Socijalni forum: Nejednakost u Srbiji među najvećim u Evropi

Društvene nejednakosti počele su dramatično rastu pre 40-ak godina, kada je pala moć sindikata. Smanjivanje nejednakosti podrazumevalo bi da oni koji odlučuju treba nečega da se odreknu. Srbija ima nekvalitetniju državu nego u vreme socijalizma a po realnom bruto društvenom proizvodu danas je na nivou iz 1980. godine, rečeno je, između ostalog, na Socijalnom forumu u organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert“ i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

– Uprkos privrednom rastu u prethodnim godinama srpsko društvo se i dalje suočava sa brojnim socijalnim problemima. Pored rasprostranjenog siromaštva i jedne od najviših stopa dohodovnih nejednakosti u Evropi, tržište rada pati od prevelikog udela prekarnih radnih odnosa – rekao je Maks Brandle, direktor kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“. On je naglasio da su potrebni novi pristupi temi društveno-ekonomskog razvoja, sa više pravednosti, ekološke održivosti i socijalne uključenosti.

Govoreći o poziciji sindikata u promenama društvenih odnosa, predsednik Nezavisnosti Zoran Stojiljković rekao je da sindikati u Srbiji danas „nemaju pouzdanog političkog partnera“, i da „odsustvo političkog kišobrana jako limitira uticaj“ koji bi radnička organizacija mogla da ima. Naveo je da su Međunarodna organizacija rada (MOR) i međunarodne finansijske institucije dokazivale da je pre 40-ak godina, kada je pala moć sindikata, „dramatično počele da rastu društvene nejednakosti“.

– Sindikat služi da drži raspodelu kako tako pod kontrolom. Kažu da je za zadnje tri decenije svet postao tri puta bogatiji a da nejednakosti nisu pale već rasle, i da se pozicija srednjih slojeva nije popravila – kazao je Stojiljković. On je predložio da se proizvede platforma u formatu novog društvenog ugovora, kako to čini Međunarodna konfederacija sindikata (MKSS), i da oko te platforme „treba okupiti sve što je pametno i što se bavi najvažnijim temama, od klime, preko ekologije i ekonomije znanja“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko rekao je da pripada maloj grupi ekonomista koji konzistentno ukazuju da je nejednakost u Srbiji veoma visoka i da su njeni uzroci višestruki.

– Jedan od glavnih uzroka potiče na tržištu rada. U zemljama u kojima postoji visoka zaposlenost i gde su poslovi relativno ujednačeni nejednakost je po pravilu umerena ili niska što zavisi od naplate poreza i socijalnih davanja. Kod nas taj sistem nije napravljen tako da bitno smanjuje nejednakost – ukazao je Arandarenko. Naveo je da stopa nejednakosti u Srbiji merena džini koeficijentom iznosi oko 36 dok je u zemljama koje isto toliko uzimaju i raspodeljuju, na primer Slovenija i Slovačka, taj džini koeficijent za 10-ak poena manji. Dodao je da generalno od 2,8 miliona zaposlenih oko 1,5 miliona, pretežno u javnom sektoru, ima sigurne poslove a ostali loše.

Samostalni ekonomski konsultant iz Londona Nebojša kazao je da ne zna koliko je domaćoj javnosti poznato ono što ekonomisti znaju – da je Srbija po realnom bruto društvenom proizvodu na nivou iz 1990. godine.

– I to 1990. godini kojoj je prethodilo desetak godina apsolutne stagnacije, što praktično znači da je Srbija danas na nivou iz 1980. godine.

Katić je naveo da u blokiranju razvoja veliki udeo imaju ekonomska politike i teorija.

– Živimo sa mitovima koje ekonomska nauka neprekidno kreira i promoviše, a oni su takvi da zapravo blokiraju dinamičan razvoj. Srbija se od 2001. do danas razvijala po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,4 posto. Kada to uporedite sa Istočnom Evropom ustanovite da su tu negde i oni. Jedan od velikih mitova je tzv. Baltički model, odnosno navodni fenomenalni uspeh baltičkih država. To je mit, odnosno laž koju statistika negira. Jer, naše stope rasta od 2001. do danas su na nivou onoga što je imao Baltik – ukazao je Katić.

On se protivi i mitu da „jedino što država treba da radi je da ne radi ništa, odnosno da se ne meša“, jer empirija govori potpuno suprotno.

– Svi koji su od sebe nešto uspešno napravili uradili uradili su to kroz ultraaktivnu razvojnu politiku u čijem centru je bila efikasna država. Pravi uspesi, tzv. ekonomski tigrovi su u Jugoistočnoj Aziji gde se, bez ikakve dileme, radi o intervencionističkim modelima – objasnio je Katić dodajući da su i posleratni evropski modeli takođe bazirani na intervencionističkoj državi.

Povod Socijalnog foruma održanog u petak bila je analiza „Sindikati i društvene promene“ koju je objavila Fondacija Ebert u saradnji sa Ujedinjenim granskim sindikatima Nezavisnost na čijem sajtu je objavljen širi izveštaj sa tog skupa.

Izvor: Nezavisnost

___________________________________________________________________