Korona virus, zdravlje, mentalno zdravlje : Zdravstveni stručnjaci podeljeni – povratak normalnom životu ili stroge mere karantina

Hiljade naučnika i zdravstvenih stručnjaka pridružili su se globalnom pokretu protiv mera karantima, ističući „veliku zabrinutost“ zbog dejstvujućih mera.

Oko 6.000 eksperata, uključujući i brojne naučnike iz Velike Britanije, kažu da su uvedene mere štetne po fizičko i mentalno zdravlje.

Oni apeluju da merama budu obuhvaćene ranjive grupe, dok bi se zdravim ljudima omogućilo da normalno nastave sa svojim životom.

• Korona virus se širi među Trampovim saradnicima, Bajden o odlaganju TV debate
• Korona virus: U Srbiji preminula još jedna osoba, rekordan broj novozaraženih u više evropskih zemalja
• Zašto se Putin tokom epidemije korona virusa viđa samo sa preplanulim ljudima

Ovaj apel naišao je na negativne reakcije i poruke upozorenja jednog dela naučne zajednice.

Kritičari ističu:

• selektivan pristup može negativno da utiče na zaštitu najranjivijih;
• rizik od dugoročnih komplikacija zbog korona virusa stavlja u rizik i one koji ne spadaju u ranjive grupe.

Ipak, pokret Velika beringtonska deklaracija, odražava i neka od ovih upozorenja u pismu koje je potpisala grupa britanskih lekara opšte prakse.

Pismo je potpisalo 66 lekara, uključujući i poznate britanske lekare dr Fila Hamonda i dr Rozmari Lenard, kao i brojne članove Britanske medicinske asocijacije, koji ističu da se „ne poklanja dovoljno pažnje šteti koju izaziva Kovid-19″ tokom donošenja odluka.

Šta je Velika berintonska deklaracija?

Pokret je osnovan u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Do sada ju je potpisalo oko 6.000 naučnika i zdravstvenih eksperata širom sveta i oko 50.000 građana.

Oni ističu da primena mera karantina do pronalaska vakcine može da izazove „nepopravljivu štetu, kojom bi naročito bile pogođene marginalizovane grupe“.

Predviđena šteta po zdravlje definisana je ovako:

• manje stope vakcinacije u detinjstvu;
• lošija zdravstvena nega kardiovaskularnih i kancer pacijenata.

Oni takođe ističu da je rizik od Kovida-19 oko 1.000 puta veći za staru i fizički ili mentalno ranjivu populaciju, dok za decu veći rizik predstavlja grip nego Kovid-19.

Tramp o Kovidu-19: Kako Kovid-19 utiče na telo

Ako se izgradi imunitet krda, rizik zaraze opada za sve, uključujući i najranjivije, podvlače potpisnici.

Izostavljanje zdrave populacije od mera predstavljalo bi „saosećajniji pristup“, ocenjuju.

Deklaracija predlaže niz mera za zaštitu ranjivih, u koje spadaju i redovno testiranje kućnih negovatelja, kao i upošljavanje zdravstvenih radnika koji su već preležali Kovid-19 na ove pozicije.

Penzioneri bi trebalo da imaju obezbeđenu dostavu namirnica i drugih potrepština, ističu potpisnici.

U slučajevima kada je to moguće, stariji treba da se viđaju sa porodicom i prijateljima na otvorenom.

Jednostavne mere higijene, kao što je pranje ruku i kućna izolacija u slučaju bolesti, treba da praktikuju svi.

Međutim, dodaju oni:

• mladima koji ne spadaju u najrizične grupe treba omogućiti da normalno rade;
• škole i univerziteti treba da se ponovo otvore za nastavu;
• sportske i kulturne aktivnosti treba da se nastave, a restorani ponovo otvore.

Šta kažu eksperti?

Iako očigledno „dobronamerna“, deklaracija ima duboke etičke, logističke i naučne nedostatke, smatra vanredni profesor medicine Univerziteta u Lidsu dr Stiven Grifin.

Ranjivi dolaze iz svih društvenih slojeva i zaslužuju „ravnopravan tretman“.

• Lanu del Rej kritikuju zbog mrežaste maske
• Izolacija izolovanih: Kako u zabačenim selima Srbije izgleda učenje na daljinu

Pored toga „dugotrajna bolest od Kovida-19″ je onima koji su je preležali ostavljala posledice poput blagih infekcija praćenih problemima poput umora i bolova u zglobovima.

Stručnjak za molekularnu biologiju Univerziteta u Redingu, dr Sajmon Klark, dodaje da za sada i dalje nije jasno da li je imunitet krda uopšte moguć.

„To bi značilo prirodni i trajni imunitet na bolest“, kaže on.

„A mi i dalje ne znamo koliko je efikasan ili dugotrajan imunitet kod onih koji su preležali zarazu.“

Neki kažu da imunitet nije dugoročan, ali je primećeno da u slučaju ponovne infekcije simptomi bivaju blaži.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk