoljno – ostalo je još uvek sve prilično nedefinisano“, kaže doktorka Simao.

Gavi insistira da bogatiji učesnici mogu da traže dovoljno doza da vakcinišu između 10 i 50 odsto svoje populacije, ali nijedna zemlja neće dobiti dovoljno doza da vakciniše više od 20 odsto stanovništva sve dok sve zemlje u grupi ne budu dobile istu količinu.

Doktor Berkli kaže da će mala tampon količina od oko pet odsto od ukupnog broja dostupnih doza biti ostavljen po strani.

Razlog za to je „da bi se izgradile zalihe koje će pomoći kod akutnih epidemija i poslužiti kao pomoć humanitarnim organizacijama, na primer da bi se vakcinisale izbeglice koje inače ne bi mogle da imaju pristup vakcini.“

Kako raspodeliti jednu globalnu vakcinu?

Mnogo zavisi od toga koja vakcina će biti uspešna. Idealna vakcina mora mnogo toga da ispuni.

Mora da bude dostupna. Mora da proizvede jak, dugotrajni imunitet. Mora da ima prost hlađeni sistem raspodele, a proizvođači moraju da budu u stanju da ubrzano povećaju proizvodnju.

SZO, UNICEF i Lekari bez granica već imaju razrađene efikasne programe vakcinacije širom sveta sa takozvanom infrastrukturom „hladnog lanca“ – hladnjače i solarni frižideri, kako bi vakcine bile držane na pravoj temperaturi dok putuju od fabrike do terena.

Ali dodavanje nove vakcine u taj miks moglo bi da predstavlja ogromne logističke probleme za one koji se već nalaze u komplikovanom okruženju.

Vakcine obično moraju da se drže u frižideru – i to obično na temperaturi između 2 i 8 stepena Celzijusa.

To nije preveliki izazov u većini razvijenih zemalja, ali može da bude „ogroman zadatak“ tamo gde je infrastruktura slaba a napajanje električnom energijom i frižiderima nestabilno.

„Održavanje vakcina u hladnom lancu već je jedan od najvećih izazova sa kojima se zemlje suočavaju, a ovo će biti pojačano uvođenjem jedne potpuno nove vakcine“, kaže za BBC medicinska savetnica Barbara Saita.

„Moraćete da dodate još opreme u hladni lanac, postarate se da uvek imate goriva (da biste održavali zamrzivače i frižidere u odsustvu struje) i popravljate ih ili zamenjujete ukoliko se pokvare i transportujete ih gde god da su vam potrebni.“

AstraZeneka je nagovestila da će njihovoj vakcini biti potreban običan hladni lanac od 2 do 8 stepeni Celzijusa.

Ali izgleda da će nekim kandidatima za vakcinu biti potreban ultra hladni lanac – čuvanje na -60 stepeni Celzijusa ili hladnijoj temperaturi pre nego što se razblaži i raspodeli.

„Da bismo vakcinu protiv ebole čuvali na -60° Celuzijusa ili hladnijoj temperaturi morali smo da koristimo specijalnu opremu za hladni lanac kako bismo je čuvali i transportovali, plus morali smo da obučimo osoblje da rukuje svom tom novom opremom“, kaže Barbara Saita.

A tu je i pitanje ciljane populacije. Programi vakcinacije obično su usmereni na decu, tako da agencije moraju da planiraju kako da stignu do ljudi koji obično nisu sastavni deo programa imunizacije.

I dok svet čeka da naučnici obave svoj deo posla, čekaju nas mnogi drugi izazovi. A vakcine nisu jedino oružje protiv korona virusa.

„Vakcine nisu jedino rešenje“, kaže doktorka Simao iz SZO-a.

„Morate da imate dijagnostiku. Morate da posedujete način da smanjite smrtnost, dakle treba vam terapeutika, a potrebna vam je i vakcina.“

„Pored toga, treba vam i sve ostalo – socijalno distanciranje, izbegavanje mesta na kojima je gužva, i tako dalje.“