KRIK-ova baza o sudstvu: Sudije između nezavisnosti i odgovornosti

Ko su sudije koje donose odluke u najznačajnijim suđenjima u zemlji? Zbog čega su mnoga od njih završena oslobađanjima kontroverznih biznismena, političara i kriminalaca? Kako sudije napreduju u karijeri, kada su donosile nezakonite odluke, šta od imovine poseduju? KRIK-ova baza o sudijama „Prosudi ko sudi“ daje odgovore na ova pitanja. U našoj bazi možete pročitati profile 33 sudija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u odeljenjima za organizovani kriminal i korupciju, ali i detalje o čak 124 značajna sudska predmeta. 

Pišu: Stevan Dojčinović, Bojana Pavlović, Krik

Iz pravosuđa do građana Srbije uglavnom stižu razočaravajuće vesti – da su bivši ministri, sumnjivi biznismeni i šefovi kriminalnih grupa oslobođeni posle dugih i kontroverznih sudskih procesa. Šta je dovelo do oslobađajućih presuda i ko ih je doneo, retko se sazna. 

Iako kao „delioci pravde“ imaju jednu od najznačajnijih uloga u državi, od koje delom zavisi poverenje građana u demokratiju, sudije su u Srbiji gotovo potpuno anonimne. Njihova imena ne objavljuju čak ni sudovi u saopštenjima o donetim presudama.

Kada glasaju u većima, zakonom je čuvana tajna koji sudija je kako glasao.

Osim sudskih odluka, tajna je i koliko zarađuju i šta poseduju sudije. Viši i Apelacioni sud u Beogradu, kao i Vrhovni kasacioni sud odbili su da novinarima KRIK-a tokom istraživanja dostave podatke o platama sudija iako je to od nesumnjivog javnog značaja. 

Za veliki broj sudija podaci o njihovim platama, kao i to da šta imaju od nekretnina, ne mogu da se nađu ni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, koja inače obavljuje podatke o imovini i prihodima javnih funkcionera. 

Sudije koje sude u predmetima organizovanog kriminala su izuzetak pošto na njihov zahtev Agencija može da „zaključa“ njihov imovinski karton, pa građani ne mogu da vide šta poseduju. Sudije to pravdaju brigom za sopstvenu bezbednost, međutim, ovaj argument ne stoji s obzirom na to da Agencija ne objavljuje adresu nekretnine, čak ni grad u kojem se nalazi, već samo kvadraturu – te objavljivanje ovih podataka nikako ne može sudijama da ugrozi bezbednost. 

Osim što su poprilično zaštićeni od transparentnosti, sudije su često lišene i odgovornosti u svom radu.

Za propale i zastarele sudske slučajeve, retka zakazivanja i česta odlaganja suđenja, izbačene dokaze i nezakonite odluke nije kriv niko. Disciplinski postupci protiv sudija su pre izuzetak nego pravilo. 

Bazom „Presudi ko sudi“ novinari KRIK-a žele da građanima učine dostupnijim biografije i rad sudija, njihovo napredovanje u pravosuđu i najvažnije slučajeve. 

Čitaoci će u bazi moći da vide profile 33 sudija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u odeljenjima za organizovani kriminal i korupciju. U bazi su predstavljeni i najvažniji slučajevi u kojima su sudili – ukupno 124 predmeta. 

Novinari KRIK-a su se u istraživanju oslanjali na sudsku dokumentaciju i druge zvanične izvore. 

U nekim od najznačajnijih suđenja u zemlji, sudije su često odugovlačile postupak, pokazale nemar u radu, ali čak i svojim odlukama prekršile zakon. 

Suđenja Stanku Subotiću, Luki Bojoviću i Branku Lazareviću, u kojima sudije nisu prihvatile ili su iz postupka izbacile neke od ključnih dokaza tužilaštva, neki su od najilustrativnijih primera za to. U sva tri slučaja Vrhovni kasacioni sud utvrdio je da su sudije kršile zakon u korist okrivljenih. Niko od tih sudija nije zbog toga pretrpeo nikakve posledice, čak ni javnu osudu. 

Osim što su kršile zakon prilikom donošenja odluka, novinari KRIK-a otkrili su da sudije često krše i druge propise – ne prijavljuju imovinu, čine saobraćajne prekršaje, ponekad ne plate porez ili učestvuju u tučama. U ovakvim situacijama, uhvaćeni u prekršaju i suočeni sa zakonom, oni koji ga u svom svakodnevnom poslu sprovode, često mu se ne povinuju – odbijaju da potpišu policijski zapisnik ili plate kaznu i ne odazivaju se na pozive suda.

Zanimljivo je to da sudije najčešće ne budu kažnjene za saobraćajne prekršaje – postupci protiv njih se neretko razvlače do zastarenja.

Pojedine sudije mimo suda angažovane su na mestima i u okruženju koje može da dovede u sumnju njihovu dostojnost da obavljaju posao sudije – poput fudbalskih i drugih sportskih klubova koji su u Srbiji uglavnom stecište kriminala. 

Neke sudije imaju i veliku imovinu koja ne može da se objasni sudijskom platom, a ipak ne žele da javnosti objasne kako su je stekli. Ovakvim potezima ruše već krhko poverenje građana u institucije koje predstavljaju. 

Uprkos javnom značaju onoga što rade, sudije najčešće ne žele da komuniciraju sa medijima. Pre objavljivanja baze KRIK je pokušao da intervjuiše sudije, ali većina se nije odazvala pozivu. 

Više razumevanja za javnost pokazale su sudije Višeg suda u Beogradu. Sa novinarima su iz ovog suda razgovarali predsednik Aleksandar Stepanović, sudije Dragomir Gerasimović, Marija Aranđelović Jureša i Vera Vukotić, dok su pisanim putem na naša pitanja odgovorili Siniša Petrović, Svetlana Aleksić, Mirjana Ilić i Snežana Jovanović. Sa novinarima je razgovarao i sudija novosadskog suda Dejan Terzić, koji je upućen u sud u Beogradu.

Iz Apelacionog suda u Beogradu ni predsednik ni sudije nisu pristali na razgovor sa novinarima KRIK-a niti su odgovorili na pitanja koja smo im prosledili preko portparola suda.

O sudijama i predmetima saznajte u našoj bazi „Prosudi ko sudi“ na ovom linku.