Prethodni članak
Nije mi žao što sam otišla iz Srbije, mir sam pronašla u Čikagu
Objavljeno 15/11/2020
Amerika mi pruža potreban mir i sigurnost da živim svoj život. Srbiju volim, dolazim često, ali mi nije žao što sam otišla.
Biljana Bonić napustila je Beograd pre 22 godine u potrazi za nečim boljim. Na bolje je i naišla, promena za nju nije bila teška. Danas je zadovoljna, živi u Čikagu sa svoje dvoje dece.
Čikago
„Iz Beograda otišla sam 1998. godine sa mužem za Čikago. Takvo je bilo vreme, veliki broj naših prijatelja selio se u potrazi za poslom. Mi smo bili u dobroj finansijskoj situaciji, radili smo, ali atmosfera je bila takva da smo odlučili da krenemo na put za nečim boljim. Iako nismo najbolje poznavali jezik u početku, nismo imali problem da se snađemo ovde. Muž je našao posao u struci, ja sam u početku radila u velikim robnim kućama. Majka sam dvoje dece, za vreme trudnoće nalazila sam poslove na određeno vreme, a 2006 godine sam se zaposlila u kompaniji gde i sad radim, zadovoljna sam“, priča nam Biljana.
Čikago je Biljani pružio nove prilike i poznanstva. Njeno iskustvo ruši predrasude o nedruželjubivim strancima. Trudi se da svojoj deci prenosi delove naše tradicije. Ljubav ka Srbiji i Americi nisu u sukobu, uživa u prednostima obe kulture.
„Ljudi u Srbiji često misle da su Amerikanci odsutni, hladni, ja se ne slažem. Imam divne komšije i prijatelje. Osećam se prihvaćeno ovde od prvog trenutka kada sam došla. Kao što sam rekla, veliki broj naših prijatelja tada se selio. U jednom trenutku imala sam više poznanika ovde nego u Srbiji. Posećujem srpske restorane i dešavanja, ali takođe uživam i u ovdašnjoj kulturi, pozorištima i okupljanjima. Moja deca su odrasla ovde i oni su Amerikanci. Trudim se da ih učim srpski jezik i prenosim im delove naše tradicije, ali već njihova deca izgubiće nit, tako Srbija gubi generacije zbog situacije u kojoj se nalazi. Mladima u Srbiji starija garnitura predstavlja prepreku, oni ih sputavaju na njihovom putu ka uspehu i zbog toga mladi odlaze. Ukoliko to ne želimo, nešto mora da se promeni“, kaže Biljana.
Nasuprot kapitalističkoj slici koju ovde često gajimo, Biljana ističe socijalni karakter američkog uređenja.
„Ovde se ljudi cene i o ljudima se brine. To se vidi u načinu na koji se tretiraju žene i socijalno ugroženi. Ukoliko ste razvedeni i bez posla država će vam obezbediti stan dok se ne snađete. Ukoliko bih ja sutra izgubila posao, moj bivši muž bi morao da mi plaća izdržavanje. U Srbiji mnogo toga ne može da se uradi ukoliko nemate posebna poznanstva ili ste veoma snalažljivi. U Americi ste rasterećeni, država je uređena i brine o svojim građanima“, objašnjava Bijana i ističe da postoje predrasude o visokom obaveznom socijalnom osiguranju.
„Tačno je, ono mora da se plaća ukoliko želite da se lečite u privatnim bolnicama. Ali postoje i državne bolnice (čak i neprijavljeni građani ovde mogu da se leče) u koima je usluga na visokom nivou. Ukoliko bi se desio nesrećni slučaj ili neki oblik nestručnog ponašanja u javnim bolnicama one bi medijski bile uništene. To ne može da se dopusti, u njima takođe rade vrhunski stručnjaci. U pitanju su više estetske nijanse koje razlikuju privatne od javnih bolnica“, primećuje Biljana.
Kada uporedi obrazovanje u Srbiji i Americi, Biljani je drago što su njena deca odrasla tamo. Ne smatra srpski sistem lošim, ali takođe ističe da je pogrešno smatrati ga boljim od američkog.
Amerika kao i Srbija, učinile su koliko su mogle povodom Covida19. Ipak, disciplina je drugačija, ona zavisi i od poverenja koje građani imaju ili nemaju, primećuje Biljana.„Netačne su predrasude o lošem obrazovanju u Americi. Ja sam zadovoljna iskustvom svoje dece. Moguće je da se u Srbiji više zahteva u osnovnim i srednjim školama, po meni to je nepotrebno. Ovde se deca uče baš onoliko koliko im je potrebno. Od prvog dana škole ona se prate i podstiču da razvijaju posebne veštine i talente koje poseduju. Sećam se da smo mi bili izgubljeni po završetku srednje šole, svi smo se pitali kuda dalje, evo moja ćerka je druga srednje i ovde ih već testiraju i usmeravaju na polja koja su im bliska. Prve dve godine na fakultetima ovde, možda su lakše nego na našim, beogradskim fakultetima. Ali ovde studenti dobijaju specifično znanje i praksu. Oni su, posle fakulteta, spremni da rade ono šta su učili. Ja sam studirala FON i za cele studije nismo ni videli kompjuter. Dopada mi se što se oni od početka susreću sa konkretnim zadacima i projektima. Moja prijateljica je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu i veoma se iznenadila kada je došla u Ameriku šta još sve može da nauči“, priča nam ona.
„Ne smatram da je Amerika loše reagovala na aktuelnu krizu sa virusom, ne mislim ni da je Srbija. Ne vidim šta je posebno moglo da se uradi. Reakcijom države sam zadovoljna, svi sad radimo od kuće, nosimo maske na zatvorenom prostoru, isto kao i svuda. Možda je različit samo nivo discipline u Srbiji i Americi, čini mi se da su ovde ljudi mnogo poslušniji, veruju u ono što im se govori na televiziji pa u većoj meri i poštuju preporuke“, kaže Biljana.
Srbiju pamti u lošem stanju. Vreme sankcija, nemaštine i straha. Čikago, iako poznat po kriminalu, za nju je siguran grad. Mada je svoju sreću pronašla preko okeana, Bljana priželjkuje pozitivne promene u Srbiji.
„Čikago važi za grad sa najvećom stopom kriminaliteta. Ja nisam videla ni jedan zločin za dvadeset i dve godine koliko živim ovde. Tačno je da kriminala ima, ali dobro je što znamo gde je koncentrisan i tamo se ne krećemo. Osećam se zaista bezbedno. Danas kada se osvrnem, smatram da je moj odlazak bio prava odluka. Amerika je uređena na način da se osećam sigurno i da mogu da živim svoj život. Sećam se devedesetih godina u Srbiji, zaista su bile loše. Sankcije, nemaština i kriminal – nisam se osećala sigurno. Ipak volim Srbiju, našu kulturu i način na koji se družimo. Posećujem je dva, tri puta godišnje. Tamo imam porodicu i prijatelje. Volela bih da se stvari promene kako mladi ne bi morali da odlaze, ali dok je stanje ovakvo oni nemaju izgleda u svojoj zelji“, zaključuje Biljana.
Danas
Nemacka je mnogo lepsa i bolja drzava za zivot od Amerike…
I sam sam bio u Americi vise puta, proveo godinu dana u NYC. Sve zavisi ko sta voli, Amerika je zemlja ako si zdrav i vredan mozes mnogo da zaradis i uspes u tom smislu. Ja sam se vratio, nedostajala mi je moja zemlja i moji ljudi kakvi god da smo. Radim u Cacku, imam dobru platu, preko 1000€, i zivim normalno, ne da se razbacujem ali imamo za nas dovoljno.
Da smo pametni, kao Turci, da maksimalno ukljucimo dijasporu u obnovu Srbije, bez njih nam nema opstanka!
i šta je pisac hteo reći….
Htela je reci sledece: sada preko granice stasava treca generacija onih koje mi smatramo Srbima,ali ova nedodjija od drzave nista nije uradila da se i oni tako osecaju.pa ce doznaka iz inostranstva biti sve manje i manje narednih godina.Ta cifra sada iznosi 5 milijardi evrica godisnje KES PARA!! Famozni strani investitori kojima se ovde lize guza unesu oko 1,5 milijardi,a koliko dobiju ovde,samo oni znaju.
Ako se neposvetimo toj deci,bice izgubljeni zauvek,a ovde ce biti jos veca beda nego sto je sada.
Ma kakva Amerika….Srbija je zemlja mogućnosti!Ovde bostandžija i tapetar mogu da vode grad sa konobarom,fotografi mogu da upravljaju gradom,ne moraš da ideš na faks,možeš da kupiš diplomu,srednja škola može da bude starija od osnovne……to što ovde može,nema nigde na svetu!!!
Bravo Radisave ovo je odgovor na sve ružno štose događa u Srbiji. Brnabićka kaže „netrebaju Srbiji KUPLJENI DIREKTORI“, a Šmeko, Jakovljević, Bojović i dalje direktori.
Zasto ova zena posle toliko godina ima potrebu da ovo isprica? To je prvo sto sam pomislio kao jedan od onih koji je takodje davno otisao preko okeana. Svako ima svoja iskustva i ne postoje dva ista. Moja iskustva su sarolika, kao i vecine ljudi. Na zapadu zivot nije onakav kakvim ga ljudi u Srbiji vecinom zamisljaju ma sta neko pricao, takodje i u Srbiji je zivot bolji nego sto ljudi iz Srbije obicno misle. Kako cete se osecati u drugoj zemlji zavisi najvise od vas samih, tj. kakva ste osoba i koliko ste otvoreni za promenu, za ucenje/ usavrsavanje jezika za komunikaciju sa drugima, koliko ste snalazljivi itd. Sto se tice finkcionalnosti drzave nigde nije savrseno. Neke lose stvari, kao korupcija, za koje se obicno misli da se mogu desiti samo u Srbiji se desavaju i na zapadu i te kako, mislim takodje na nefunkcionalnost sistema, da zakon nije isti za sve, da su mocniji i uticajniji ljudi iznad zakona i da im se ne moze nista itd. Ni socijalni sistem nije dobro regulisan, jeste ima neka pomoc za ugrozene ali je to na tako niskom nivou da u vecim gradovima ne mozete platiti ni najjeftiniju rentu za stan sa tom pomoci, a kamoli da se uz to i prehranite ili bilo sta drugo. Zapad jeste mesavina raznih stvari i dobrih i losih i jedne i druge mogu ici iz krajnosti u krajnost. Dosta zavisi od vas kako cete stvari okrenuti u vasu korist. Takodje imati srece ili pak nekih nesrecnih okolnosti takodje igra vaznu ulogu.
Svaka ti je na mestu!
U Srbiji,je praksa pr.Ivanjičkog suda da vi nasilno otmu nepokretnu imovinu i proteraju sa viševekovnog ognjišta,i zbog tog čina više fakultetski obrazovanih osoba,primorane su da beže iz Srbistana,a primer je trebao da bude kontra,ne sme niko da vi otme ono što je vaše,to je bukvalno kao SVETO PISMO…..
Eh kad bi samo znala sta se tek preko okeana radi u sudu, ako mislis da bolje funkcionise sudstvo grdno se varas.
Vaši komentari su zaista opravdanje da smo mi Srbi kao nacija vazda bili najbolji!
A da li smo?
Evo me u Čikagu, možda nisam tu do oljno dugo da bih imao relevantno iskustvo kao ova žena ali sam prilično uveren da je tako kao sto kaze.
Živim sa porodicom u istom gradu kao i gospođa iz price, pa deo onoga što je ispričano proživljava i sam.
Ne znam zašto toliko loših komentara?
OK, bitno je srbovati i pametovati putem interneta.
Ne razumem zašto je neko veći Srbin i patriota od mene i li nekoga ko se usudio da ode iz zemlje i okusa svoju sreću van onoga što nazivamo maticom?
Ne gledajte kako cu odgajati svoju decu, odgaja u ih onako kako ja želim, odgaja u ih da budu ljudi pa tek onda Srbi!!!
Ne osudjujte nas sto pošaljemo nešto novca svojim roditeljima ili sestrama jer njihove penzije ili plate nisu dovoljne da pomire najosnovnije potrebe, ne osudjujte nas sto sestricima ili sestricima pošaljemo automobile ili lutke, možda neki slatkiš.
Džaba je vama objašnjavati kako je živeti van Srbije, šta imaš, a šta nemaš. Džaba vam je objašnjavati da život postoji i van Srbije i da ovde nije samo truo kapitalizam, džaba!
Jer vi mislite da je moju tastu briga ko je bombarsovao Srbiju kada ode u poštansku štedionicu u podigne $100?
Ne, nije je briga jer ima da skrpi krajem sa krajem.
Nije je briga kada joj kupimo drva ili kada joj zamenimo popucao crep na kući, nije je briga kada ode privatnog kod lekara i pritom nije na listi čekanja. Zdravlja ne ume da čeka i ne pita ko je bombardovao Srbiju.
Ona zna ko je sipao bombe ali joj ni jednog trenutka ne pada na pamet kada zna da ima nekog da joj pomogne.
Ne mohtw reči da je sistem truo I da je ekonomija zeznuta zbog bombi.
Verujte da je so nas. No većina je odabrala bas ovo, onaj ko je mogao i ne želi da bude deo sistemi otišao je u potragu za boljim životom.
Ne osudjujte nas!
Ma kome to pricas brate…da su valjali i oni bi otisli…Ziv bio pomazi porodici i puno srece. Pozdrav iz Rokforda🇺🇸
Svako dobro Rockford! 😉
🇺🇲
Je su li u SAD,cenjenije kupljene diplome ili znanje
Znanje u privanom biznisu, diplome u drzavnim poslovima (kupljene ili ne).
Je su! Vi dim ti imaš is tinsko zna nje!
Volela bih tu decu da pitam koliko im je tata u detinjstvu nedostajao dok je on morao da radi, daj Boze manje od 12 sati dnevno da bi obezbedio njih troje.
Ocigledno se vidi da nije upoznala Ameriku kroz jurnjavu za zelenu kartu, jer su joj papiri verovatno bili servirani.
Garant je vidjala muza od vikenda do vikenda dok je ona mogla da radi sta hoce, sto joj ovde sigurno ne bi poslo za rukom.
I jos jedna velika cinjenica…. deca odrasla ovde, i u Meksiko da odu oni ce se snaci, Amerikanac van Amerike ne zna da funkcionise, toliko o sistemu.
I jos jedna stvar nikada vise beskucnika i socijalnih slucajeva u Americi nego sada za vreme korone.
Klasicno zatucano razmisljanje kao i kod vecine slepaca u ovoj drzavi.Prica o radu u inostrastvu od 12,15 ili kao nas svemoguci vule,24 sata dnevno.Realno poznavanje prilika preko granice ravno nuli.
Ona prica: oni imaju pare,ali su glupi,a mi smo pametni i znamo da zivimo. Pod tim vrhunskim zivotom se smatra zdranje rostilja za prvi maj u nekoj vrzini,odlazak na svadbe i na more 7 dana sa hranom u gepeku.
Ko to u Srbiji radi jedan posao od 8 sati,pet dana u sedmici i moze da NORMALNO zivi od te plate?? Pod normalnim zivljenjem se podrazumeva ono sto ova zena ima u Americi,a ovde to imaju bogati ljudi.
Prosecno radno vreme Nemaca u Nemackoj sedmicno iznosi 26 radnih sati.Oni smanjuju svoje radno vreme i zaradu isto,jer zele vise vremena za sebe i porodicu i sa tim opet zive onako kako mi mozemo samo da sanjamo.
Radim kao građevinski inženjer u Nemačkoj već duži vremenski period. Reci mi gde ima to radno vreme od 26 sati sedmično, da odmah promenih firmu? Pristajem čak i na 30% manju platu.
To je zvanican podatak,cak je bilo i u jednoj emisiji na rts-u,kada se pricalo o nasim radnicima. Lepo sam napisao: Nemci,a ne ostali. Ko hoce kucu i u Nemackoj i u Srbiji mora da radi dva posla.
Zvaničan podatak na RTS-u je i da je rast srpskog BDP-a najveći u Evropi. Da li i u to verujete ili samo u one podatke koji Vama odgovaraju?
Delim mišljenje sa vama jer živim u Chicago od 1996 godine
Ipak vise volim Rusiju…a Vi gospodjo naucite decu srpski jezik, pogubice se nece znati kome pripadaju. Kao dete roditelja koji su 40 god ziveli i radili u inostranstvu (elektronicar i med sestra, sto znaci da nisu cistili klozete) ne mogu reci da su imali mnogo prijatelja i uzivanja. Radili su kao crnci i to u neka bolja vremena kako u Srbiji tako i u svetu. Zato Vas molim da smanjite dozivljaj.
Cista glupost,suprug i ja radimo takodje u inostranstvu,od 8-17h,vikend slobodan za druzenje i putovanja,deca takodje u skoli od 8-17h,svako vece provodimo zajedno,svako od nas je ispunjen i usmereni smo jedni na druge,a zivimo pristojno i lepo,ne moramo da pozajmljujemo,deca imaju normalno uslove i sve sto je potrebno za njihov uzrast.
U Srbiju dolazimo,naravno,deca govore srpski,naravno,drustveni zivot je onakav kakav mi zelimo u datom trenutku,a mogu da kazem da smo zadovoljni jer je sve isplanirano.
Tako da mogu sigurno reci da je proslo to vreme ne vidjanja dece i rada po 12h jer vise ljudi ne rade po šivarama kao pre 40 godina da bi pravili vile u Srbiji,bar mi ne zivimo tako,u potpunosti uzivamo u zivotu.I volimo i Srbiju,a i zemlju u kojoj zivimo jer su nam obe dale nesto sto nam znaci.
U SAD,niko ne sme da vi se nadje unoć na vašoj imovini,možete da ga ustrelite,zakonski,a da vi neko otme vašu imovinu,to je bilo za vreme indijanaca
Zasto se razvela kad je tamo idila
Nikola,Vaše pitanje je najkompleksnije!“Bravo“!!!Niko nema što Srbin imade!Prostakluk!
Povegli da joj muža ne mobilišu za rat koji se zahuktavao na prostoru Srbije. Ćutali tamo 20 godina da bi se sad oglasili kako su im deca amerikanci. Čestitam tamo i ostanite kad se već tako deklarišete i nemojte lagati ovaj napaćeni narod u Srbiji.
Kakav komentar, kako zatucan komentar!
Srbija tavori zbog ljudi koji tako razmišljaju.
P.S. Za našu decu!!?
A vama gospodjo,svaka cast prvo na hrabrosti sto ste otisli tako daleko,i uspeli sa svojom porodicom.
Takodje,ni jednog momenta ni suprug,ni ja nismo zazalili sto smo napustili Srbiju jer smo obezbedili deci bolju buducnost,a nama sigurnu starost.
Drago mi je zbog Vas. A vile grade po istocnoj Srbiji, tek toliko da znate.
Naravno da znam,zbog toga i pravim poredjenje.Jer,kada se radilo po 12h dnevno,i vise,uglavnom du to bili nasi ljudi koji su dolazili upravo iz istocne Srbije.
Vidite, moji roditelji su pobegli iz tadasnje Jugoslavije zato sto nisu imali partijsku knjizicu, zato sto poticu iz porodice koja je primala svestestenika i isla u crkvu. Bili su obelezeni. Sada potomci nekadasnjih velikih komunista kroje sudbinu ovog jadnog naroda. Isto nam je, ko nije u SNS-u bezi, mislim na mlade ljude. Neko ko je vecinski vlasnik svog zivota, tu je gde je i moze samo da laje na zvezde.
Iz istog razloga smo otisli i mi,slazem se u potpunosti sa vama.
Naprednjački botovi,hoće da kažu da u SAD,radnici umiru gladni a da sa kupljenim diplomama je budućnost
Tužno je koliko podsmevanja tuđem mišljenju, ljudi imaju pravo na svoj izbor i svoj komad sreće. Sa ovakvim mentalitetom neće nam biti bolje nikad.
Po ovim komentarima vidiš ko je ostao ovde.. Sve miševi koji cijuču samo kao X ljudi i koji ni u Beograd nisu sposobni da odu. Proci ce i ova gamad a miševi ce u rupi ostati.
Ова прича је измишљена,много је лажи у тексту да не идем тачку по тачку,…види се да је писано из СНС-овог мозга,…
Vidim da vi koji ste preko imate neku neodoljivu potrebu da sebe pravdate sto ste otisli i imate potrebu da svima kazete kako ste napravili dobar potez odlaskom. Čini mi se da ta želja ipak proizilazi iz vaše nesigurnosti u tu odluku i nostalgije koju želite sami sebi da ogadite kako bi vam bilo lakše. Proveo neko vreme u SAD, poredim sisteme već godinama i zaključak je da mi ovde bolje i kvalitetnije živimo. Mala napomena za vas što ćete da skočite i smejete se na ovo: Nije sreća para puna vreća i ne meri se zadovoljstvo samo u nominalnoj vrednosti.
Bando,SNS i ostale komunjare,vi sa kupljenim diplomama,mamini tatini sinovi,u SAD bi bili prosjaci,šutirali bi vas kao loptu,a radnici,majstori bi živeli život dostojno čoveka,vi se hranite komentarima jer imate člansku kartu SNS,sutra promenite neku drugu kartu i tako u nedogled,a neznate buzdovani ništa,čast izuzecima
BRAVO!!!KRATKO I JASNO.
Vise cenim ljude koji ovde nesto rade i uspevaju ovi sto su otisli pa pametuju nisu neka inspiracija.U inostranstvo bih samo kao turista sa vidim kakvi su kod njih cevapi.
Drago mi je da vam je lepo u toj Americi.. Posle bombardivanja- hvala im na svemu… Nikada mi ne bi palo na pamet da zivim i radim tamo daleko… Kad je tako lepo zasto ste “ trcali “ u Srbiju kad je krenula KORONA…