Za pitku rakiju potrebni dobra šljiva, kazan i burad

 Statistika pokazuje da se u Srbiji godišnje proizvede oko 50.000.000 litara rakije i to najviše od šljive.

Iskusni proizvođači kažu da je potrebno uraditi mnogo toga kako bi se dobio kvalitetan proizvod, koji će skliznuti niz grlo, zagrejati stomak, a u ustima ostavi ukus voća.

Dragan Urošević iz Donje Trepče izjavio je da je najvažnije da šljiva bude kvalitetna, a pre svega zrela.

“Važno je da budu i čisti sudovi gde se stavlja šljiva, a bitan je i dobar kazan za pečenje. Šljiva treba da bude što zrelija, da se potkuplja, a ne da se mlati. Bolje što više puta potkupiti, nego u burad ubacivati zelene”, rekao je Urošević.

On je istakao da je rakija najbolja od starih sorti šljiva, šumadinke, drenovke, ali njih danas gotovo da nema.

“Moje mišljenje je da je od novih sorti dobra čačanska rodna, ali ipak je najbolja stenlejka”, naveo je Urošević u izjavi agenciji MNA.

Prema njegovim rečima, iz kazana zapremine 100 kilograma može se dobiti od 20 do 23 litara šljivovice.

“Kada se radi prepek dobija se polovina. Primera radi, od 100 litara blage rakije od 10 gradi, može se dobiti 50 litara ljute od 20 gradi”, naveo je on.

Urošević kaže da prilikom pečenja rakije važnu ulogu imaju i drva sa kojima se loži kazan.

“Ako su drva suva i kvalitetna, jedan kazan može da izađe za sat i 15 minuta, a ako su loša onda prođu i dva sata”, rekao je Urošević.

Kvalitet, ali i tamno žuta boja se postiže tako što se rakija ostavi da odleži u drvenom buretu.

Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, Milan Lukić, kaže da je ove godine zabeležen dobar rod svih šljiva, počev od čačanske rane, lepotice, rodne do ostalih sorti.

“Značajne količine, kao sveži plodovi, ove godine su otišle u izvoz, međutim tradicionalno najveća količina šljive završi u rakiji. Poslednjih godina je sve veći broj proizvođača koji zahtevaju namensku proizvodnju i zasnivanje zasada onim sortama koje su itekako pogodne za proizvodnju. Tu je sve veći broj i proizvođača koji zahtevaju autohtone sorte, poput crvene ranke, dragačevke”, izjavio je Lukić.

Potencijal Srbije kada je u pitanju proizvodnja rakije je veliki, naglasio je on, dodajući da dobre rakije nema bez dobrog kvaliteta ploda.

“Naši agro ekološki uslovi, klimatski i zemljišni, pogoduju proizvodnji visokokvalitetne šljive pogodne, prvenstveno za svežu upotrebu, za različite vidove prerade, ali i za proizvodnju rakije koja svakako treba da bude jedan svojevrstan srpski brend”, naveo je Lukić.

Prema njegovim rečima, poslednjih godina se javlja sve veći broj ozbiljnijih proizvođača rakije, koji imaju svoj prepoznatljiv brend ne samo na području naše zemlje, već i šire.

“To je nešto što zaista ohrabruje i mislim da proizvodnja šljive, ali i rakije u narednom periodu ima lepu perspektivu. Proizvodnja viših stepena prerade poput rakija može doneti znatno veći dohodak poljoprivredim proizvođačima”, zaključio je Lukić.