Korona virus i Oksfordska vakcina: Kako su je napravili tako brzo

Desetogodišnji rad na vakcini skraćen je na desetak meseci. A opet nisu pravljene prečice u stvaranju, ispitivanju i proizvodnji.

To su dva iskaza koja zvuče oprečno i dovela su do toga da se neki zapitaju kako možemo da budemo sigurni da je Oksfordska vakcina – koja je prema prvim rezultatima izuzetno efikasna u zaustavljanju Kovida-19 – bezbedna, kad je već napravljena tako brzo.

Ovo je, dakle, prava priča o tome kako je Oksfordska vakcina nastala tako brzo.

To je priča koja se podjednako oslanja na sreću kao i na naučničku genijalnost; ona poreklo vuče istovremeno iz smrtonosne epidemije ebole i šmrcavog nosa šimpanze; i u njoj su istraživači prešli put od toga da nemaju ni prebijene pare do toga da lete privatnim avionima.

• Oksfordska vakcina protiv korona virusa pokazala 70 odsto delotvornosti
• Ko je Sara Gilbert, naučnica koja predvodi oksfordski tim za vakcinu
• Kratka istorija vakcina

Rad na njoj počeo pre mnogo godina

Najveća zabluda je da je rad na vakcini započeo kad je izbila pandemija.

Najveća epidemija ebole na svetu iz 2014-2016. bila je prava katastrofa. Reakcija je bila suviše spora i umrlo je 11.000 ljudi.

„Svet je trebalo da bude bolje pripremljen“, kaže mi profesorka Sara Gilbert, tvorac Oksfordske vakcine.

U međusobnim optuživanjima koja su usledila, skovan je plan kako se poneti prema sledećoj velikoj epidemiji. Na kraju spiska poznatih pretnji nalazila se „Bolest Iks“ – što je bilo zlokobno ime za novu, nepoznatu infekciju koja će zateći svet nespremnog.

Institut Džener na Oksfordskom univerzitetu – nazvan po naučniku koji je sproveo prvu vakcinaciju 1796. godine i sada je dom nekih od vodećih svetskih eksperata – osmislio je strategiju za pobeđivanje nepoznatog neprijatelja.

„Počeli smo da planiramo kako možemo brzo da se pokrenemo i nekome damo vakcinu u najkraćem mogućem periodu“, kaže profesorka Gilbert.

„Nismo uspeli da dovršimo plan, ali smo na kraju to dobro uradili.“

Ključan deo tehnologije

Centralni deo njihovog plana bila je revolucionarna vakcina poznata kao „plag end plej“. Ona ima dva izuzetno poželjna svojstva za suočavanje sa nepoznatim – istovremeno je brza i fleksibilna.

Konvencionalne vakcine – uključujući čitav program imunizacije u detinjstvu – koriste usmrćeni ili oslabljeni oblik originalne infekcije ili ubrizgava njene fragmente u telo.

Ali one se sporo prave.

Umesto toga, istraživači sa Oksforda su stvorili ChAdOx1 – iliti „Šimpanzin adenovirus Oksford jedan“.

Naučnici su uzeli virus obične prehlade kojim se zaraze šimpanze i napravili ga tako da postane osnovna građa za vakcinu protiv skoro bilo čega.

• Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
• „Bio sam dobrovoljac za testiranje vakcine na Oksfordu“

Pre Kovida, 330 ljudi dobilo je vakcine zasnovane na ChAdOx1 protiv bolesti koje su varirale od gripa do zike, od raka prostate do tropske bolesti čikungunja.

Virus šimpanze genetski je modifikovan tako da ne može da izazove infekciju kod ljudi.

Potom da može ponovo da bude modifikovan tako da sadrži genetski obrazac za šta god poželite da obučite imuni sistem da napadne. Ta meta je poznata kao antigen.

ChAdOx1 je u suštini sofisticirani, mikroskopski poštar. Sve što naučnici treba da urade je da mu promene pošiljku.

„Ubacimo je i spremni smo“, kaže profesorka Gilbert.

1. januar

Dok je većina sveta odmarala posle novogodišnje noći, profesorka Gilbert zapazila je zabrinjavajuće izveštaje o „viralnoj upali pluća“ iz Vuhana, u Kini.

U roku od dve nedelje naučnici su identifikovali virus zaslužan za nju i počeli da podozrevaju da može da se raširi među ljudima.

„Spremali smo se za bolest Iks, čekali smo bolest Iks i pomislila sam da bi ovo moglo da bude to“, kaže profesorka Gilbert.

U tom trenutku, tim nije znao koliko će važan njihov rad postati. On je započeo kao proba koliko brzo mogu da reaguju i kao demonstracija tehnologije ChAdOx1.

Profesorka Gilbert kaže: „Mislila sam da će to samo biti projekat, napravićemo vakcinu i virus će ispariti. Ali nije.“

Imali smo sreće

Zvuči neobično kad se to kaže, maltene perverzno, ali bila je čista sreća što je pandemiju izazvao baš korona virus.

Ova porodica virusa pokušala je da skoči sa životinja na ljude već dvaput ranije u poslednjih 20 godina – korona virus Sars 2002. i korona virus Mers 2012. godine.

To je značilo da naučnici poznaju biologiju virusa, kako se on ponaša i njegovu Ahilovu petu, „šiljasti protein“.

• Ko u Srbiji odlučuje o uvozu vakcine protiv Kovida-19
• Korona virus: Šta donose izmene zakona o zaraznim bolestima

„Imali smo ogromnu prednost“, kaže profesor Endrju Polard iz oksfordskog tima.

Šiljasti protein je ključ koji virus koristi da otključa ulazna vrata u ćelije našeg tela. Ukoliko vakcina može da obuči imuni sistem da napadne šiljak, onda bi tim znao da ima šanse za uspeh.

A već su uspeli da naprave ChAdOx1 vakcinu za mers, koja može da obuči imuni sistem da prepozna šiljak. Oksfordski tim nije morao da kreće od nule.

„Da je ovo neki potpuno nepoznati virus, onda bismo bili u potpuno drugačijem položaju“, dodaje profesor Polard.

Imali su sreće i što korona virusi izazivaju kratkoročne infekcije. To znači da je telo sposobno da pobedi virus, a vakcina samo treba da iskoristi taj prirodni proces.

Da se radilo o dugoročnoj ili hroničnoj infekciji koju telo ne može da pobedi – kao što je HIV – onda je malo verovatno da bi vakcina funkcionisala.

Jedanaestog januara, kineski naučnici su objavili i podelili sa svetom potpuni genetski kod korona virusa.

Tim je sada imao sve što mu treba da napravi vakcinu za Kovid-19.

Sve što je trebalo da urade bilo je da ubace uputstva za šiljasti protein u ChAdOx1 i bili su spremni.

Pare, pare, pare

Pravljenje vakcine veoma je skupo.

„Prvi deo je bio prilično bolan. Postojao je period kad smo bili bez prebijene pare“, kaže profesor Polard.

Dobijali su neka sredstva od univerziteta, ali imali su ključnu prednost u odnosu na sve druge grupe širom sveta.

U okviru bolnice Čerčil u Oksfordu nalazi se grupin vlastiti pogon za proizvodnju vakcine.

„Mogli smo da kažemo zaustavite sve druge i počnite da pravite ovu vakcinu“, kaže profesor Polard.

To je bilo dovoljno da se krene, ali ne i da se naprave hiljade doza neophodnih za šira ispitivanja.

„Obezbeđivanje novca bila je moja glavna aktivnost do aprila, samo sam pokušavala da ubedim ljude da smesta počnu da nas finansiraju“, kaže profesorka Gilbert.

Ali kako je pandemija počela da steže obruč oko sveta i zemlja za zemljom počele da ulazi u izolaciju, novac je počeo samo da pristiže.

Proizvodnja vakcine preselila se u objekat u Italiji, a novac je pomogao da se reše problemi koji bi inače odužili ispitivanja, uključujući noćnu moru izolovane Evrope.

„U jednom trenutku morali smo da iznajmimo avion, vakcina je bila u Italiji, a mi smo imali klinička ispitivanja ovde narednog jutra“, kaže profesorka Gilbert.

Neglamurozne, ali vitalne provere

Kontrola kvaliteta nikad nije baš nešto posebno uzbudljiv deo projekta, ali istraživači ne mogu da počnu da daju eksperimentalnu vakcinu ljudima sve dok nisu sigurni da je napravljena po dovoljno visokim standardima.

U svakom stadijumu proizvodnog procesa, morali su da budu sigurni da vakcina nije kontaminirana virusima ili bakterijama. U prošlosti je to bio dugotrajan proces.

„Da nismo razmišljali o tome kako da skratimo vreme, možda smo mogli da imamo vakcinu u martu, ali ne bismo započeli sa probnim ispitivanjima sve do juna.“

Umesto toga, jednom kad su probe na životinjama pokazale da je vakcina bezbedna, istraživači su mogli da počnu sa ispitivanjima vakcine na ljudima 23. aprila.“

Proba za probom

Od tada je Oksfordska vakcina prošla kroz svaki stadijum ispitivanja kroz koji bi inače morala da prođe svaka vakcina.

Klinička ispitivanja imaju obrazac:

• Faza jedan – vakcina se testira na malom broju ljudi da bi se bilo sigurno da je bezbedna

• Faza dva – rade se bezbednosni testovi na više ljudi i da bi se pronašli znaci da vakcina dovodi do željene reakcije

• Faza tri – radi se veliko ispitivanje, na hiljadama ljudi, da bi se dokazalo da ih ona zapravo štiti

Oksfordska vakcina prošla je kroz svaku od tih faza, uključujući 30.000 dobrovoljaca u trećoj fazi ispitivanja, i tim sada ima onoliko podataka koliko i svako drugo ispitivanje vakcine.

Izostale su samo godine gubljenja vremena između svake faze.

Doktor Mark Tošner, koji je učestvovao u ispitivanjima na lokaciji u Kembridžu, rekao je da ideja da je potrebno 10 godina da bi se vakcina valjano ispitala zabluda.

On za BBC kaže: „Najveći deo vremena to je samo gomila gluposti.“

On to opisuje kao proces pisanja formulara za grantove, njihovo odbijanje, ponovno pisanje, dobijanje odobrenja da se radi ispitivanje, pregovori sa proizvođačima i pokušaj da se regrutuju ljudi za učešće.

Nekad je potrebno da prođu čitave godine da bi se stiglo od jedne faze do druge.

„Proces je dug, ne zato što mora da bude i ne zato što je bezbedan, već zbog stvarnog sveta“, kaže doktor Tošner.

Bezbednost nije žrtvovana.

Umesto toga, do sada neviđena naučnička inicijativa za sprovođenje ispitivanja, gomile ljudi spremnih da učestvuju, i, naravno, novac, oduvali su mnoge od uobičajenih prepreka.

Možda će vas zanimati i video o simptomima Kovida-19

To ne znači da se u budućnosti neće javljati problemi – medicinska istraživanja ne mogu da daju takve garancije.

Obično se nuspojave neke vakcine pojave ili u vreme kad se ona daje ili nekoliko meseci kasnije.

Moguće je da će se javiti neki ređi problemi kad milioni ljudi budu bili imunizovani, ali to važi za svaku vakcinu koja je ikad napravljena.

I sledeća faza će biti brza

Planovi za dobijanje regulatorne dozvole i proizvodnju vakcine takođe su se dramatično ubrzali.

Velika Britanija već ima četiri miliona doza vakcine spremnih za davanje. Oksfordski tim se udružio sa farmaceutskim gigantom AstraZenekom, a proizvodnja vakcine započela je mnogo pre nego što su stigli rezultati.

U to vreme to je bila kocka, ali se višestruko isplatila.

Regulatori, koji bi obično čekali dok se ispitivanja ne završe, takođe su počeli sa poslom ranije.

Britanska Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode počela je da sprovodi „postepenu procenu“ bezbednosti, standarda proizvodnje i efikasnosti Oksfordske vakcine.

To znači da će odluka da li vakcina sme da se koristi uslediti ranije.

Oksfordska vakcina – kao one Fajzera i Moderne – stigla je u rekordnom vremenu u svet kom je očajnički potrebna.

Pratite Džejmsa na TviteruTwitter

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
• STRES: Kako da očuvate mentalno zdravlje

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk