Korona virus, kafići i restorani: „Ovo je puko preživljavanje“

Iako su epidemiolozi u Srbiji označili kafiće i restorane kao najrizičnija mesta za širenje i prenos korona virusa, protekli vikend u Beogradu i drugim gradovima Srbije nije odavao takvu sliku – u većini je bilo nemoguće naći slobodno mesto.

Možda zato što je u mnogima od njih postavljeno manje stolova, kako se ne bi stvarala gužva i kako bi gosti mogli da drže distancu. Na svakom stolu, uz kartu pića stoji i gel za dezinfekciju ruku.

Maske krase lica konobara, dok ih gosti skidaju čim sednu za sto. Retki su oni koji je prilikom posete toaletu stave na lice.

Krizni štab je doneo odluku da svi objekti, uključujući i one koji imaju bašte, ograniče radno vreme do 23 sata.

• Klabing u Beogradu u doba korone: „Sve je prepušteno savesti vlasnika klubova i gostiju“
• Muzika u Srbiji i korona virus: Umesto da sviraju, rade na građevinama, u kafićima…
• Rođendani, kafići i velika druženja: Kako neki događaj postane „superširilac“ korona virusa

Zvaničnici kažu da su tokom vikenda napisali više od 40 prekršajnih prijava zbog nepoštovanja propisanih mera.

Nije precizirano da li su kazne pisane jer zaposleni nisu nosili maske, zato što je u kafiću bilo više od 30 osoba, ili zato što vrata za goste nisu zatvorili u 23 sata.

Kafić koji „preživljava“ iz inata

Kafanica „Drvo javorovo“ ili samo „Javor“ jedno je od onih mesta kome se vraćate kao da se vraćate svojoj kući.

Ušukan u bašti blizu Svetosavskog hrama, često je utočište mnogima.

Zaposleni imaju dug staž u ovom kafiću, a to bi se isto moglo reći i za one koji sede s druge strane šanka.

Vlasnik „Javora“ Ivan Parmaković dugo je u ugostiteljstvu i kako kaže ne seća se da je bilo ovako teško.

„Ovo je puko preživljavanje“, kaže Parmaković za BBC na srpskom.

Pomoć koju su ugostitelji dobili od države, za koju je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je od „strašne važnosti za ugostitelje, turističke agencije i sve druge“, zaposlenima u ovoj grani privrede nije mnogo olakšala trenutnu situaciju.

„Rentu za lokal i dalje moram da platim na vreme u punom iznosu, kao i naknadu za piće koje poručim“, objašnjava Parmaković.

Stalno menjanje mera, odluka i preporuka teško mu pada, jer sve to, kaže, utiče na posao.

„Taman uspostavimo neki sistem rada, država uvede neke nove promene“, kaže Parmaković.

Iako im je lepo vreme išlo na ruku, manjak broja gostuju se oseća i kafić ne posluje kao ranije.

Smatra da je uzrok tome stav kod gostiju „da izlazak nije ono što je nekad bio“, odnosno strah od virusa i raniji odlazak kući.

„Ovaj period smo preživeli iz inata, jer imamo stalne goste, koji su vezani za mesto i ljude koji tamo rade“, kaže vlasnik kafića Drvo javorovo“.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji u ugostiteljstvu je zaposleno 66.947 ljudi.

Ova privredna grana pretprela je udarac zbog zdravstvenih mera donetih radi sprečavanja širenja korona virusa, pogotovo tokom prvog talasa zaraze proteklog proleća kada su zbog karantina i kafići i restorani bili zatvoreni od 21. marta pa sve do početka maja.

Država je pomogla preduzetnicima i zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima tako što im je u julu i avgustu dala ekonomsku pomoć – odložila je plaćanje poreza i doprinosa za mesec dana i platila 60 odsto minimalca u julu i avgustu.

Nekoliko meseci kasnije oglasili su se ugostitelji iz Udruženja noćnih barova i klubova Beograda, pozivajući kolege da se učlane i omasove njihovu akciju kako bi uspeli da zakažu pregovore sa Vladom Srbije.

Uz produženje radnog vremena u zatvorenom prostoru i baštama, na listi njihovih zahteva je i dobijanje dozvole da više ljudi može da boravi u zatvorenom prostoru, umanjenje troškova komunalnih troškova, zakupa javnih površina, ukidanje kaznene politike, umanjenje PDV-a na hranu i piće.

Tokom izolacije proteklog proleća, kada su i kafići i restorani bili zatvoreni, mnogi su na društvenim mrežama pisali kako im nedostaje upravo kafa ili piće sa prijateljima u nekom od barova.

Drugi su, pak, morali da odlože velika svadbena veselja, krštenja, veridbe na kojima se okupi i po nekoliko stotina ljudi.

Irena Mihajlović ponekad svraća u „Javor“, ali je česta gošća brojnih kafića i barova u Cetinjskoj ulici u Beogradu.

Kaže da je, od kako je počela epidemija, firma u kojoj radi prešla na onlajn režim rada i da zbog toga uglavnom boravi u stanu.

„Prija mi da se izmestim iz svog doma, izlazak mi je potreban mi je i prija mi da odem da se vidim sa prijateljima na kafi“, kaže Mihajlović.

Možda će vas zanimati i kako funkcioniše restoran „Korona„ u Amsterdamu

Situacija je slična i u vršačkim kafićima, po rečima konobarice Anđelija Vuletić koja je zaposlena u „Džezvi“

Ona kaže da su s dolaskom hladnijeg vremena baštu ispred lokala sklonili.

Ne primećuje da se ljudi plaše zaraze korona virusom, jer su kafići u okolini puni, što je, po njenom mišljenju, dokaz da su mnogi željni izlaska.

Kaže da joj je uglavnom zarada ista tokom nedelje, ali se razlika primećuje tokom vikenda, kada „Džezva“ mora da se zatvori u 23 sata.

„Obično ima najviše ljudi od 23 do jedan sat iza ponoći, tada je bakšiš najveći“, kaže Vuletić za BBC na srpskom.

Bez prve smene, ali uz svakodnevnu posetu komunalaca

Uroš Kulić vodi kafe „Kaldrma“ u Skadarliji, omiljenom turističkom odredištu, sada skoro potpuno praznom.

Kaže da je bio primoran da ukine prepodnevnu smenu, jer nije bilo dovoljno posla, a troškovi se nagomilavaju.

„Radnicima uredno dajem ono što dobijem od države“, kaže Kulić za BBC na srpskom.

Uroš kaže da mu dobavljači pića izlaze u susret, tako što sačekaju da prikupi da im plati porudžbinu.

S obzirom da je kafić koji Uroš drži u popularnoj turističkoj zoni, uz goste, redovno ga posećuju i inspektori komunalne policije da provere da li zatvara u 23 sata.

Šta su uradili ugostitelji u Škotskoj?

Zaposleni u barovima i restoranima u Glazgovu u petak uveče bacili su gomile ostataka leda ispred parlamenta Škotske u znak protesta zbog odluke o zatvaranju na 16 dana u sklopu mera za sprečavanje širenja korona virusa.

Oko 3,4 miliona ljudi trenutno je pod najstrožim ograničenjima.

U mnogim evropskim zemljama donete su odluke o ograničavanju rada kafićima i restoranima – u Francuskoj su u šest gradova, među kojima je i Pariz, kafići, bistroi i restorani zatvoreni zbog naglog skoka broja zaraženih.

U Češkoj, koja ima najveći skok novozaraženih u Evropi, na snazi ostaje odluka da kafići i restorani moraju da zatvore vrata za goste do 20 sati.

Planovi za zimu

Kulić iz kafea „Kaldrma“ planira da otvori takozvanu zimsku terasu, kako bi ispunio zahtevane mere zaštite.

Sličan plan ima i Parmaković, u čijoj će bašti kafića od ove zime biti i grejalice.

„Ako nas još jednom zatvore na onoliko vremena i ne budemo dobili pomoć od države, ja ću biti primoran da zatvorim, a deset ljudi će ostati bez posla i primanja“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk