Prethodni članak
Preminuo osnivač Sabora trubača u Guči
Objavljeno 04/12/2020
У петак, 4. децембра, у раним јутарњим сатима, у Гучи је преминуо професор Ника Никола Стојић.
Ника Стојић рођен је 4. фебруара 1930. године у Гучи, од оца солунца Драгољуба, и мајке Станојле (рођ. Бугарчић).
Основну школу завршио је у родној Гучи, а Гимназију у Чачка, преживљавајући ратне страхоте и нацистичку окупацију.
Студије српског језика и књижевности завршио је на Београдском универзитету.
Радни век проводи у Гучи као професор и директор у Основној школи у Гучи, те као директор Дома културе у Гучи.
Са неколицином културним прегалаца, као млад интелектуалац покреће далеке 1960. године манифестацију Драгачевски Сабор трубача у Гучи.
Био је изузетно плодан аутор, који је потписао преко 70 књига поезије, прича, монографија, лексикона, а као сарадник пише за десетина часописа и новина, те рецензија за друге ауторе.
Поред књижевности бавио се склуптуром и вајањем.
Један је од оснивача Културно-просветне заједнице Драгачева, Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева и Еколошког Друштва Драгачева.
Добитник је великог броја друштвених признања, међу којима се посебно истиче Вукова награда.
Био је ожењен Станиславом (рођ. Панајотовића), професором биологије, са којом има ћерку Раду.
Као велики храст бдио је деценијама над културним, друштвеним и јавним живота Драгачева, остављајући за собом неизбрисив и непролазан траг.
Човек – сведок века, огромне мудрости и енциклопедијског знања био је млађим генерацијама искрен пријатељ, мудар саветник и диван саговорник.
Удружења „Наше Драгачево“
Милан Парезановић
Veliki čovek Čika Nikola…ode plavim putem ka nebu…Večna mu slava
Deda Nikola divan komsija jednom recju gospodin covek.Pocivaj u miru😭
Pored toga sto je bio Veliki covek, bio je i dobar covek. Neka mu je Vecna slava
Molim ove iz udruzenja Nase Dragacevo da se pokrene inicijativa da naziv jedne ulice ponese po imenu Nikole Stojica jer je On to zasluzio.
Neka mu je laka zemlja, iskreno saučešće porodici.
Bog da mu dušu prosti! Nadam se da je sada u jednom boljem i pravednijem svetu od ovog koji je napustio,a takodje se nadam da će Dragačevci nekada shvatiti koga su imali i koliko je za njih i za ukupnu srpsku kulturu i umetnost učinio ovaj čovek.
Nažalost, odlazi jedan od poslednjih iz plejade starih prosvetnih radnika koji su živeli i stvarali u neka materijalno skromnija, ali ljudskošću i iskrenošću mnogo bogatija vremna. I sam sam, kao mali bio svedok ovih vremena, jer sam prvih nekoliko godina života proveo u ovoj varošici gde su roditelji radili kao prosvetni radnici i proveli divne trenutke saradnje i druženja sa čika Nikom i ostalim kolegama i saradnicima. Zahvalnost Nikoli za sve, što je uradio, a to je tako puno, za vaspitavanje i obrazovanje generacija, za očuvanje tradicije ovog kraja i za osmišljavanje već decenijama jedne od najpopularnijih i najmasovnijih manifestacija koja je proistekla iz duše ovog naroda.
Neka mu je Večna Slava i još jednom neizmerno hvala za toliko toga lepog što nam je podario.
Otišao je divan čovek neka ga anđeli čuvaju
Nikola Stojić je bio oličenje ljudskog intelekta, mudrosti i smernosti, a time i večiti uzor za one koji su ga poznavali. Mi Dragačevci smo imali privilegiju da se, sa njim i družimo,u našoj maloj Varošici. Počivaj u miru poštovani Direktore.
Nažalost, preminuo je i sabor trubača pre njega..
Neka počiva u miru.
Otišao je naš Nidžo u ovom kovidnom vremenu, kada život postade jeftin. Kada ovakvi ljudi umiru, nije zgoreg zapucati ni s nekog drugog kontinenta, i doći na dostojan ispraćaj velikom čoveku. A danas je to uskraćeno i meštanima jedne male varošice. Počivaj u miru, naš Nidžo. „Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi.”
Никола Стојић, велики човек, писац, песник, вајар, беседник, признати културни стваралац… Други човек кога сам упознао када сам далеке 1984 године први пут закорачио у Драгачево. Никада нећу заборавити 24. април 1984. године када ме је дочекао, на путу до института, добродошлиуцом у даргачево, а уз то и са кафом и ракијом, у Дому културе у Гучи. Овој земљи су потребни људи као што је Никола, зато треба да људи који живе и поступају у складу са Божијим стандардима (добри људи) учине да он и његово дело живе док постоји средина коју је оплемењивао и достојно представљао и која се по њему препознавала. Нека размотре идеју да се називу Центра за културу у Гучи придода име Николе Нике Стојића. То би била Божија правда.
Породици искрено саучешће, а њему вечни покој и вечно памћење, кроз људе добре воље, у царству Оца нашега.