Milovanović: Jugoimport – SDPR izdaje korporativne obveznice u vrednosti od 200 miliona evra
Pre samo osam godina JP Jugoimport-SDPR je mogao da se definiše kao najozbiljnija firma za promet naoružanja i vojne opreme na Balkanu. Na svojim računima je tada imao više od 150 miliona dolara, ugovorene poslove u vrednosti od 600 miliona dolara i minimalna bankarska opterećenja.
Danas na sajtu centralnog registra hartija od vrednosti možete naći dokument koji pokazuje da Jugoimport-SDPR zajedno sa dve svoje ćerke firme izdaje korporativne obveznice u vrednosti od čak 200 miliona evra.
Šta se desilo sa firmom koja od sistem integratora namenske industrije postaje olupina sa dugom od 100 miliona evra prema bankama i koja da bi preživela mora da izdaje svoje hartije od vrednosti?
Desio se SNS.
Naime, na čelo Jugoimport-SDPR-a 2012. godine došli su nekompetentni partijski ljudi bez ikakvog iskustva u ovoj specifičnoj trgovini, koji su svojim neznanjem i lošim namerama od zaista ozbiljne firme uspeli da naprave ruinu.
Oni su se svojom aktivnošću fokusirali da budu logistika za privatne trgovce oružjem koji su bliski vlasti, mašina za ispumpavanje novca i servis za zapošljavanje ljudi iz vladajuće stranke.
Kroz izveštaj o radu iz 2019. godine, se jasno vidi da Jugoimport-SDPR nije u mogućnosti ni da namiruje svoje tekuće poslove i zato po drugi put traži pomoć od države koja bi trebalo da garantuje da će se novac od korporativnih obveznica vratiti jer sadašnji menadžment to zasigurno nije u stanju.
Koji će model država izabrati za vraćanje novca, da li će to biti promena vlasništva u okviru državnih subjekata, recimo da EPS plati dug i kamatu i uđe u vlasništvo SDPR-a, ili će doći do privatizacije namenske industrije, ostaje da vidimo.
Ono što je, međutim, sasvim sigurno jeste da će se posrtanje preduzeća Jugoimprt-SDPR sa ovim ovakvim menadžmentom zasigurno nastaviti jer taj menadžment ni posle osam godina nije shvatio da Jugoimport nije opština iz koje su došli već javno preduzeće čija uspešnost pre svega zavisi od znanja i sposobnosti ljudi koji ga vode.
Autor teksta: Aleksandar Milovanović
_________________________________________________________________________
Gotovo je sa namenskom industrijom u Srbiji. Odavno je vec u velikim problemima, a u poslednjih godinu dana rade upravo ono sto su radile sve firme pocetkom devedesetih – prihodi nikada manji, a troskovi nikada veci, cuva se prividno socijalni mir. Sad ce to brzo na naplatu, a kad pukne ima da zveci sve do Kine!
Uzeli avanse, trinaesta i petnaesta plata, po 50.000 svim penzisima, visoke plate a obracun doprinosa na minimalac (kad odeš u penziju da se uhvatis za glavu), u bazen 250 miliona, a direktor mislio da mu je kraj pa da novi odmah prdne u cabar ali ga ovi namstili da se sam sa njegovim poltronima udavi u sopstvenim fekalijama… a mesa se u sve i svašta i on i njegov sin prdonja narod ne moze vise da ga gleda.
Čačanska ludnica je najbliža katancu. Šta je imalo da se pojede, pojeli su… Sad deri kožu na šiljak!