Korona virus, rad od kuće, i špijuniranje zaposlenih: „Nadzirem ih programom koji snima šta rade na računarima“

Firma Šibua Filipsa koristi softver „Habstaf“ poslednjih godinu i po dana

Šibu Filips priznaje da zna kako je to kad „možda malko gubite vreme na poslu“.

Šibu je osnivač „Transenda“ – male londonske firme koja na veliko kupuje proizvode za negu lepote i preprodaje ih onlajn.

Poslednjih godinu i po koristio je softver „Habstaf“ da prati radne sate svojih zaposlenih, njihovo tipkanje, pokrete mišom i posećene sajtove.

Sa sedam zaposlenih koji rade iz Indije, on kaže da softver osigurava da „postoji neki nivo odgovornosti“ i pomaže da se premosti vremenska razlika.

„Znam sebe. Možete da uzmete desetominutnu pauzu tu i tamo. Dobro je imati automatski način nadgledanja šta rade moji zaposleni“, kaže Šibu.

• „Klizno“ radno vreme: Korist za zaposlene ili propaganda
• Rad nedeljom: Zabranjen širom Evrope, a da li će biti i u Srbiji
• Problemi sa ličnim podacima na Balkanu

„Gledajući skrinšotove i koliko vremena svako provodi na određenim zadacima, znam da li slede proceduru.“

„I ako rade bolje nego što sam očekivao, proučim fotografije i zamolim ih da podele svoje znanje s ostatkom tima kako bismo svi mogli nešto da naučimo“, kaže on.

Zaposleni su savršeno svesni da je softver aktiviran i mogu da obrišu vreme provedeno u posećivanju sajtova na koje su mogli da se uloguju greškom tokom pauze, na primer, dodaje Šibu.

Kućni „zabušanti“?

Sa više nas koji rade od kuće nego ikad tokom pandemije korona virusa, došlo je do skoka u potražnji za softverom za nadzor među poslodavcima.

Američka kompanija „Habstaf“ kaže da je njen broj britanskih mušterija skočio četiri puta od februara.

Jedna druga kompanija – Snik – nudi tehnologiju koja slika zaposlene preko njihovog laptopa i podiže fotografije da ih vide sve kolege.

Fotografije mogu da se prave čak svakog minuta, mada firma opisuje sebe kao komunikacionu platformu i kaže da „svako na aplikaciji ima isti tretman, bilo da je zaposleni ili poslodavac.“

• Kako izgleda rad od kuće kad su tu deca
• Korona virus i posao: Kako se sve Kovid-19 širi po kancelarijama
• Kako izolacija zbog korona virusa menja naše životne navike

Njen suosnivač Del Kari kaže za BBC da je doživeo petostruko povećanje broja korisnika tokom izolacije, dovevši firmu do ukupno skoro 20.000 njih.

Nedavna studija akademika na Univerzitetu u Kardifu i Univerzitetu u Sautemptonu pokazala je da je čest strah među šefovima da će radnici koji su van vidokruga „zabušavati“, iako se čini da izolacija zapravo nije imala mnogo efekta na učinak ni u jednom pravcu.

Anketa je sugerisala i da trećina radnika od kuće smatra da im je opala produktivnost.

Ali da li je tehnologija odgovor za hvatanje na delu onih koji vrdaju ili pomaganje onima koji se muče da se prilagode na puno radno vreme za kuhinjskim stolom?

„Loše bih se osećao da znam da me neko nadzire“

Džoš, 26-godišnji fotograf koji živi u Londonu, priznaje da je ono što mu je najteže palo kod rada od kuće bio pad njegove produktivnosti.

Organizovanje priručnog studija u kuhinji njegovog dvosobnog stana koji deli bilo je logistički zahtevno, ali je imao problema i sa motivacijom.

„Nekih dana bih uspeo sve da završim, ali nekih bih samo neko vreme sedeo i zurio u par sandala i mislio: ‘Ne mogu ja ovo.’ Suviše je lako samo otići i staviti veš da se pere ili skuvati čaj – prilično lako nalazite načine da odvratite sebi pažnju.“

On je zahvalan što njegov šef ne koristi nikakav softver za kontrolu na njemu. „Tih dana kada je bilo malo teže motivisati se, osećao bih se loše da sam znao da neko prati moju produktivnost“, kaže on.

Džoš odavno podozreva da pati od hiperaktivnog poremećaja nedostatka pažnje (ADHD), što može da mu oteža da se koncentriše ili da organizuje svoje vreme. Njegov lekar se slaže s tim, iako je on još uvek na listi čekanja za testiranje.

• Da li ste „sagoreli“ na poslu
• Kako će se lični kontakt promeniti kada jednom Kovid-19 nestane

Nakon što se nedavno vratio u kancelariju, sad ume da ceni to što više vremena provodi sa drugima licem u lice. „Vidim da mi rutina i struktura služe kao sidro, a to mi pomaže da se izborim sa svim tim.“

Nadziranje mora biti „proporcionalno“

I dok neki šefovi koji koriste ovaj tip softvera mogu da tvrde da je on dobar za održavanje produktivnosti, istraživanje koje je sproveo Ovlašćeni institut za personal i razvoj (CIPD ) pokazuje da nadzor na radnom mestu može da naruši poverenje.

„Nadgledanje ponašanja zaposlenih može da bude opravdan način da se smanji rizik od lošeg postupanja i potencijalno pomogne u upravljanju učinkom“, kaže Džoni Giford, viši savetnik za istraživanje organizacionog ponašanja pri CIPD-u.

„Međutim, poslodavci treba da imaju uvedenu jasnu politiku kako bi radnici znali da su nadgledani i, ključno, nadzor mora biti proporcionalan.“

Poslodavci će dobijati „mnogo bolje rezultate“ ako podrže zaposlene, dodaje on, „umesto da se usredsrede na potencijalno irelevantne mere učinka, kao što su brojevi udarenih tipki.“

Džonatan Reni, partner u britanskoj advokatskoj kancelariji „TKT“, takođe poziva na oprez firme koje razmišljaju o uvođenju takvog softvera.

„Poslodavci imaju podrazumevanu zakonsku obavezu da sačuvaju poverenje i samopouzdanje svojih zaposlenih i moraju da vode računa o tome kako bi zaposleni mogli da reaguju na masovno uvođenje sistema nadzora“, kaže on.

On dodaje da bi svaka firma koja koristi softver za nadzor morala da ima napismeno politiku koja objašnjava kako i zašto se on koristi.

„Trebalo bi da postoje jasne smernice za menadžere, kao i zaštita koja bi sprečila zloupotrebu ili preterani nadzor“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk