Nauka i virus korona: Istraživanja naučnice iz Bosne koja bi mogla da nam spasu srca

Za Dunju Aksentijević, predavačicu i istraživačicu Univerziteta Kvin Meri u Londonu, nauka je, kaže, svetao primer čovečanstva nasuprot destrukciji u kojoj je odrastala.

Kada je iz gimnazije u Tuzli, u Bosni i Hercegovini, kao stipendistkinja, krenula u Veliku Britaniju da završi treći razred gimnazije, želela je da nađe put koji bi je odveo nauci.

„Verovatno zbog dešavanja kroz koja sam odrasla devedesetih u Bosni, ja sam bežala od svega što ima veze sa politikom i nauka mi je bila ideja vodilja“, kaže Aksentijević.

• Ko je Sara Gilbert, naučnica koja predvodi oksfordski tim za vakcinu
• Ruska vakcina: Od Putinove ćerke do nepoverenja u efikasnost prve vakcine protiv virusa korona
• Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi“

Nakon studija medicine i doktorskih studija na Univerzitetu Hal u Velikoj Britaniji, počela je sa istraživanjima kardiovaskularnog sistema na Univerzitetu Oksford.

Dvadeset godina kasnije, u jeku pandemije virusa korona, rezultati njenih istraživanja donose nova znanja koja mogu da pomognu u lečenju dijabetesa i kardiovaskularnog sistema.

Šest meseci nakon početka pandemije, istraživanja pokazuju da su ljudi narušenog zdravlja, sa hroničnim bolestima poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, podložniji posledicama virusa korona.

Ko je Dunja Aksentijević

Bavi se naučnim istraživanjima u oblasti kardiovaskularne fiziologije i metabolizma – istraživačica je Instituta Vilijam Harvi i članica britanske Fondacije za istraživanje srca u oblasti inflamacije.

Vanredna je profesorka kardiovaskularne fizilogoje i metabolizma na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu.

Doktorske studije medicine na polju kardiovaskularnog metabolizma završila na Univerzitetu Hal u Velikoj Britaniji.

Doktorska istraživanja završila na Univerzitetu Oksford.

Predavala biohemiju i fiziologiju na Univerzitetu Oksford i na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Nova saznanja o srcu koja mogu pomoći u lečenju

„Godinama sam radila na Univerzitetu Oksford na modelima srčane insuficijencije i prestanka rada srca“, kaže Aksentijević.

Na različite načine je, u saradnji sa kolegama, pokušavala da razume šta je to što vodi ka narušavanju balansa energije u srcu, na koji način se rano može dijagnostikivati i kako se može lečiti.

„Srce kao pumpa mora imati napon da bi funkcionisalo – taj napon se razvija koncentracijom natrijum, kalcijum, kalijum“, objašnjava.

Istraživanje o kardiovaskularnom metabolizmu koje je objavila krajem avgusta 2020, napravilo je korak napred ka razumevanju bolesti srca.

„Pokazali smo da promena u koncentraciji natrijuma akutno i hronično menja kardiometablizam“, kaže Aksentijević.

Od 1930. godine je naučnicima jasno da bolesno srce predstavlja „motor koji je ostao bez goriva“.

• Korona virus: Saveti za ljude sa narušenim zdravljem
• Da li srce zaista može da se slomi
• U Srbiji više od 50.000 ljudi godišnje izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima

„Mi smo znali da je kod srčane insuficijencije metabolizam promenjen, ali nikada pre nismo pokazali da su promene u koncentraciji natrijuma te koje mogu u negativnom smislu da menjaju srčani metabolizam“, objašnjava.

Nada se da će mehanizam koji je otkrila biti iskorišćen u terapeutske svrhe.

„Možemo ge terapeutski iskoristi tako što možemo razvijati lekove koji vrše modifikaciju natrijum pumpe da bismo smanjili natrijum u srčanim ćelijama“, nada se Aksentijević.

Istraživanje je objavila u saradnji sa kolegama sa britanskih i američkih univerziteta.

„Bez međunarodne saradnje, retko kada naučnik u jednoj grupi nađe svu kompetentnost koja je potrebna da bi istraživanje imalo značaj za čovečanstvo“, kaže.

Sa pandemijom virusa korona, saradnja nije prestala, samo se promenila, dodaje.

Šta možemo sami da uradimo da bismo sačuvali svoje srce?

Dunja Aksentijević, istraživačica i predavačica Univerziteta Kvin Meri u Londonu

Nažalost, magičnog leka još nema – razlog tome je to što uzroci koji vode srčanoj insuficijenciji nisu uniformisani.

Genetiku ne možemo da zaobiđemo, ali paziti na srce, znači paziti na to kako živimo.

Recept je jasan i već poznat:

• Što više kretanja – na Zapadu se kaže da je sedenje novo pušenje, utiče pogubno na kardiovaskularni sistem

• Ishrana bazirana na što manje soli i masti

Naučna istraživanja u vreme virusa korona – svetski stručnjaci u dnevnoj sobi

Kada je 17. marta 2020. završila eksperiment u laboratoriji na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu, Aksentijević nije znala da će to biti poslednja poseta laboratoriji pre početka karantina zbog pandemije virusa korona.

„Nauka se nastavila u institutima, ali bila je svedena samo na neophodne stvari i istraživanja koja se bave virusom korona“, kaže.

Na Univerzitetu Kvin Meri na kome radi, trenutno se odvijaju klinička ispitivanja vakcine protiv virusa korona.

„Impresivno je kako se naučna zajednica za vrlo kratko vreme aktivirala da iskoristi znanja iz svih mogućih oblasti da bi se saznalo više o virusu i mogućim terapijama“, smatra Aksentijević.

Pandemija je uticala na nauku, dodaje, i zbog toga što su sada sve oči uprte u razvoj vakcine.

„Razvoj vakcine je pod ogromnom medijskom lupom, što se inače ne dešava“, kaže.

Zato je, dodaje, pandemija imala i „zastrašujući uticaj“ na nauku.

„Mnoge vakcine se trenutno razvijaju, ali mislim da je zastrašujuće i poražavajuće za nauku i naučnike svrstavanje po nacionalnim torovima u vezi sa tim koja je vakcina prava“, kaže Aksentijević.

• Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
• Ruski hakerski napad na razvoj vakcine protiv korona virusa
• Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar

Međutim, ističe da nije sav napor nauke koncentrisan samo na pronalaženje vakcine.

„Za vreme karantina, naučnici imaju više vremena nego inače za onlajn susreta sa kolegama širom sveta – uz pomoć interneta, ugostila sam neke od najvećih stručnjaka baš u svojoj dnevnoj sobi“, kaže Aksentijević.

Kao što nije zaustavila susrete i saradnju naučnika, epidemija širom sveta nije zaustavila ni ostala istraživanja koje su pre pojave virusa korona bila u poodmakloj fazi.

Jedno od njih je i ispitivanje leka na kome Aksentijević radi, a koji bi mogao da pomogne obolelima od virusa korona.

Moć T-ćelija – nada za lečenje obolelih od dijabetesa i virusa korona

Ovako je izgledao rad u laboratoriji na Univerzitetu Kvin Meri pre početka epidemija virusa korona

„Lek za dijabetičnu kardiomiopatiju na kome radim, sada se testir na kovid pancijentima“, priča Aksentijević.

Lek koji bi mogao da se koristi za lečenje ljudi obolelih od dijabetesa proučava zajedno sa kolegama koristi T-ćelija – cilj im je da modifikuje stepen hronične upale organizma.

T-ćelije postale su poznate sa pandemijom virusa korona – naučnici veruju da mogu pomoći u izlečenju.

One su vrsta odbrambenih ćelija čiji je osnovni zadatak da pronađu i ubiju invazivne patogene ili inficirane ćelije – to čine služeći se proteinima na svojoj površini, koji su u stanju da se povežu sa proteinima na površini uljeza.

„Mi pokušavamo da otkrijemo da li lek koji leči inflamaciju T-ćelijama kod pacijenata koji imaju dijabetes, pomaže kod oporavka od virusu korona“, objašnjava Aksentijević.

Nauka i Bregzit

Velika Britanija je 31. januara 2020. godine u ponoć zvanično napustila Evropsku uniju i započela godinu dana dug tranzicioni period, u toku kojeg će dogovoriti novu vrstu saradnje sa zemljama članicama.

Odluku o napuštanju Britanci su doneli 2016. godine, kada je na referendumu za izlazak iz Evropske unije glasalo 51, 9 odsto građana.

Šta Bregzit menja u nauci?

„Minimalno sam pratila Bregzit debatu, jer se trudim da politiku zaobiđem u širokom luku“, kaže Aksentijević.

Ipak, ne krije da nije pristalica izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

„U današnje vreme, nikakvo razdruživale i raspadanje nije dobro“, kaže.

Ono šta će Bregzit sigurno promeniti, kaže, jeste finansiranje naučnih projekata.

„Postoji bojazan u vezi sa Evropskim fondovima, procene su da oko 800 miliona evra godišnje se slije iz Evropske unije u Britaniju, što je važan pokretač“, kaže Aksentijević.

Ipak, veruje da će nauka naći novi način funkcionisanja.

„Ja verujem da će Velika Britanija i Evropska unija naći kompromis i da će se nauka u to uklopiti“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk