Novi broj Čačanskih novina

Od utorka, 3. novembra, u prodaji je novi broj čačanskih novina u kojima, između ostalog, možete pročitati: 

Zemaljski dani peku

Plava trava zaborava

Šta je sa GG Čačak je naš? Biće da je odborniku Biseniću i njegovom kolegi, samoproklamovanim beskompromisnim zaštitnicima interesa Čačana, mnogo lagodnije i bezbolnije da se bave fabrikom za preradu otpadnih voda, čija je izgradnja u ovom trenutku izvesna koliko i izgradnja kosmodroma u Kulinovačkom polju, nego time ko se bahati novcem Čačana jer je tako u mogućnosti ? Šta je sa vanparlamentarnom opozicijom, ljutim Jeremićevim narodnjacima, Đilasovom Strankom slobode i pravde, Bioškićevićevim Dverjanima? Niti pišu niti se javljaju glede Zračka, a kamo li da tim povodom odr e konferenciju za novinare. Nije valjda da su zaista u pravu neizlečivi skeptici i pesimisti koji svoju izbornu apstinenciju objašnjavaju tvrdnjom da je između vlasti i opozicije vremenom uspostavljen znak jednakosti. Tvrdeći da između njih postoji prećutni sporazum da se posle smene vlasti institucija odgovornosti sa pravnog svede na retoričko pitanje.

Piše: Aleksandar Arsenijević

Internet čaršija

Useljenje

Premijerka više nije onako smlaćena službenica koja se snebiva od sebe same, naučila je da bude energična i krajnje domaćinski troši svojih stotinak reči kojima štedljivo raspolaže. Ume da podvikne, konačno razume kako da razume, naučila je šta je ljubav u politici, a šta mržnja u odbrani ljubavi. Bez vlade smo živeli isto tako loše kao sa njom, ali bar je premijerki bolje. Na svima koji vladaju vide se tragovi kastinskih razlika, izgledaju nekako otmenije, klasa za sebe dok ne otvore pogana usta. Ne mislim, naravno, da vlast po načinu života treba da bude ravna pučanstvu, niti da premijerka, recimo na posao odlazi biciklom, kao u Norveškoj. Ne verujem da Ana zna da tera to čudo od prevoza na nožni pogon, nigde ispred vladajuće zgrade ne videh one kuke za kačenje bicikla.

Piše: Ljubodrag Stojadinović

75 godina čačanske košarke

Velike pobede Borca  (5)

Teški pehovi pratili su Borca u tim vremenima. Oba puta je ispadao iz lige, i 1952. i 1954. godine, pod vrlo čudnim okolnostima i nepravedno. Ali, tako je bilo. Ko je tada mario za maleni Čačak. Toga nije bilo ni kasnije posle većih uspeha, a pogotovu tada, kada je to bilo vrlo bolno. Jednostavno, dođu nekada i takvi dani.

Pišu: dr Zoran Antonović i Mišo Naumović

Medijski projekat – Profesionalni sport na teret građana Srbije

Pravna anarhija na delu

Najveći problem i osnovni razlog ovakve, usuđujemo se reći, katastrofalne situacije u domaćem sportu, jeste činjenica da su naši sportski klubovi organizovani kao udruženja građana, a da se, pri tom, ni u jednom klubu, ili bar u većini starijih klubova, ne zna ko su građani koji su navodno udruženi, odnosno, ko su članovi kluba i da li iko od njih ostvaruje prava, koja mu po osnovu članstva pripadaju, te da li bar neko od njih izvršava svoju osnovnu člansku obavezu plaćanja članarine. Većina naših sportskih klubova, dakle, nema definisanu vlasničku, odnosno, upravljačku strukturu, što svakako nije okolnost koja bi podstakla iole ozbiljnog finansijera da uloži novčana sredstva u klub, uprkos činjenici da se, s vremena na vreme, zabeleži neki sportski uspeh i da se povremeno ostvari neki vredan transfer.

_____________________________________________________________