Ne verujte svojim očima

Članovi srpske delegacije u Vašingtonu izgleda da su u Ovalnoj sobi kod američkog predsednika Donalda Trampa zaboravili srpski. Otkako su se vratili ništa ih ne razumem. Tamo se predsednik Srbije hvalio da je od Trampa na poklon, uz olovku, dobio i ključ od Bele kuće, da može, kad god mu se prohte, da uđe u nju. A onda je, posle samo nekoliko dana, na RTS-u, Aleksandar Vučić izjavio da je u Vašingtonu „Srbija uspela da odškrine vrata Bele kuće“. Pa, zar sa Trampovim ključem ne može širom da ih otvori, već samo odškrine? Čudan neki ključ. Kao što su čudna i ona dva „pismena“ sa kojima se vratio posle „istorijske pobede“, zbog koje su za Nobelovu nagradu za mir kandidovani – Tramp i vlade Srbije i Kosova. Dakle, Ana Brnabić, a ne Vučić.

Do povratka delegacije mislio sam i da se Srbija u Vašingtonu obavezala da će do jula 2021. preseliti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Učinilo mi se čak i da u tački 16 sporazuma doslovno piše: „Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine“. Ali brzo sam se uverio da ne treba verovati sopstvenim očima. Prošle srede, gostujući na TV Prva, savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević kategorično je tvrdila da se seoba ambasade „ne pominje u našem, već samo u papiru koji je potpisala Priština“. I ponovila da se „ta tačka ne nalazi u našem papiru“. Pa vi sad verujte svojim očima.

Da bi razvejao brojne dileme, i Vučić je na RTS doneo originale sporazuma iz Vašingtona, „da ljudi vide šta je istina ili nije“. Ma, video sam ja i pre toga, ali mi još nije jasno kako vidim i ono što ne piše. Jer, pobogu, još ne mogu da verujem da bi neko iz Vučićevog tima pokušao da ospori nešto što su svi mogli da vide. Pa mi nekako lakše da posumnjam u sebe nego u one koji se bore za srpske nacionalne interese.

Taman sam teškom mukom prihvatio da je vreme da odem kod očnog lekara i proverim dioptriju, kad opet obrt. Samo dan nakon što je Suzana Vasiljević rekla da te odredbe u sporazumu nema, Vučić je na pitanje novinarke RTS-a od čega će zavisiti seoba ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, odgovorio: „ni od čega“?! Pa sad, budi pametan.

Naknadno sam, iz još nekih primera, shvatio da nešto sa mnom nije u redu. Uoči beogradskih izbora 2018, tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić i večiti zamenik svih gradonačelnika Goran Vesić obećali su Beograđanima da će dobiti metro. Dobro, ne mogu Beograđani baš da se provozaju metroom, čak ni oni koji su, kao Aja Jung, još pre dve i po godine dobili besplatne karte, ali ljudi, metro postoji. Svojim očima – ah opet te proklete oči – na sajtu Agencije za privredne registre pronašao sam Javno-komunalno preduzeće za izgradnju i obavljanje prevoza putnika metroom i razvoj gradske železnice u Beogradu – Beogradski metro i voz. Eto, dakle, dokaza, crno na belo da metro postoji, koliko god dokoni Beograđani gunđali.

Iako će 12. oktobra proslaviti tek drugi rođendan, metro već ima iza sebe sjajne rezultate. Šta, ne verujete? A znate li i jedno drugo preduzeće koje je 2019. povećalo broj zaposlenih za 325 odsto? Ili firmu koja je 2018. imala neto gubitak od 109.000 dinara, a godinu kasnije neto dobit od 23,7 miliona dinara? Nekog ko je za godinu dana mesečne poslovne prihode uvećao osam puta? Poznajete li poslodavca koji 62 odsto poslovnih prihoda isplaćuje zaposlenima?

Da skratimo, Beogradski metro je lane od 70,3 miliona dinara poslovnih rashoda čak 43,8 miliona isplatio za pokriće troškova zarada, naknada zarada i ostale lične rashode. Prosta računica pokazuje da je svako od 17 zaposlenih u tom javno-komunalnom preduzeću, koje je grad Beograd osnovao sa početnim kapitalom od 1.000 dinara, svakog meseca dobijao 214.799 dinara bruto. Ili oko 133.415 dinara neto. Kakva uspešna startap kompanija sa prosečnom platom u drugoj godini poslovanja od 1.135 evra. Pa ko ne bi poželeo da se tamo zaposli?

A vi i dalje verujte svojim očima i pričajte da metro ne postoji. Njime je grupa odabranih davno prošla stanicu „Srbija 2025“, jer su njima plate već uveliko iznad obećanih 900 evra. A ostalima kako bude. I ako bude.