Korona virus i škole: Učenje na otvorenom kao odgovor na smrtonosnu bolest pre 100 godina

Objavljeno 30/10/2020

Smrtonosna bolest, za koju vakcina još nije izumljena. I problem kako vratiti decu u škole bezbedno da ne bi nazadovala s učenjem.

Zvuči aktuelno? E, pa svet se suočavao sa sličnom dilemom pre sto godina, u vreme kad je glavna smrtonosna bolest bila tuberkuloza.

Na prelasku u 20. vek, tuberkuloza je ubijala svaku sedmu osobu u Evropi i SAD-u, prema podacima američkog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Vakcina će biti napravljena tek 1921. godine, a proći će mnogo vremena pre nego što bude bila dostupna širom sveta.

U ovom kontekstu, škole na otvorenom činile su se kao rešenje koje će deci omogućiti da nastave sa školovanjem.

Prenosive klupe i stolice iznošene su u bašte, gde su nastavnici i đaci učili nauku, geografiju ili slikarstvo posmatrajući prirodu.

Ideja je nastala u Nemačkoj i Belgiji 1904. godine i vrlo je brzo prerasla u pravi pokret. Liga za obrazovanje na otvorenom održala je prvi međunarodni kongres u Parizu 1922. godine.

U Americi, škole na otvorenom krenule su sa radom 1907. godine, pošto su dva lekara u državi Roud Ajlend predložila da se iskoriste prazni gradski prostori za organizovanje rada škola, prema pisanju Njujork tajmsa.

U naredne dve godine, otvoreno je 65 škola, koje su zauzimale prazna predvorja, krovove na visokim zgradama, pa čak i napuštene brodove.

I telo i um

Različita od Kovida-19, tuberkuloza je bolest koja se prenosi vazduhom. Njome mogu da se zaraze pojedinci koji udahnu bakterije zaostale da lebde u vazduhu više sati, prema tvrdnjama CDC-a.

Kovid se prevashodno prenosi preko krupnijih kapljica koje su potekle od zaraženih pacijenata, preko direktnog kontakta ili kontakta sa zaraženom površinom, prema tvrdnjama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Mada je ova organizacija nedavno priznala da je sve više dokaza da bi i korona virus mogao da se prenosi sićušnim česticama koje lebde u vazduhu.

„Uz anemiju i neuhranjenost, tuberkuloza je predstavljala veliki problem među dečjim bolestima“, kaže Andre Dalben, vanredni profesor na Federalnom univerzitetu u Sao Paulu (Unifesp).

„Škole su učile decu iz siromašnih porodica, tako da su imale tu higijensku predstavu prema kojoj su njihova tela doživljavana kao bolesna.“

Izmeštajući decu iz njihovih nezdravih okruženja – kao što su prenaseljena nastambine – i stavljajući ih u dodir s prirodom, škole su sebi zacrtale zadatak ne samo da se bave potrebom dece za učenjem, već i ojačavanjem njihovog imuniteta.

„Novi ideali“

Škole na otvorenom postale su popučarne kako su se pojavljivale nove ideje u obrazovanju

Dijalan Vidal, profesorka Istorije obrazovanja na Univerzitetu u Sao Paulu (USP), ističe da su škole na otvorenom cvetale u periodu između dva svetska rata, kada su se javljale nove ideje o društvu i obrazovanju.

Prosvetni radnici su raskidali sa tradicijom tražeći školske modele koji su „prijemčiviji i promovišu demokratiju“, kako bi stvorili „mirniju generaciju koja je spremnija na saradnju“, kaže ona.

Profesorka Dalben je pronašla spise o nekoliko otvorenih škola u Brazilu od 1916. godine, pa onda tokom 1920-ih i 1930-ih.

Primenjena škola na otvorenom (Escola de Aplicação ao Ar Livre/ EAAL) držala je časove u parku Agua Branka punom zelenila u Sao Paulu od 1939. do 1950. godine, kada je preseljena u obližnju zgradu.

Sve istorijske slike u ovom članku prikazuju obrazovno okruženje EAAL-a i njene časove na otvorenom.

Škola je bila neobična po tome što su đaci poticali iz porodica iz više klase koje su živele u blizini. U nekom trenutku, ona je imala 350 učenika i listu čekanja za prijem.

I iako su je gradski zvaničnici smatrali legitimnim modelom obrazovanja, profesor Dalben kaže da nije sve u vezi sa EAAL-om bilo drugačije u odnosu na tradicionalne škole.

„Razgovarao sam sa bivšim đacima, koji su sada u osamdesetim godinama, i koji su mi pričali o veoma strogim nastavnicima. U praksi se, dakle, možda nije mnogo razlikovala od drugih škola“, kaže on.

On iskustvo škole na otvorenom poredi sa „kometom, u pedagoškom smislu“, privukla je, dakle, mnogo pažnje, ali je izbledela do šezdesetih.

Nakon toga, profesorka Vidal kaže da su škole preuzele fabrički model – sa fiksnim vremenom počinjanja i završavanja časova i primanjem onoliko đaka koliko u istom fizičkom prostoru može da stane kako bi se optimizovali resursi.

Ali pošto studije sada sugerišu da prenošenje Kovida-19 može značajno da se smanji na otvorenom, oba istraživača veruju da bi ideju otvorenih škola vredelo oživeti.

Pogledajte video o učenicima koji su napravili modnu reviju maski

Učenici jednog interneta u Nepalu iskoristili su pauzu u nastavi i napravili maske.

Zagovornici učenja na otvorenom

Škole na otvorenom već su rešenje u Kašmiru pod indijskom upravom, gde deca uče sa snežnim vrhovima Himalaja u pozadini.

Singapur godinama zagovara učenje na otvorenom, kao način da ojača mlađe sugrađane, i fizički i mentalno.

Šumske škole popularne su u Finskoj, gde su šume i priroda centralni deo kulture ove zemlje.

A u Danskoj čak postoji ime za dan škole na otvorenom – udeskole – a mnoge škole i nastavnici redovno ga primenjuju. Ova zemlja poziva na predloge kako tu praksu proširiti usred pandemije Kovida-19.

Profesorka Vidal kaže da učenje ne otvorenom ne samo da dovodi decu u dodir s prirodom, već pospešuje njihovu angažovanost, fizičku aktivnost i emocionalni razvoj.

To takođe nastavnike pretvara u staratelje, umesto u automatske prenosioce sadržaja.

„Priroda ne mora da služi samo za školske izlete. Bićemo primorani da koristimo otvoreni prostor, koji je mnogo bolji od zatvorenog. To je poziv da se razmišlja o prostorima koje imamo na raspolaganju“, kaže ona.

Children in Denmark receive open-air lessons in April 2020 — Mnoge škole u Danskoj imaju časove i na otvorenom

Open air lesson in NYC — Nova normalnost u školama u Njujorku

Profesor Dalben kaže da škole na otvorenom iz prošlosti mogu da posluže kao inspiracija za preispitivanje arhitekture škola danas.

„Kad sam započinjao istraživanje, usredsredio sam se na ekološko obrazovanje dece. Ali sada imamo problem sa pandemijom“, kaže on.

„Mogli bismo iznova da osmislimo urbane škole i kako da povećamo upotrebu parkova i javnih prostora. Nećemo slediti iste smernice kao škole na otvorenom iz prošlosti, ali bismo svakako mogli da ih reinterpretiramo.“