Високо образовање у Чачку је зачето пре шездесет година

Чачак је по питању основног и средњошколског образовања држао корак са српским престоницама (Београдом и Крагујевцем), али када је у питању високошколско – знатно је каснио за њима.[1] Прва установа тога нивоа била је Виша техничка школа, а недуго затим и Виша пољопривредна школа. Касније су свој рад започели Педагошко-технички и Агрономски факултет.

Решење о оснивању Више техничке школе донео је Народни одбор среза Чачак на седницама Среског већа и Већа произвођача, одржаним засебно 27. септембра 1960. године. Поред доношења Решења о оснивању Више техничке школе у Чачку, одлучено jе и да се средства неопходна за рад Школе обезбеђуjу из буџета среза Чачак и доприноса заинтересованих привредних и политичко–териториjалних организациjа. Народни посланик и први председник Савета Школе, Драга Цвиjовић, заjедно са званичницима среза Радисавом Недељковићем, Ђорђем Цаjићем, Миланом Игњатовићем и Jанком Петровићем, уз неколико представника чачанских привредних организациjа, били су покретачи и инициjатори оснивања Више техничке школе у Чачку.

Одлука о формирању Више техничке школе у Чачку донета jе са циљем да се реши задатак повећања капацитета образовних процеса, коjи би пратили брз развоj индустриjских потенцијала, али и да се запослени искусни техничари и квалификовани радници оспособе, кроз допунско школовање, за извршавање сложениjих техничких задатака. Оваквих кандидата, у то време, у Чачку, било jе у значаjном броjу, па се може тврдити да jе, у околностима у коjима се тада наше друштво развиjало, формирање и рад ВТШ у Чачку био прави и пун погодак.

Почетак наставе на првоj години, 1. новембра 1960, славио се као Дан Школе. Настава jе истовремено почела на три одсека: електротехничком, машинском и хемиjско–технолошком за 265 студената. Први наставници Школе изабрани су у новембру 1960. године. Четири наставника су примљени у стални радни однос, и то: др Драгица Стоjановска (професор и први директор, 1960–1965), Леонид Енвалд, Надежда Пантовић и Милан Вукадиновић. У стални–хонорарни радни однос примљен jе Душан Предоjевић, а за хонорарни рад изабрани су инжењери из праксе: Славољуб Jанда, Сретен Урошевић и Драган Радосављевић. С обзиром на недостатак кадра и адекватног простора, неопходних за реализациjу наставних програма, настава се изводила по цео дан, често и у касним ноћним сатима. Изузетно значајна била је материјална и кадровска помоћ тада највећих чачанских предузећа.

Виша техничка и Виша пољопривредна школа су биле лоциране у обjекту намењеном за средњу економску школу (данас jе то зграда Агрономског факултета). Jош 1956. године започета jе изградња обjекта у улици Цара Душана, намењеног за средњу економску школу. До 1958. године зграда jе била озидана и укровљена, без прозора и врата, електричне, водоводне и канализационе мреже (о телефону се ниjе ни размишљало). Тада су радови прекинути. Наравно, оспособљавање овог обjекта за рад наметнуло се само по себи као решење. Врло брзо, у току октобра месеца 1960. године, како–тако су оспособљене три слушаонице, две канцелариjе и наставничка зборница. Минимум простора неопходног за почетак рада на таj начин jе обезбеђен. У учионице су убачене пећи на дрва, чиjи су чункови, у недостатку димњака, вирили кроз прозоре. Jедним каблом доведена jе и електрична енергиjа. Питање водоснабдевања решено jе постављањем ручне пумпе испред зграде. Инвентар, односно столови и столице, неопходни за почетак рада, позаjмљени су од чачанског Угоститељског предузећа „Морава“. Нешто касниjе, у току 1962. и 1963. године завршена jе изградња савремене школске зграде са пространим, добро осветљеним учионицама, комфорним амфитеатром.

Студенти испред зграде Више техничке и Више пољопривредне школе, данас Агрономског факултета

Школа 1961. године добија и четврти одсек – грађевински. Две године по оснивању, отворена је школска библиотека, а почетком 1963. и Дом студената виших школа. Хемијско-технолошки и Грађевински одсек гасе се 1968. године. Хемиjско-технолошки одсек имао је само један смер – Технологије, корозије и заштите (1960–1968). На Грађевинском одсеку постојао је Конструкциони смер (1961–1968). На Електротехничком одсеку свих 60  година  егзистирао је смер који се у почетку звао Електротермијски (1960–1968), а касније преименован у Општи (1968–1990), па Енергетика (1990–2002) и Електроенергетика (од 2002). У периоду 2002–2007. постојао је и смер Наставник практичне наставе електро струке. Године  2007.  акредитован  је  смер  Електроника и рачунарство. На Машинском одсеку све ове године постоји Припремно-производни смер (1960–1987), односно Производно машинство (од 1987). У периоду 1987–2002. постојао је смер  Машинске  конструкције  и  механизација,  додуше  само „на папиру“ јер није било заинтересованости студената. Смер Индустријска информатика основан је 2000. године, а смерови Одржавање техничких система и Наставник практичне наставе машинске струке постојали су само у периоду 2002–2007. година.

Седамдесетих година ВТШ доживљава своје „златно доба“: сопственим средствима гради и опрема лабораторије за стручне предмете, уписује више од 700 бруцоша годишње (1974/75. – рекордних 777), отвара бројне центре за ванредне студије широм Србије и ван њених граница, уписује техничаре из привреде на Одсек за позивно више образовање радника електротехничке и машинске струке (радио од 1974. до 1983)…

До 1974. настава се организовала у четири семестра, а од тада се изводе петосеместралне студије машинства и електротехнике. На четворосеместралне студије, као први степен факултета, прешло са 1982. Од 1990. године настава се поново враћа на пет семестара, а од 2003. студира се три године (шест семестара).

На Митровдан (8. новембра) 1975. године свечано је отворен први факултет у Чачку – Педагошко–технички. На референдуму одржаном 26. априла 1979. године, радници Више техничке школе и Педагошко–техничког факултета усвоjили су Самоуправни споразум о удруживању ове две високошколске институциjе. Од тада фигурира само jедна установа: Педагошко–технички факултет, односно од 1986. године Технички факултет. У почетку се одвиjа паралелна настава: петосеместралне студиjе вишег образовања и високо образовање. Од школске 1982/83. године настава за прву и другу годину студиjа jе обjедињена, па су по истом програму радили студенти електротехничког, односно машинског одсека, за образовање инжењера (виша стручна спрема) и дипломираних инжењера и професора (висока стручна спрема). На Факултету се реализуjу наставни планови и програми четворосеместралних студиjа за стицање звања: инжењер електротехнике и инжењер машинства. Од 1987. године враћа се на паралелну наставу, па студиjе вишег образовања траjу две године. Године 1982. завршена jе нова зграда, чиjа jе изградња почела 1979, у коjу се уселио Факултет (наравно и Виша техничка школа коjа jе у његовом саставу). Зграда jе свечано отворена 7. jула 1982. године.

Како су се споjили, тако су се Виша техничка школа и Технички факултет и раздвоjили. Било jе то 1. октобра 1988. године. Од тада су обе установе у истоj згради, користе заjедничке просториjе, али су независне jедна од друге. Из тог „развода“ ВТШ је изашла кадровски осиромашена, па јој је требало више од једне деценије да се опорави.

Почетак ренесансе ВТШ се поклапа са почетком новог миленијума: отварају се нови студијски програми (графика и менаџмент), оснивају консултативни центри (Лазаревац, Пријепоље, Рашка), а број студената нагло расте, па школа скоро сваке године уписује више од 600 бруцоша (највише 2005/06. – 674). Међутим, у другој деценији овог века долази до смањења броја уписаних иако су им на располагању бројни (осам) студијски програми. Графички одсек од оснивања ради са једним смером – Техничка графика (2002–2008), односно Графичка техника (од 2008). Одсек за менаџмент је почео са једним смером – Индустријски менаџмент (2002–2008), који је преименован у Производни менаџмент (2008), а касније (2018) отворен је и Еколошки менаџмент. Основан је и студијски програм Информационе технологије (2017), али све то није дало очекиване резултате – број студената био је у опадању.

 Доношењем Закона о високом школству (2005), односно увођењем Болоњске декларације у наше високо образовање, долази до нових трансформација – Виша техничка школа прераста у Високу школу техничких струковних студија (2007), а Технички факултет нешто касније мења име у Факултет техничких наука. Струковне студије су се изводиле на Високој техничкој школи, а академске на Факултету. Године 2007. Висока школа техничких струковних студија акредитовала је четири студијска програма: Индустријска информатика, Електроенергетика, Електроника и рачунарство и Производно машинство (следеће године акредитовани су Графичка техника и Производни менаџмент), чиме је постала првоакредитована висока школа у Моравичком округу.

Специјалистичке студије акредитоване су 2009. године са студијским програмима Индустријско инжењерство (са три модула – Машинско инжењерство, Графичко инжењерство, Инжењерски менаџмент) и Електротехника и рачунарство (са два модула – Електроенергетика и Електроника и рачунарство). Од 2017. ВШТСС организује и мастер струковне студије на студијским програмима Електротехника и рачунарство и Машинство и инжењерска информатика, а Производно инжењерство је акредитовано 2020. године.

Такво стање било је до 8. августа 2020. године, када је одлуком Владе РС извршена интеграција Високе школе техничких струковних студија и Факултета техничких наука. Целокупан посао образовања студената технике преузео је Факултет, чиме је најстарија високошколска установа западне Србије престала са радом – угашена.

Током шест деценија рада Школе, радни однос је засновало више од сто наставника (асистената, предавача и професора). Школа је ангажовала и више од 350 сарадника из привреде или образовних установа. За 60 година рада кроз  клупе  Више  (Високе)  техничке школе у Чачку прошло је око 23.000 студената. Дипломирало је 6.420 инжењера, одбрањено 684 специјалистичка и 133 мастер рада. Многи од наших дипломаца наставили су даље школовање завршаваjући техничке факултете, магистратуре, па и докторате, из области техничких наука (Школа је изнедрила десетак доктора наука). Тако jе Виша техничка школа у Чачку дала очекивани допринос у развоjу индустриjе и високог образовања, не само у Чачку, већ и у целој држави. Издавачка делатност Школе баштини традицију дугу 55 година, објавивши више од 150 публикација.

Светислав Љ. Марковић

[1] У Милошевој Србији било је мало просветних радника, али и других стручњака. Због тога је књаз наложио организовано школовање младих Срба ван Србије. Наређено је давање стипендија за студирање војне, правне и рударске струке у Русији и Немачкој, Бечу и Пешти. Књажевско-србски Лицеј, као ембрион високог школства, почео је да ради у Крагујевцу 1. октобра 1838. године. Имао је два одељења: Филозофско и Православно. После три године пресељен је у Београд. Од 1853. Лицеј има три одељења, односно Филозофски, Технички и Правни факултет, који су трајали по три године. Лицеј, 24. септембра 1863, прераста у Велику школу – Академију са три факултета: Филозофским (чије студије трају три године), Правним (четворогодишње студије) и Техничким (студије од четири године). Године 1905. преименован је у Београдски универзитет.

_________________________________________________________________________