Demencija nema alternativu

Piše: Aleksandar Arsenijević

Mada se nebrojeno puta potvrdilo da neprestano vraćanje i pozivanje na prošlost biva prepreka razvoju, postoje situacije kada je neophodno, , ne bi li shvatili šta nam se i zašto dešava, gotovo svakodnevno se podsećati onoga šta smo živeli i preživeli pre decenije ili dve.

Evo naš srbistanski slučaj.

Našoj memoriji su mnogo bliže zlatne kašike i viljuške Nemanjića nego gde je ko koliko juče bio, šta je govorio, obećavao i šta je radio. Što je na priznaćete melem za dušu svake i svakakve vlasti, pa što ne bi bio i ove nazadne u čijim blagodetima uživamo. Stoga je sada, kada sa prvim danom nove 2021. godine prestaje da važi šestogodišnja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, a koja se kao i sve ostalo svela na – mož’ da bidne al’ ne mora da znači, neophodno film vratiti unazad.

Oni koji ne pate od srbistanske opštenarodne demenciji pamte kako je svojevremeno drugi čovek nazadne družine, a sada naš gospodar, sa puno argumenata i odlučno, kako samo on ume, upozoravao da se u Srbistanu namnožilo nebrojeno agencija čija je osnovna uloga zbrinjavanje žutog ološa. Nebrojeno puta je tada, budući ljubljeni i sveznajući vođa, nepokolebljivo najavio da će, kad oni dođu na vlast, sa budžeta skinuti najveći deo tog bespotrebnog i beskorisnog balasta.

I???!!!

U skladu sa aksiomom crvenog vojvode Voja, da jedno pričaš i obećavaš kada si opozicija a sasvim drugo radiš kada si vlast, broj agencija se, u kojima su sada zbrinuti nazadni kadrovi, gle čuda, dobrano se uvećao.

Jeste da je pomenuta zabrana najavljena kao način za budžetsku uštedu i racionalizaciju javnog sektora, ali su, da se Vlasi ne dosete, uz blagoslov vlade, zaslužni nazadni kadrovi, „eksperti” i izuzetni aktivisti zapošljavani, na privremene i povremene poslove. Njima je gospodar obezbedio redovnu mesečnu apanažu o trošku poreskih obveznika, a sebi bespogovornu pseću odanost. E sad, pošto su u nazadnom taboru sve glasnija negodovanja red je da se prvi ešalon trajno zbrine, a da njihovo mesto na privremenim i povremenim poslovima, zauzmu novi beskompromisni borci za nazadnu stvar koji će sutra očekujući stalno zaposlenje da kidaju u predizbornoj kampanji. Stoga za očekivati je da već prvih radnih dana nove godine iz nazadnih ekspozitura krene juriš na Elektrodistribuciju, Telekom, Srbija gas, Gradsku upravu…

Kažu zli jezici da je „artiljerijska” priprema (lobiranje, šlihtanje, polaganje državnih ispita) za juriš u punom jeku. Pa kad u juriš krenu bivše, sadašnje, buduće supruge, švalerke gradskih čelnika, zaslužni kadrovi, dokazani poslušnici, šlihtare, nabiguzice, dalja i bliža familija… ima samo da pršti kao onomad prilikom proboja Solunskog fronta.