Demokratija u Srbiji na dnu: Kosovo na 64. mestu, mi na 139.

Srbija je, u analizi V-Dem Instituta pri Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj, svrstana u zemlje koje su u zadnjih deset godina najviše autokratizirale i kao izborna autokratija nalazi se na 139. mestu, od 179 zemalja. Za političkog analitičara Bobana Stojanovića to je potpuno očekivano, a situacija iz godine u godinu je sve gora.

Prvi put nakon 2001. godine autokratije su u većini, navodi se u analizi V-Dem Instituta, a među deset zemalja koje su se poslednjih deset godina autokratizovale, pored Srbije su još i Mađarska, Turska, Poljska, Brazil, Indija, Mali, Tajland, Nikaragva i Zambija.

Kako se ističe, autokratske vlade prvo su ograničile slobode medija i civilnog društva. Nakon što su stekli dovoljnu kontrolu nad medijima i civilnim društvom, usudili su se narušavati kvalitet izbora.

“Iako je cenzura dugogodišnji problem u Srbiji, i ostali pokazatelji koji se tiču medija, civilnog društva i građanskih sloboda pogoršali su se pre nego što je narušen i izborni integritet i kada je ova nacija ponovo 2015. godine skliznula u autoritarnost”, navodi se u analizi.

Što se tiče zemalja Zapadnog Balkana koje su svrstane u grupu “izbornih demokratija”, one su, prema ovoj analizi, još uvijek daleko od liberalnih demokratija.

Od zemalja Zapadnog Balkana, najbolje rangirana je Slovenija na 34. mestu, svrstana u kategoriju izborne demokratije. Takođe, i istoj kategoriji su i Hrvatska na 55, Kosovo na 64, Severna Makedonija na 71. i Bosna i Hercegovina na 81.

Od zemalja izborne autokratije na listi se nalaze Albanija na 87. mestu i Crna Gora na 99.

Izveštaj V-Dem Instituta Pri Univerzitetu u Geteborgu za političkog analitičara Bobana Stojanovića je još jedan u nizu onih koji govore da je Srbija odavno prestala da bude i ta “nekakva minimalna demokratija”.

“Nakon Fridom hausa i još nekih međunarodnih izveštaja za mene je potpuno očekivano da nas svrstavaju u izborne autokratije. Fridom haus to naziva hibridnom državom, u teoriji je to jedna vrsta takozvanog takmičarskog autokratizma”, kaže Stojanović za Nova.rs.

Smatra da je to potpuno očekivano i da je već negde od 2014. krenulo pogoršavanje situicije u Srbiji, a nakon 2017., 2018, posebno 2019. i sada 2020. sa ovim izborima niko od teoretičara demokratije, ali i od instituta koji mere i prate stanje demokratije u zemljama nema nikakvu dilemu da Srbija nije ni ta minimalna demokratija, već da je je taj jedan tip hibridnog režima.

“Mi sad samo dobijamo potvrde onoga što smo manje, više u Srbiji znali prethodnih pet godina i ono što je možda najgore, to je da je situacija iz godine u godinu sve gora. Mi praktično padamo”, istakao je on, dodajući da smo i u prošlogodiđnjem izveštaju V-Dem Institua isto bili izborna autokratija, ali da smo sada pali za veliki broj mesta.

Komentarišući sutuaciju u regionu, Stojanović ukazuje da je Makedonija pre tri, četiri godine uspela da se vrati u neke demokratske okvire, da će Crna Gora, gde se prvi put desila promena vlasti, sigurno napredovati, a da sa Hrvatskom i Slovenijom je iluzorno da se poredimo.

U izveštaju V-Dem Instituta se navodi da je Srbija 2009. godine s Mađarskom i Poljskom bila zemlja liberalne demokratije, a prema mišljenju Stojanovića, Srbija je te 2009. bila “nekakva polukonsolidovana izborna demokratija, ali svakako demokratija”.

“Sada će dvadesetogodišnjica 5. oktobra i mi imamo situaciju da smo se u stvari vratili na tip režima kakav smo imali za vreme Slobodana Miloševića, a to je upravo taj takmičarski autoritarizam gde vi imate izbore, nije zabranjeno opoziciji da postoji, međutim uslovi u kojima se politički akteri takmiče su potpuno neravnopravni i daju izuzetnu prednost onome ko je na vlasti”, ukazao je Stojanović.

Smatra da smo mi “daleko od demokratije”, ali izražava nadu da ovaj trend neće još dugo trajati, jer će onda “biti sve teže i teže vratiti se u nekakvu minimalnu demokratiju, a tek će biti teže izgraditi neku konsloidovanu ili liberalnu demokratiju”.

Inače, ovaj švedski institut navodi kako gotovo 35 posto svetske populacije ili oko 2,6 milijardi ljudi živi u državama koje se autokratizuju. U svetu je trenutno 87 izbornih i liberalnih demokratija, u kojima živi 46 posto svetskog stanovništva.

Zemlje su klasifikovane kao demokratske ako ne samo održavaju slobodne i poštene višestranačke izbore, već i garantuju slobodu govora i izražavanja. Izborne autokratije ne ispunjavaju takve standarde, dok zatvorene autokratije čak ni ne održavaju višestranačke izbore.

Liberalne demokratije podržavaju vladavinu zakona i imaju ograničenja na izvršnu vlast, dok izborne demokratije to nemaju.