Da li će državna matura zameniti prijemne na fakultetima?

Do državne mature je ostalo manje od dve školske godine, ali se još sa sigurnošću ne zna hoće li maturski ispit, koji će đaci polagati na kraju četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja, zameniti prijemni ispit za upis na visokoškolske ustanove.

Iako Ministarstvo prosvete tvrdi da dileme nema, aktuelni Zakon o visokom obrazovanju to decidno ne predviđa, a upravo na ovaj detalj skreće pažnju stručna javnost.

Nacionalni prosvetni savet se posle sednice na kojoj se, na zahtev Ministarstva razgovaralo o Projektu državne mature, oglasio saopštenjem u kome je istaknuto da su za razmatranje ove teme tražili podatke o projektu, ali ih nisu dobili.

Ukazuju i da je najveću bojazan članova NPS izazvao navod iz dopisa ministra prosvete da su „dogovori i obuke sa visokoškolskim ustanovama u toku“, a da će „odluke o prihvatanju mature ili nekim prelaznim rešenjima doneti sami fakulteti i obavestiti javnost o novim pravilima upisa.“

Iz NPS-a su poručili da se posle svega nameće nekoliko pitanja: kakva je dalja sudbina ovog projekta, ukoliko fakulteti donesu odluku o neprihvatanju državne mature; šta će biti sa učenicima u tom slučaju i na kraju, ali ne i nevažno, ko će snositi odgovornost zbog svega (ne)učinjenog.

Iz NPS su poručili da će „insistirati na jasnim pravilima polaganja državne mature, resursima i logistici, kao i preciznom stavu fakulteta koji treba ovim da zamene svoje prijemne ispite“.

Bojazan Saveta proističe iz činjenice da po ovom pitanju nije zaokružen pravno-normativni okvir, pošto Zakon o visokom obrazovanju predviđa da visokoškolska ustanova upisuje kandidate „uz priznavanje mature“ i „utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije“.

Sagovornici Danasa kažu da to praktično znači da fakulteti imaju pravo da uvaže rezultate mature, što ne isključuje njihovo pravo da predvide i poseban prijemni ispit.

Podsećaju da je u startu dogovor bio da samo specifični fakulteti zadrže prijemni kao uslov za upis studenata, poput akademija umetnosti i fakulteta za sport, a da po sadašnjim propisima fakulteti nisu obavezni da prijemne zamene državnom maturom.

Ako ostane na snazi takvo rešenje, pitanje je čemu će služiti matura, sem što će učenici pored tri teška predmeta na državnoj maturi, morati da polažu i prijemni da bi nastavili studije. To će biti veliko opterećenje za učenike.

Na saopštenje NPS istog dana je reagovalo Ministarstvo prosvete, tvrdnjom da ne postoji dilema da li će visokoškolske ustanove prihvatiti maturu.

„Pošto je reč o projektu velike važnosti za unapređivanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji, fakulteti prihvataju koncept državne mature, s tim što će se svaki fakultet izjasniti koji predmeti na maturi (obavezni i izborni) će biti kvalifikacioni za upis na njihove studijske programe. Pojedini fakulteti će zbog svojih specifičnosti imati ispite koji će proveravati posebne sposobnosti učenika (npr. umetnički fakulteti, fakultet za sport…)“, odgovorilo je Ministarstvo, iz čega je jasno da se još ne zna ko će prihvatiti rezultate mature i u kojoj meri, a ko zameniti prijemni maturskim ispitom.

To teoretski znači da neki fakultet može da boduje uspeh iz srednje škole sa određenim brojem poena, da kandidat deo bodova dobije na osnovu rezultata državne mature, a treći deo da „nosi“ prijemni ispit.

Upućeni pretpostavljaju da će fakulteti kojima fale studenti radije birati maturu kao zamenu za prijemni, a da će visokoškolske ustanove na koje se prijavljuje više kandidata od predviđene upisne kvote sigurno organizovati i poseban prijemni.

Ministarstvo je navelo i da pitanje prihvatanja državne mature kao procesa sertifikacije srednjoškolskog obrazovanja i kvalifikacije učenika na visokoškolske ustanove – ne postoji.

„Opšte je prihvaćen stav i od visokoškolskih ustanova da ove dve funkcije državne mature doprinose kvalitetu obrazovanja na oba obrazovna nivoa“, navode iz Ministarstva.

Ukazuju i da je zajednička sednica sva tri nacionalna saveta (prosvetnog, za stručno i za visoko obrazovanje) zakazana da bi se najavio naredni korak – pilot testiranje pripremljenih zadataka za državnu maturu u 103 srednje škole krajem oktobra.

(Ne)jasna pravila

Kako je ranije saopšteno, prva državna matura za gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole je odložena za jun 2022. godine, a polagaće je đaci koji su trenuto treći razred srednje škole.

Iako deo stručne javnosti ukazuje da bi bilo pošteno da učenici na početku srednjoškolskog školovanja znaju kakva ih pravila čekaju na kraju, nepoznanica je mnogo.

Iz ugla Ministarstva, do prve mature ima „još dve školske godine, što je dovoljno vremena da se javnost upozna sa svim detaljima ovog procesa“.