Korona virus i škola: Koji su sve problemi onlajn predavanja i šta kaže jedan profesor

Huan Fransisko Baldeon nije novajlija u učionici: on predaje pravo 17 godina.

Ni onlajn nastava mu nije strana. Poslednje tri godine, već je držao predavanja na digitalnim platformama sličnim Zumu.

Ali u oktobru je Baldeon neočekivano najavio studentima na peruanskom Federalnom Univerzitetu Federiko Viljareal (UNFV) da će dati otkaz na poslu.

Ovu bombu profesor je lansirao preko Zuma pošto je njegovo nezadovoljstvo doživljenim odsustvom angažovanja studenata postalo nepodnošljivo.

„Nemam više želju da vam predajem. Dosta mi je bilo, stvarno“, rekao je on studentima preko Zuma.

„Reći ćete da vas ničemu nisam naučio. Ali nije tako… Vi ste ti koji ne čitate.“

„Razmišljam o mogućnosti da dam otkaz i odem“, rekao je on.

• Izolacija izolovanih: Kako u zabačenim selima Srbije izgleda učenje na daljinu
• Balkanska zbornica: mesto podrške i šansa za promenu obrazovnih sistema
• Korona virus: Da li je Kovid-19 prilika da unapredimo škole

Epizode kao ova koju je doživeo Baldeon demonstriraju sve poteškoće sa kojima se nastavni kadar sreće prilikom onlajn časova kojima su se obrazovne ustanove okrenule u reakciji na pandemiju Kovida-19.

Video snimak Baldeonovog ispada postao je viralan na društvenim mrežama i desetine latinoameričkih medija izvestilo je o „ostavci uživo“.

„Situacija je prevršila svaku meru i naterala me da kažem: Što je mnogo, mnogo je“, rekao je profesor za BBC.

Ali posle sastanka sa Baldeonom, uprava univerziteta saopštila je da će profesor nastaviti da drži časove iz zakona o rudarstvu.

Baldeon je objasnio za BBC koji su neki od izazova sa kojima se suočavaju nastavnici – i koji mogu da dovedu do frustrirajućih situacija kao što je ona koju je doživeo prošlog meseca.

1. Nepovezanost sa studentima

Peru je jedna od zemalja u Južnoj Americi najteže pogođenih pandemijom.

U izolaciji je bila od aprila do oktobra, što je navelo škole i univerzitete da kurseve ponude preko onlajn platformi.

Baldeon objašnjava da je tokom predavanja koje je držao na UNFV-u preko Zuma 26. oktobra otkrio da studenti nisu pročitali ono što se od njih tražilo za taj čas.

Jedan od njih snimio je trenutak kad se profesor požalio na njihovo nedovoljno učešće na času.

Video je objavljen na Fejsbuku.

Baldeon je rekao da nije imao nameru da da otkaz na svim svojim časovima, samo na onom na kojem studenti nisu pokazali interesovanje.

„Studenti deluju kao da su u nekoj vrsti zatočeništva zbog pandemije. I ne čitaju“, kaže on.

„Već sam im bio rekao da ne ukazuju dovoljno poštovanje prema času i samim tim ni sebi. I da moraju da učestvuju na svakom času, bilo da se on drži preko kompjutera ili licem u lice“, dodaje je on.

Profesor objašnjava da je glavni problem koji nastavnici imaju kad drže onlajn časove prekid veze nastavnika i učenika koja je vitalna za proces predavanja-učenja.

„Ekran nije fakultet“, kaže Baldeon, citirajući španskog pedagoga Migela Anhela Santosa Gueru.

„Ljudsko biće je društveno biće bez premca. Čini mi se da je to ona ista poteškoća sa kojom se suočavaju svi prosvetni radnici na svetu.“

„Ne mogu da zamislim kako profesor medicine može onlajn da predaje hirurgiju. Sve što zahteva praksu mnogo je teže“, dodaje on.

• Šta je đacima u Srbiji donela škola sa televizije
• Škola i korona: Nastavnicima teško, roditeljima teže, prvacima najteže
• Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“

2. Odsustvo neverbalnih reakcija studenata

Na onlajn časovima koji se drže na UNFV, od studenata se ne traži da aktiviraju kameru na uređajima, što stvara drugi veliki problem, prema Baldeonovom mišljenju.

To lišava profesora neverbalnih reakcija studenta.

„Osećanja i emocije studenata dok se objašnjava neka tema vidi se na njihovim licima“, kaže on.

„Vidite osmeh, brigu, bes.“

Ali kad ste pred ekranom izdeljenim na kvadratiće koji sadrže samo ime ili u nekim slučajevima fotografiju, vi to gubite, kaže on.

„Na kraju mog časa, više nemam interakciju sa svojim studentima. Zašto? Zato što se ekran odmah gasi“, žali se Baldeon, govoreći o činjenici da studenti na virtuelnim časovima više nemaju priliku da izraze sumnje van učionice, kao što to mogu na tradicionalnim predavanjima.

• Studentkinja provela noć na drvetu kako bi uhvatila bolji internet signal tokom ispita
• Studenti nosili kutije na glavama tokom testa

3. Ne postoji grupna motivacija

Baldeon priznaje da se odsustvo interesovanja studenata za čitanje tražene literature dešava i na časovima koji se drže licem u lice.

Ali kolektivnu motivaciju koja se dešava u školama teško je reprodukovati na onlajn časovima.

„Proces učenja je kolektivan“, kaže profesor.

„Studenti koji nemaju veliku motivaciju da čitaju gube i motivaciju za učešćem zato što ne postoji pritisak među vršnjacima.“

„U tom trenutku, kada se studentu postavi pitanje na času i on ne odgovori, drugi studenti ga gledaju. On ispada loš zato što se nije spremio“, objašnjava Baldeon.

„I za sledeći čas učenik onda uloži dodatan napor. A na ovim časovima preko Zuma ne vidite im čak ni lica. Prosto imaju samo profilnu sliku. I ne postoji društveni pritisak“, dodaje on.

Mladi su danas naviknuti da čitaju vesti na internetu, ističe on.

„Ali literatura za univerzitet je nešto sasvim drugo. U ovom slučaju, učenik mora da se posveti upijanju znanja kao sunđer.“

Prema Hezusu Albertu Garsiji, administratoru univerziteta, oni koji su mu poslali video snimljen na času od 26. oktobra rekli su mu da nastavnik nije poštovao neke studente u prošlosti, što je takođe uticalo na ograničavanje njihove reakcije.

Profesor je rekao da razume njihovo stanovište, ali je branio sopstvene postupke.

„Zbog onoga što se dešava u svetu, studenti su verovatno takođe osetljivi.

„Možda su tvrdnje studenata validne, ali moja namera nikad nije bila da im se rugam ili da ih ponizim. To nije moj stil.“

4. Odsustvo prostora za učenje

Baldeon je primetio da je još jedan problem odsustvo prostora za učenje.

„Dok su na času koji se ne drži licem u lice, čujem graju ‘pijace’ u pozadini“, objašnjava profesor.

„Verovatno se ne nalaze u nekom posebnom prostoru za učenje, u sobi ili radnom okruženju.

„Čovek ima utisak da su na ulici. A tamo nastavnik može da uradili vrlo malo ili gotovo ništa“, dodaje on.

Suočen sa ovim poteškoćama, Baldeon priznaje da nije samo na studentima da imaju dobro pripremljen onlajn čas.

Nastavnici takođe moraju da pronađu strategije za održavanje nivoa pažnje i motivišu ih da uče.

„Čovek mora da bude emotivno izražajan prema studentima. Ukoliko su studenti hladni a i profesori su hladni… to onda ne funkcioniše“, smatra on.

Peruanac kaže da profesori moraju da budu „mnogo više očinski nastrojeni“ i da pronađu kanale komunikacije koji se studentima dopadaju da bi ih podstakli da uče, kao što su virtuelni prostori ili čak Vocap grupe.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk