Krizni štab krio broj zaraženih i testiranih tokom jula

Podaci do kojih je došao nedeljnik NIN pokazuju da je samo tokom jula na koronavirus u Srbiji testirano barem sto hiljada ljudi manje nego što je objavljeno, a zaraženo je bilo bar 6,5 hiljada više.

Izvor: NIN

NIN je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio dopis na adrese tri instituta za javno zdravlje (Vojvodina, Niš i Кragujevac) i 13 zavoda za javno zdravlje (Beograd, Šabac, Valjevo, Ćuprija, Užice, Čačak, Novi Pazar, Кruševac, Požarevac, Zaječar, Pirot, Leskovac, Vranje) koji zajedno pokrivaju sve okruge u Srbiji, sa zahtevom da nam daju broj obolelih, umrlih i PCR testiranih za period od početka epidemije do 17. avgusta i posebno za mesec jul u kom su uočene najveće nepravilnosti.

Imajući u vidu da je samo nekoliko sati nakon što je informacija tražena, kompletan odgovor sa svim podacima stigao iz Zavoda za javno zdravlje Valjeva, Leskovca i Šapca, postalo je jasno da baza podataka i te kako postoji, i da je dovoljno nekoliko klikova na računaru i dobra volja onih koji imaju podatke da bi se do njih i došlo, piše NIN.

Nažalost, ta dobra volja nije postojala kada su u pitanju instituti za javno zdravlje u Vojvodini i Nišu, kao ni zavodi u Ćupriji, Novom Pazaru, Zaječaru i Pirotu, dok je Zavod za javno zdravlje Vranje dostavio nepotpune podatke, navodi ovaj nedeljnik. Međutim, čak i na osnovu tako krnjih podataka jasno je da je i broj zaraženih i broj umrlih daleko veći od objavljenog, dok je broj PCR testiranih drastično manji od onog koji je uz fanfare obelodanjivan na svakoj konferenciji za medije Кriznog štaba i u skoro svakom nastupu predsednika, piše NIN.

Na osnovu podataka do kojih je došao NIN, samo tokom jula je testirano barem sto hiljada ljudi manje nego što je objavljeno, i više stotina hiljada od početka epidemije. Кonkretno, u julu je zvanično testirano 267.774, a sabirajući broj testova dostavljenih od instituta i zavoda za javno zdravlje došli smo do broja od testiranih 70.321 osobe. U tu cifru nisu ubrojani testovi koji su rađeni u okruzima iz kojih nam nisu dostavili podatke, ali je malo verovatno da bi šest od 19 okruga nadoknadilo toliku razliku. Posebno imajući u vidu da je Beograd, u kom se najviše testira, dostavio podatke po kojima je oko 35.000 ljudi testirano u julu i malo više od 100.000 od početka epidemije.

Batut je objavio da je tokom jula u Srbiji ukupno zaraženo 10.988 osoba, a NIN je samo na osnovu nepotpunih informacija došao do brojke od 13.720, što znači da su, ako je verovati direktorki Batuta, čak 2.732 pacijenta čekala duže od mesec dana na rezultate, pa su sa tako “zakasnelima” upali u statistiku dostavljenu NIN-u.

Neće biti, imajući u vidu da Institut za javno zdravlje Vojvodine nije krio podatke do 20. jula (nakon toga su nas samo nekoliko puta obavestili o broju aktivnih slučajeva), iz kojih se vidi da je u tih 20 dana registrovano 2.600 obolelih, sa kojima se broj “skrivenih pozitivnih” penje do preko 5.000 samo u toku jednog meseca. Ako tome dodamo i Niš uz pretpostavku da se i tamo neko razbolevao (njihov Institut je uvek bio dosledan – nikad nije davao podatke) i Raški okrug, koji je doživeo veću humanitarnu katastrofu od one u Bergamu, ali je zvanično prijavljeno da je samo 600 obolelo u julu, onda nam postaje jasno da bi broj obolelih mogao da bude duplo veći od objavljenog.

Ranije je BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19.otkrio da je u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od koronavirusa umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.