Samo nebo je granica

Piše: Aleksandar Arsenijević

Kada ovaj tekst bude objavljen na portalu Ozon pres, sve dileme i nedoumice oko sastava nove Vlade srbistanske biće razrešene. Srbistanci će moći da odahnu i posvete se redovnim radnim obavezama, pri čemu će njihovo srce i dalje kucati samo za mudrog vođu koji je Srbistan vozdigao do neslućenih visina, pa nas sa zavišću gledaju i oni sa istoka i oni sa zapada.

Pa malo li je?

A kad čovek malo bolje razmisli sasvim je irelevantno, osim za osvedeočene mrzitelje ljubljenog vođe, što se formiranje nove Vlade oteglo kao indijska serija, a još je irelevantnije ko će u raspodeli izbornog plena dobiti koju ministarsku fotelju. Valjda se tokom ova četiri meseca, koliko je proteklo od izbora nebrojeno puta pokazalo da u Srbistanu sve fercera i bez Vlade. Nije li gospodar Vučić, ne jednom, pokazao da je kadar da sve konce čvrsto drži u rukama i uz to da danonoćno bdi nad sudbinom Srbistanaca, a da su ministarstva, ministri i državne institucije tu ne bi li se zadovoljila forma i apetiti parijskih i koalicionih glodara.

Neko neobavešten i zlonameran će se zapitati čemu onda novi izbori za dve godine? Zapitati i ignorisati činjenicu da Srbistanci naprosto uživaju u predizbornoj kampanji koja evo neprekidno traje već osam godina. Uostalom da nije kampanje koja je već startovala kada bi se recimo Čačani mogli nadati novoj bolnici ili fabrici za prečišćavanje otpadnih voda, što im pre nego je vođa i najavio nove izbore obećaše čačkonačelnik MrMi i samozvana ekološka ekspertkinja Mirjana Đoković, koja će ostati upamćena kao neko ko je očistio jezero Međuvršje. A to što u postojećoj bolnici nema dovoljno lekara, što se u čitavim delovima grada fekalna kanalizacija uliva u kišnu, ili što je postojeća mreža takva da se pred kišu miomiriso seća i u ulici gde živi čačkonačelnik, to se njih ne smatra.  Oni su tim za kapitalne mega projekte, gde se vrte milijarde pa na kraju bude i Ćeću i preduzeću. Njih naprosto takve trivijalnosti i prizemne, da nekažem fekalne teme ne dotiču.

Još samo da gospodar srbistanski gvozdenom šakom i maljem smrvi mafiju, onako kao što je smoždio mito, a boga mi i korupciju, ili kao što je poput uragana oduvao virus korona iz Srbistana, pa da Đilasov, Šolakov i ini ološ pukne od muke.

E tada će za gospodara i njegove podanike samo nebo biti granica.

Mada, kada se u vidu ima sve ono što osam godina živimo i preživljavamo, postavlja se pitanje da li je uopšte pametno uništiti taj organizovani kriminal. Da kojim slučajem nisu možda u pravu oni što tvrde da je kriminal u Srbistanu, već duže vreme, jedino što je istinski organizovano?